1 Самуел
26:1 И дођоше Зифи код Саула у Гиву говорећи: Зар се Давид не крије
себе на брду Хахила, које је испред Јешимона?
26:2 Тада Саул устаде и сиђе у пустињу Зиф, са тројицом
хиљаду изабраних људи Израиља с њим, да траже Давида у пустињи
оф Зипх.
26:3 И Саул се утабори на брду Хахила, што је испред Јешимона, поред
начин. Али Давид остаде у пустињи, и виде да долази Саул
за њим у пустињу.
26:4 Давид је стога послао уходе и схватио да је Саул ушао
врло дело.
26:5 И Давид устаде и дође на место где се Саул утабори
видех место где лежаше Саул и Авенир, син Неров, капетан
а Саул лежаше у рову, а народ се утабори около
о њему.
26:6 Тада одговори Давид и рече Ахимелеху Хетеју и Ависају
сина Серуиног, Јоавовог брата, говорећи: Ко ће са мном сићи у
Саул у логор? А Ависај рече: Сићи ћу с тобом.
26:7 Тако Давид и Ависај дођоше народу ноћу, и гле, Саул лежаше
спава у рову, а копље му је забодено у земљу
али Авнер и народ лежаху око њега.
26:8 Тада Ависај рече Давиду: Бог је предао твог непријатеља у твоје
руку данас: сада, дакле, дозволи ми да га ударим, молим те, са
копље до земље одмах, и нећу га ударити ни други пут
време.
26:9 И рече Давид Ависају: Не уништавај га, јер ко може да се протеже
руку своју против помазаника Господњег, и да будеш невин?
26:10 Давид даље рече: Жив је Господ, Господ ће га ударити; или
његов дан ће доћи да умре; или ће сићи у бој и погинути.
26:11 Не дај Господ да пружим руку своју на Господњу
помазани: али, молим те, узми сада копље које је код њега
ослонац, и крстарица воде, и пусти нас.
26:12 Тако је Давид узео копље и крст с водом из Саулове потпоре; и
отели су их, и нико то није видео, нити знао, нити се пробудио: јер
сви су спавали; јер је пао дубок сан од Господа
њих.
26:13 Тада Давид пређе на другу страну и стаде на врх брда
афар офф; велики простор између њих:
26:14 И Давид повика народу и Авениру, сину Нировом, говорећи:
Зар не одговараш, Абнере? Тада одговори Авенир и рече: ко си ти
тај крик краљу?
26:15 А Давид рече Авениру: Ниси ли ти храбар човек? а ко је као да
те у Израелу? зашто онда ниси сачувао свог господара краља? за
ушао је један од људи да уништи краља твог господара.
26:16 Ово није добро што си учинио. Жив ГОСПОД, јеси
достојни смрти, јер нисте сачували свог господара, Господњег
помазани. А сад види где је краљево копље и кружица воде
то је било на његовом подупирачу.
26:17 И Саул позна Давидов глас и рече: Је ли ово твој глас, сине мој Давиде?
А Давид рече: То је мој глас, господару мој, царе.
26:18 И рече: Зашто мој господар тако прогони свог слугу? за
Шта сам урадио? или какво је зло у мојој руци?
26:19 Дакле, молим те, нека мој господар краљ чује речи својих
слуга. Ако те је Господ покренуо против мене, нека прихвати
принос: али ако су деца људска, нека су проклети пред Богом
ГОСПОД; јер су ме данас истерали из пребивања у
наследство Господње говорећи: иди, служи другим боговима.
26:20 Сада, дакле, нека моја крв не падне на земљу пред лицем
ГОСПОД: јер је цар Израиљев изашао да тражи буву, као кад је
лови јаребицу у планинама.
26:21 Тада рече Саул: згрешио сам, врати се, сине мој Давиде, јер нећу више
учини ти зло, јер је данас душа моја била драгоцена у твојим очима:
гле, ја сам се извео будалу и веома сам погрешио.
26:22 А Давид одговори и рече: Ево краљевог копља! и нека један од
долазе младићи и донесу га.
26:23 ГОСПОД ће дати сваком човеку његову правду и његову верност; за
Господ те је данас предао у моје руке, али се нисам протезао
испружи руку моју на помазаника Господњег.
26:24 И гле, како је твој живот био много постављен до данас у мојим очима, тако нека
живот мој нека буде готов у очима Господњим, и нека ме избави
од сваке невоље.
26:25 Тада Саул рече Давиду: Благословен да си, сине мој Давиде!
чините велике ствари, а такође ће и даље победити. Тако је Давид отишао својим путем,
и Саул се вратио на своје место.