1 Самуел
23:1 Тада су јавили Давиду говорећи: Ево, Филистеји се боре против
Кеила, и пљачкају гумна.
23:2 Зато Давид упита Господа говорећи: Да одем и да их побијем
Филистејци? И рече Господ Давиду: Иди и побиј га
Филистејци, и спаси Кеилу.
23:3 И рекоше му Давидови људи: Гле, плашимо се овде у Јуди.
много више него ако дођемо у Кеилу против војске
Филистејци?
23:4 Тада Давид још једном упита Господа. А Господ му одговори и
рече: Устани и сиђи у Кеилу; јер ћу избавити Филистеје у
твоја рука.
23:5 Тако је Давид и његови људи отишли у Кеилу, и борили се са Филистејима,
и одведоше њихову стоку и побише их великим клањем. Тако
Давид је спасао становнике Кеиле.
23:6 И догоди се, када је Авијатар, син Ахимелехов, побегао к Давиду да
Кеила, да је сишао с оплећаком у руци.
23:7 И речено је Саулу да је Давид дошао у Кеилу. А Саул рече: Боже
предао га је у моје руке; јер је затворен, уласком у а
град који има капије и решетке.
23:8 И Саул је сазвао сав народ у рат, да сиђе у Кеилу, да
опколи Давида и његове људе.
23:9 И Давид је знао да је Саул тајно чинио зло против њега; и он
рече свештенику Авијатару: Донеси овамо оплећак.
23:10 Тада рече Давид: Господе Боже Израиљев, слуга твој је сигурно чуо
да Саул тражи да дође у Кеилу да уништи град ради мене.
23:11 Хоће ли ме људи из Кеиле предати у његове руке? хоће ли Саул сићи,
као што је слуга твој чуо? Господе Боже Израиљев, молим те, реци
слуга твој. И рече Господ: Сићи ће.
23:12 Тада Давид рече: Хоће ли људи из Кеиле предати мене и моје људе
Саулова рука? И рече Господ: предаће те.
23:13 Тада Давид и његови људи, којих је било око шест стотина, устадоше и одоше
из Кеиле и отишли куда год су могли. И речено је
Саул да је Давид побегао из Кеиле; а он се забрањивао да изађе.
23:14 И Давид остаде у пустињи у тврђавима, и остаде у а
планина у пустињи Зиф. И Саул га је тражио сваки дан, али
Бог га није предао у његове руке.
23:15 И Давид виде да је Саул изашао да тражи свој живот; и Давид је био унутра
пустиња Зиф у шуми.
23:16 И Јонатан Саулов син устане и оде к Давиду у шуму, и
учврстио своју руку у Богу.
23:17 А он му рече: Не бој се, јер рука мога оца Саула неће
наћи те; и ти ћеш бити цар над Израиљем, а ја ћу бити следећи
те; а то зна и мој отац Саул.
23:18 И њих двојица склопише завет пред Господом, и Давид остаде у
дрва, а Јонатан је отишао својој кући.
23:19 Тада дођоше Зифи код Саула у Гиву говорећи: Зар се Давид не крије
себе са нама у тврђавима у шуми, на брду Хахила,
који је на југу Јешимона?
23:20 Сада, дакле, о краљу, сиђи према свим жељама своје душе
сићи; и наш део ће бити да га предамо у цареве руке.
23:21 И рече Саул: Благословени сте од Господа; јер имате милости према мени.
23:22 Иди, молим те, припреми се још и знај и види његово место где је његово уточиште
је, и ко га је тамо видео; јер ми је речено да веома ради
суптилно.
23:23 Видите, дакле, и сазнајте о свим скривеним местима где он
сакрије се, и вратите ми се са сигурношћу, и ја ћу
иди с тобом; и догодиће се, ако он буде у земљи, да ја
истражиће га по свим хиљадама Јуде.
23:24 Они устадоше и отидоше у Зиф пред Саулом, али Давид и његови људи беху
у пустињи Маон, у равници јужно од Јешимона.
23:25 И Саул и његови људи отишли су да га траже. И рекоше Давиду: зато
сишао је у стену и настанио се у пустињи Маон. И када
Саул је то чуо и кренуо је за Давидом у пустињи Маон.
23:26 И Саул је отишао на ову страну горе, а Давид и његови људи даље
ону страну горе: и Давид пожури да побегне из страха
Саул; јер су Саул и његови људи опколили Давида и његове људе около до
узми их.
23:27 Али дође гласник Саулу и рече: Пожури и дођи; за
Филистејци су напали земљу.
23:28 Због тога се Саул вратио из потере за Давидом и кренуо против
Филистејци: зато су то место назвали Селахамалекот.
23:29 И Давид оде оданде и настани се у упоришту у Енгедију.