1 Самуел 23:1 Тада су јавили Давиду говорећи: Ево, Филистеји се боре против Кеила, и пљачкају гумна. 23:2 Зато Давид упита Господа говорећи: Да одем и да их побијем Филистејци? И рече Господ Давиду: Иди и побиј га Филистејци, и спаси Кеилу. 23:3 И рекоше му Давидови људи: Гле, плашимо се овде у Јуди. много више него ако дођемо у Кеилу против војске Филистејци? 23:4 Тада Давид још једном упита Господа. А Господ му одговори и рече: Устани и сиђи у Кеилу; јер ћу избавити Филистеје у твоја рука. 23:5 Тако је Давид и његови људи отишли у Кеилу, и борили се са Филистејима, и одведоше њихову стоку и побише их великим клањем. Тако Давид је спасао становнике Кеиле. 23:6 И догоди се, када је Авијатар, син Ахимелехов, побегао к Давиду да Кеила, да је сишао с оплећаком у руци. 23:7 И речено је Саулу да је Давид дошао у Кеилу. А Саул рече: Боже предао га је у моје руке; јер је затворен, уласком у а град који има капије и решетке. 23:8 И Саул је сазвао сав народ у рат, да сиђе у Кеилу, да опколи Давида и његове људе. 23:9 И Давид је знао да је Саул тајно чинио зло против њега; и он рече свештенику Авијатару: Донеси овамо оплећак. 23:10 Тада рече Давид: Господе Боже Израиљев, слуга твој је сигурно чуо да Саул тражи да дође у Кеилу да уништи град ради мене. 23:11 Хоће ли ме људи из Кеиле предати у његове руке? хоће ли Саул сићи, као што је слуга твој чуо? Господе Боже Израиљев, молим те, реци слуга твој. И рече Господ: Сићи ће. 23:12 Тада Давид рече: Хоће ли људи из Кеиле предати мене и моје људе Саулова рука? И рече Господ: предаће те. 23:13 Тада Давид и његови људи, којих је било око шест стотина, устадоше и одоше из Кеиле и отишли куда год су могли. И речено је Саул да је Давид побегао из Кеиле; а он се забрањивао да изађе. 23:14 И Давид остаде у пустињи у тврђавима, и остаде у а планина у пустињи Зиф. И Саул га је тражио сваки дан, али Бог га није предао у његове руке. 23:15 И Давид виде да је Саул изашао да тражи свој живот; и Давид је био унутра пустиња Зиф у шуми. 23:16 И Јонатан Саулов син устане и оде к Давиду у шуму, и учврстио своју руку у Богу. 23:17 А он му рече: Не бој се, јер рука мога оца Саула неће наћи те; и ти ћеш бити цар над Израиљем, а ја ћу бити следећи те; а то зна и мој отац Саул. 23:18 И њих двојица склопише завет пред Господом, и Давид остаде у дрва, а Јонатан је отишао својој кући. 23:19 Тада дођоше Зифи код Саула у Гиву говорећи: Зар се Давид не крије себе са нама у тврђавима у шуми, на брду Хахила, који је на југу Јешимона? 23:20 Сада, дакле, о краљу, сиђи према свим жељама своје душе сићи; и наш део ће бити да га предамо у цареве руке. 23:21 И рече Саул: Благословени сте од Господа; јер имате милости према мени. 23:22 Иди, молим те, припреми се још и знај и види његово место где је његово уточиште је, и ко га је тамо видео; јер ми је речено да веома ради суптилно. 23:23 Видите, дакле, и сазнајте о свим скривеним местима где он сакрије се, и вратите ми се са сигурношћу, и ја ћу иди с тобом; и догодиће се, ако он буде у земљи, да ја истражиће га по свим хиљадама Јуде. 23:24 Они устадоше и отидоше у Зиф пред Саулом, али Давид и његови људи беху у пустињи Маон, у равници јужно од Јешимона. 23:25 И Саул и његови људи отишли су да га траже. И рекоше Давиду: зато сишао је у стену и настанио се у пустињи Маон. И када Саул је то чуо и кренуо је за Давидом у пустињи Маон. 23:26 И Саул је отишао на ову страну горе, а Давид и његови људи даље ону страну горе: и Давид пожури да побегне из страха Саул; јер су Саул и његови људи опколили Давида и његове људе около до узми их. 23:27 Али дође гласник Саулу и рече: Пожури и дођи; за Филистејци су напали земљу. 23:28 Због тога се Саул вратио из потере за Давидом и кренуо против Филистејци: зато су то место назвали Селахамалекот. 23:29 И Давид оде оданде и настани се у упоришту у Енгедију.