2 Цхроницлес
6:1 Тада рече Соломон: Господ је рекао да ће живети у густој
мрак.
6:2 Али ја сам саградио кућу за становање за тебе и место за тебе
пребивање заувек.
6:3 И цар окрену лице своје, и благослови цео збор
Израиљ: и сва заједница Израиљева стајаше.
6:4 И рече: Благословен Господ Бог Израиљев, који има своје руке
испуни оно што је својим устима говорио моме оцу Давиду говорећи:
6:5 Од дана када сам извео свој народ из земље египатске И
није изабрао ниједан град међу свим племенима Израиљевим да у њему сагради кућу
моје име би могло бити тамо; нити сам изабрао неког човека да буде владар над мојим
народ Израел:
6:6 Али изабрах Јерусалим, да име моје буде тамо; и имају
изабрао Давида да буде над мојим народом Израелом.
6:7 Сада је Давиду, мом оцу, било у срцу да сагради кућу за
име Господа Бога Израиљевог.
6:8 Али Господ рече Давиду мом оцу: „Зато што ти је било на срцу
да саградиш кућу за моје име, добро си учинио што је био у твоме
срце:
6:9 Ипак, не гради кућу; али твој син који ће
изађи из бедара твојих, он ће саградити дом имену мом.
6:10 Господ је дакле извршио своју реч коју је рекао, јер ја јесам
устао у соби Давида, мог оца, и постављен на престо
Израиљ, као што је Господ обећао, и саградио је дом за име
ГОСПОД Бог Израиљев.
6:11 И у њега сам ставио ковчег, у коме је завет Господњи, да
направио је са синовима Израиљевим.
6:12 И стаде пред олтаром Господњим пред свима
збор Израиљев, и рашири руке своје:
6:13 Јер Соломон беше начинио мједене скеле дуге пет лаката и пет
лакта широк и три лакта висок, и поставио га усред
суду: и на њему стаде, и клекну на колена пред свима
збор Израиљев, и рашири руке своје према небу,
6:14 И рече: Господе Боже Израиљев, нема Бога као што си ти на небу,
ни у земљи; који држиш завет и показујеш милост твојој
слуге, које свим срцем ходе пред тобом:
6:15 Ти који си задржао са слугом својим Давидом оцем мојим што си ти
обећао му је; и говорио устима твојим, и испунио си
својом руком, као што је данас.
6:16 Сада, дакле, Господе Боже Израиљев, чувај са слугом својим Давидом моје
оче оно што си му обећао говорећи: Неће пропасти
ти си човек пред мојим очима да седнеш на престо Израиљев; ипак тако да твој
деца пазите на свој пут да ходе по закону мом, као што си ти ишао
пре мене.
6:17 Сада, Господе Боже Израиљев, нека се потврди твоја реч коју си
говорио си слузи своме Давиду.
6:18 Али да ли ће Бог заиста пребивати са људима на земљи? гле, небо
и небо над небесима те не може обуздати; колико мање ова кућа
коју сам саградио!
6:19 Поштуј, дакле, молитву слуге свога и његовог
молба, Господе Боже мој, да услиши вапај и молитву
коју слуга твој моли пред тобом:
6:20 Да би твоје очи биле отворене на овој кући дан и ноћ, на
место за које си рекао да ћеш тамо ставити своје име; до
послушај молитву којом се слуга твој моли на овом месту.
6:21 Зато послушај молбе слуге свога и твоје
народ Израиљ, који ће направити према овом месту: чуј ти
пребивалиште твоје, чак с неба; а кад чујеш, опрости.
6:22 Ако човек згреши ближњему своме, и да се заклетва на њега
закуни се и закуни се пред олтаром твојим у овој кући;
6:23 Онда чуј с неба, и учини, и суди слугама својим узвраћањем
зли, надокнађујући свој пут на своју главу; и правдањем
праведника, дајући му по правди његовој.
6:24 И ако твој народ Израиљ буде уништен пред непријатељем, јер
згрешили су о теби; и вратиће се и исповедати име твоје,
и моли се и моли пред тобом у овој кући;
6:25 Онда ти чуј са небеса и опрости грех народа свом
Израиља, и врати их у земљу коју си им дао и
својим очевима.
6:26 Кад је небо затворено, и нема кише, јер имају
згрешио против тебе; али ако се моле према овом месту и исповедају твоје
поименуј, и одврати се од греха њиховог, када их мучиш;
6:27 Онда услиши с неба и опрости грех слугама својим и
народ твој Израиљу, кад си их научио добром путу, којим су
треба ходати; и пошаљи кишу на своју земљу коју си дао својој
људи за наследство.
6:28 Ако има несташице у земљи, ако има куге, ако је
минирање, или буђ, скакавци или гусенице; ако њихови непријатељи опседну
њих у градовима њихове земље; било каква бол или каква год болест
тамо су:
6:29 Онда каква ће се молитва или каква молитва било коме упутити,
или од целог народа твога Израиља, када свако упозна своју рану и
своју тугу, и рашириће руке у овој кући;
6:30 Онда чуј са неба своје пребивалиште, и опрости и врати
свакоме према свим путевима његовим, чије срце познајеш;
(јер ти само познајеш срца деце човечије:)
6:31 Да те се боје, да ходају твојим путевима, докле год живе
земљу коју си дао оцима нашим.
6:32 Штавише о странцу, који није из твог народа Израиља, него
дошао је из далеке земље ради твог великог имена и твоје моћне
руку и руку твоју испружену; ако дођу и моле се у овој кући;
6:33 Онда чуј с небеса, чак и из свог пребивалишта, и учини
према свему што те дошљак позове; да сви људи
земља нека зна твоје име и боји те се, као и твој народ
Израиља, и да знаш да се овај дом који сам саградио зове твој
име.
6:34 Ако твој народ крене у рат против својих непријатеља путем којим ти
послаћеш их, и они ће ти се молити према овом граду који ти
изабра, и дом који саградих имену твоме;
6:35 Онда чуј са небеса њихову молитву и молбу њихову, и
одржавају своју ствар.
6:36 Ако згреше против тебе, (јер нема човека који не греши) и
ти се разгневи на њих и избави их пред непријатељима њиховим, и
одводе их у заробљенике у далеку или блиску земљу;
6:37 Ипак, ако мисле о себи у земљи у коју су ношени
заробљени, и обрати се и помоли ти се у земљи њиховог ропства,
говорећи: сагрешисмо, погрешисмо, и зло поступимо;
6:38 Ако се врате к теби свим срцем својим и свом душом својом
земљу њиховог ропства, у коју су их одвели у ропство,
и моли се за њихову земљу коју си дао оцима њиховим, и
према граду који си изабрао, и према кући коју сам ја
саградио за име твоје:
6:39 Онда чуј са небеса, чак и из свог пребивалишта, њихово
молитву и њихове молбе, и одржавају њихову ствар, и опраштају
народ твој који ти је згрешио.
6:40 Сада, мој Боже, нека, молим те, твоје очи буду отворене, и пусти твоје уши
обратите пажњу на молитву која се чини на овом месту.
6:41 Сада, дакле, устани, Господе Боже, на своје место одмора, ти и
ковчег снаге твоје: свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку
спасење, и нека се добротом радују свети твоји.
6:42 Господе Боже, не одврати лица помазаника Твога: сети се
милости Давида, слуге Твог.