1 Самуел
22:1 Давид је дакле отишао оданде и побегао у пећину Адулам.
чувши то браћа његова и сав дом оца његовог, сиђоше
тамо до њега.
22:2 И сваки који је био у невољи, и сваки који је био у дуговима, и
сви који су били незадовољни, сабрали су се к њему; и он
постаде заповедник над њима, а с њим је било око четири стотине
мушкарци.
22:3 И одатле Давид оде у Миспу Моавску, и рече цару
Моав, нека мој отац и моја мајка, молим те, изађу и буду са
ти, док не знам шта ће Бог учинити за мене.
22:4 И довео их је пред цара моавског, и они су сви остали код њега
док је Давид био у тврђави.
22:5 А пророк Гад рече Давиду: Не остани у тврђави; одлазе, и
уђи у земљу Јудину. Тада је Давид отишао и ушао у
шума Харета.
22:6 Када је Саул чуо да је откривен Давид и људи који су били с њим
њега, (сада је Саул боравио у Гиви под дрветом у Рами, са својим копљем
у његовој руци, и све његове слуге су стајале око њега;)
22:7 Тада Саул рече својим слугама које су стајале око њега: Чујте сада
Бењамитес; да ли ће Јесејев син дати свакоме од вас њиве и
винограде, и нека вас сви поставе за војсковође и за капетане
стотине;
22:8 Да сте се сви уротили против мене, а нема тога
показује ми да је мој син склопио савез са сином Јесејевим, и
нема никог од вас који би ме жалио или ми показао да је мој
син је подстакао слугу мога на мене, да засједа као код овога
дан?
22:9 Тада одговори Доик Едомац, који беше постављен над Сауловим слугама:
и рече: Видех Јесејевог сина како долази у Ноб к Ахимелеху сину
Ахитуб.
22:10 И запита се од Господа за њега, и даде му храну, и даде му
мач Голијата Филистејца.
22:11 Тада је цар послао да позове свештеника Ахимелеха, сина Ахитубовог, и
сав дом његовог оца, свештеници који беху у Нобу, и сви дођоше
од њих краљу.
22:12 А Саул рече: Слушај сада, сине Ахитубов. А он одговори: Ево ме,
о Боже.
22:13 А Саул му рече: Зашто си се уротио против мене, ти и
сине Јесејев у томе што си му дао хлеба и мача и имао
питао Бога за њега, да устане на мене, да засједа,
као данас?
22:14 Тада Ахимелех одговори цару и рече: А ко је међу њима тако веран
све твоје слуге као Давид, који је царев зет, и иде на
твој налог, и частан је у твојој кући?
22:15 Да ли сам тада почео да питам Бога за њега? било далеко од мене: нека не
цар урачунај било шта своме слузи, нити свом дому мом
оче: јер слуга твој ништа није знао о свему томе, мање или више.
22:16 А цар рече: сигурно ћеш умрети, Ахимелех, ти и сви твоји
очева кућа.
22:17 И рече цар пешацима који су стајали око њега: окрените се и убијте
свештеници Господњи, јер је и њихова рука са Давидом, и
јер су знали када је побегао, а нису ми то показали. Али
краљеве слуге нису хтеле да испруже руку да падну на
свештеници Господњи.
22:18 А цар рече Доигу: Окрени се и навали на свештенике. И
Доег Едомац се окренуо, пао је на свештенике и убио их
дан осамдесет и пет особа које су носиле ланени оплећак.
22:19 И Ноб, град свештеника, удари оштрицом мача,
и мушкарци и жене, деца и дојиља, и волови, и магарци, и
овце, оштрицом мача.
22:20 И један од синова Ахимелеха, сина Ахитубовог, по имену Авијатар,
побегао и побегао за Давидом.
22:21 И Авијатар је рекао Давиду да је Саул побио Господње свештенике.
22:22 А Давид рече Авијатару: Знао сам то онога дана, кад је Едомац Доег
био тамо, да ће сигурно рећи Саулу: Ја сам изазвао смрт
од свих људи из дома оца твога.
22:23 Остани са мном, не бој се, јер ко тражи мој живот, тражи твој
живот: али са мном ћеш бити заштићен.