2 Цхроницлес 6:1 Тада рече Соломон: Господ је рекао да ће живети у густој мрак. 6:2 Али ја сам саградио кућу за становање за тебе и место за тебе пребивање заувек. 6:3 И цар окрену лице своје, и благослови цео збор Израиљ: и сва заједница Израиљева стајаше. 6:4 И рече: Благословен Господ Бог Израиљев, који има своје руке испуни оно што је својим устима говорио моме оцу Давиду говорећи: 6:5 Од дана када сам извео свој народ из земље египатске И није изабрао ниједан град међу свим племенима Израиљевим да у њему сагради кућу моје име би могло бити тамо; нити сам изабрао неког човека да буде владар над мојим народ Израел: 6:6 Али изабрах Јерусалим, да име моје буде тамо; и имају изабрао Давида да буде над мојим народом Израелом. 6:7 Сада је Давиду, мом оцу, било у срцу да сагради кућу за име Господа Бога Израиљевог. 6:8 Али Господ рече Давиду мом оцу: „Зато што ти је било на срцу да саградиш кућу за моје име, добро си учинио што је био у твоме срце: 6:9 Ипак, не гради кућу; али твој син који ће изађи из бедара твојих, он ће саградити дом имену мом. 6:10 Господ је дакле извршио своју реч коју је рекао, јер ја јесам устао у соби Давида, мог оца, и постављен на престо Израиљ, као што је Господ обећао, и саградио је дом за име ГОСПОД Бог Израиљев. 6:11 И у њега сам ставио ковчег, у коме је завет Господњи, да направио је са синовима Израиљевим. 6:12 И стаде пред олтаром Господњим пред свима збор Израиљев, и рашири руке своје: 6:13 Јер Соломон беше начинио мједене скеле дуге пет лаката и пет лакта широк и три лакта висок, и поставио га усред суду: и на њему стаде, и клекну на колена пред свима збор Израиљев, и рашири руке своје према небу, 6:14 И рече: Господе Боже Израиљев, нема Бога као што си ти на небу, ни у земљи; који држиш завет и показујеш милост твојој слуге, које свим срцем ходе пред тобом: 6:15 Ти који си задржао са слугом својим Давидом оцем мојим што си ти обећао му је; и говорио устима твојим, и испунио си својом руком, као што је данас. 6:16 Сада, дакле, Господе Боже Израиљев, чувај са слугом својим Давидом моје оче оно што си му обећао говорећи: Неће пропасти ти си човек пред мојим очима да седнеш на престо Израиљев; ипак тако да твој деца пазите на свој пут да ходе по закону мом, као што си ти ишао пре мене. 6:17 Сада, Господе Боже Израиљев, нека се потврди твоја реч коју си говорио си слузи своме Давиду. 6:18 Али да ли ће Бог заиста пребивати са људима на земљи? гле, небо и небо над небесима те не може обуздати; колико мање ова кућа коју сам саградио! 6:19 Поштуј, дакле, молитву слуге свога и његовог молба, Господе Боже мој, да услиши вапај и молитву коју слуга твој моли пред тобом: 6:20 Да би твоје очи биле отворене на овој кући дан и ноћ, на место за које си рекао да ћеш тамо ставити своје име; до послушај молитву којом се слуга твој моли на овом месту. 6:21 Зато послушај молбе слуге свога и твоје народ Израиљ, који ће направити према овом месту: чуј ти пребивалиште твоје, чак с неба; а кад чујеш, опрости. 6:22 Ако човек згреши ближњему своме, и да се заклетва на њега закуни се и закуни се пред олтаром твојим у овој кући; 6:23 Онда чуј с неба, и учини, и суди слугама својим узвраћањем зли, надокнађујући свој пут на своју главу; и правдањем праведника, дајући му по правди његовој. 6:24 И ако твој народ Израиљ буде уништен пред непријатељем, јер згрешили су о теби; и вратиће се и исповедати име твоје, и моли се и моли пред тобом у овој кући; 6:25 Онда ти чуј са небеса и опрости грех народа свом Израиља, и врати их у земљу коју си им дао и својим очевима. 6:26 Кад је небо затворено, и нема кише, јер имају згрешио против тебе; али ако се моле према овом месту и исповедају твоје поименуј, и одврати се од греха њиховог, када их мучиш; 6:27 Онда услиши с неба и опрости грех слугама својим и народ твој Израиљу, кад си их научио добром путу, којим су треба ходати; и пошаљи кишу на своју земљу коју си дао својој људи за наследство. 6:28 Ако има несташице у земљи, ако има куге, ако је минирање, или буђ, скакавци или гусенице; ако њихови непријатељи опседну њих у градовима њихове земље; било каква бол или каква год болест тамо су: 6:29 Онда каква ће се молитва или каква молитва било коме упутити, или од целог народа твога Израиља, када свако упозна своју рану и своју тугу, и рашириће руке у овој кући; 6:30 Онда чуј са неба своје пребивалиште, и опрости и врати свакоме према свим путевима његовим, чије срце познајеш; (јер ти само познајеш срца деце човечије:) 6:31 Да те се боје, да ходају твојим путевима, докле год живе земљу коју си дао оцима нашим. 6:32 Штавише о странцу, који није из твог народа Израиља, него дошао је из далеке земље ради твог великог имена и твоје моћне руку и руку твоју испружену; ако дођу и моле се у овој кући; 6:33 Онда чуј с небеса, чак и из свог пребивалишта, и учини према свему што те дошљак позове; да сви људи земља нека зна твоје име и боји те се, као и твој народ Израиља, и да знаш да се овај дом који сам саградио зове твој име. 6:34 Ако твој народ крене у рат против својих непријатеља путем којим ти послаћеш их, и они ће ти се молити према овом граду који ти изабра, и дом који саградих имену твоме; 6:35 Онда чуј са небеса њихову молитву и молбу њихову, и одржавају своју ствар. 6:36 Ако згреше против тебе, (јер нема човека који не греши) и ти се разгневи на њих и избави их пред непријатељима њиховим, и одводе их у заробљенике у далеку или блиску земљу; 6:37 Ипак, ако мисле о себи у земљи у коју су ношени заробљени, и обрати се и помоли ти се у земљи њиховог ропства, говорећи: сагрешисмо, погрешисмо, и зло поступимо; 6:38 Ако се врате к теби свим срцем својим и свом душом својом земљу њиховог ропства, у коју су их одвели у ропство, и моли се за њихову земљу коју си дао оцима њиховим, и према граду који си изабрао, и према кући коју сам ја саградио за име твоје: 6:39 Онда чуј са небеса, чак и из свог пребивалишта, њихово молитву и њихове молбе, и одржавају њихову ствар, и опраштају народ твој који ти је згрешио. 6:40 Сада, мој Боже, нека, молим те, твоје очи буду отворене, и пусти твоје уши обратите пажњу на молитву која се чини на овом месту. 6:41 Сада, дакле, устани, Господе Боже, на своје место одмора, ти и ковчег снаге твоје: свештеници твоји, Господе Боже, нека се обуку спасење, и нека се добротом радују свети твоји. 6:42 Господе Боже, не одврати лица помазаника Твога: сети се милости Давида, слуге Твог.