1 Самуел 26:1 И дођоше Зифи код Саула у Гиву говорећи: Зар се Давид не крије себе на брду Хахила, које је испред Јешимона? 26:2 Тада Саул устаде и сиђе у пустињу Зиф, са тројицом хиљаду изабраних људи Израиља с њим, да траже Давида у пустињи оф Зипх. 26:3 И Саул се утабори на брду Хахила, што је испред Јешимона, поред начин. Али Давид остаде у пустињи, и виде да долази Саул за њим у пустињу. 26:4 Давид је стога послао уходе и схватио да је Саул ушао врло дело. 26:5 И Давид устаде и дође на место где се Саул утабори видех место где лежаше Саул и Авенир, син Неров, капетан а Саул лежаше у рову, а народ се утабори около о њему. 26:6 Тада одговори Давид и рече Ахимелеху Хетеју и Ависају сина Серуиног, Јоавовог брата, говорећи: Ко ће са мном сићи у Саул у логор? А Ависај рече: Сићи ћу с тобом. 26:7 Тако Давид и Ависај дођоше народу ноћу, и гле, Саул лежаше спава у рову, а копље му је забодено у земљу али Авнер и народ лежаху око њега. 26:8 Тада Ависај рече Давиду: Бог је предао твог непријатеља у твоје руку данас: сада, дакле, дозволи ми да га ударим, молим те, са копље до земље одмах, и нећу га ударити ни други пут време. 26:9 И рече Давид Ависају: Не уништавај га, јер ко може да се протеже руку своју против помазаника Господњег, и да будеш невин? 26:10 Давид даље рече: Жив је Господ, Господ ће га ударити; или његов дан ће доћи да умре; или ће сићи у бој и погинути. 26:11 Не дај Господ да пружим руку своју на Господњу помазани: али, молим те, узми сада копље које је код њега ослонац, и крстарица воде, и пусти нас. 26:12 Тако је Давид узео копље и крст с водом из Саулове потпоре; и отели су их, и нико то није видео, нити знао, нити се пробудио: јер сви су спавали; јер је пао дубок сан од Господа њих. 26:13 Тада Давид пређе на другу страну и стаде на врх брда афар офф; велики простор између њих: 26:14 И Давид повика народу и Авениру, сину Нировом, говорећи: Зар не одговараш, Абнере? Тада одговори Авенир и рече: ко си ти тај крик краљу? 26:15 А Давид рече Авениру: Ниси ли ти храбар човек? а ко је као да те у Израелу? зашто онда ниси сачувао свог господара краља? за ушао је један од људи да уништи краља твог господара. 26:16 Ово није добро што си учинио. Жив ГОСПОД, јеси достојни смрти, јер нисте сачували свог господара, Господњег помазани. А сад види где је краљево копље и кружица воде то је било на његовом подупирачу. 26:17 И Саул позна Давидов глас и рече: Је ли ово твој глас, сине мој Давиде? А Давид рече: То је мој глас, господару мој, царе. 26:18 И рече: Зашто мој господар тако прогони свог слугу? за Шта сам урадио? или какво је зло у мојој руци? 26:19 Дакле, молим те, нека мој господар краљ чује речи својих слуга. Ако те је Господ покренуо против мене, нека прихвати принос: али ако су деца људска, нека су проклети пред Богом ГОСПОД; јер су ме данас истерали из пребивања у наследство Господње говорећи: иди, служи другим боговима. 26:20 Сада, дакле, нека моја крв не падне на земљу пред лицем ГОСПОД: јер је цар Израиљев изашао да тражи буву, као кад је лови јаребицу у планинама. 26:21 Тада рече Саул: згрешио сам, врати се, сине мој Давиде, јер нећу више учини ти зло, јер је данас душа моја била драгоцена у твојим очима: гле, ја сам се извео будалу и веома сам погрешио. 26:22 А Давид одговори и рече: Ево краљевог копља! и нека један од долазе младићи и донесу га. 26:23 ГОСПОД ће дати сваком човеку његову правду и његову верност; за Господ те је данас предао у моје руке, али се нисам протезао испружи руку моју на помазаника Господњег. 26:24 И гле, како је твој живот био много постављен до данас у мојим очима, тако нека живот мој нека буде готов у очима Господњим, и нека ме избави од сваке невоље. 26:25 Тада Саул рече Давиду: Благословен да си, сине мој Давиде! чините велике ствари, а такође ће и даље победити. Тако је Давид отишао својим путем, и Саул се вратио на своје место.