1 Самуел 22:1 Давид је дакле отишао оданде и побегао у пећину Адулам. чувши то браћа његова и сав дом оца његовог, сиђоше тамо до њега. 22:2 И сваки који је био у невољи, и сваки који је био у дуговима, и сви који су били незадовољни, сабрали су се к њему; и он постаде заповедник над њима, а с њим је било око четири стотине мушкарци. 22:3 И одатле Давид оде у Миспу Моавску, и рече цару Моав, нека мој отац и моја мајка, молим те, изађу и буду са ти, док не знам шта ће Бог учинити за мене. 22:4 И довео их је пред цара моавског, и они су сви остали код њега док је Давид био у тврђави. 22:5 А пророк Гад рече Давиду: Не остани у тврђави; одлазе, и уђи у земљу Јудину. Тада је Давид отишао и ушао у шума Харета. 22:6 Када је Саул чуо да је откривен Давид и људи који су били с њим њега, (сада је Саул боравио у Гиви под дрветом у Рами, са својим копљем у његовој руци, и све његове слуге су стајале око њега;) 22:7 Тада Саул рече својим слугама које су стајале око њега: Чујте сада Бењамитес; да ли ће Јесејев син дати свакоме од вас њиве и винограде, и нека вас сви поставе за војсковође и за капетане стотине; 22:8 Да сте се сви уротили против мене, а нема тога показује ми да је мој син склопио савез са сином Јесејевим, и нема никог од вас који би ме жалио или ми показао да је мој син је подстакао слугу мога на мене, да засједа као код овога дан? 22:9 Тада одговори Доик Едомац, који беше постављен над Сауловим слугама: и рече: Видех Јесејевог сина како долази у Ноб к Ахимелеху сину Ахитуб. 22:10 И запита се од Господа за њега, и даде му храну, и даде му мач Голијата Филистејца. 22:11 Тада је цар послао да позове свештеника Ахимелеха, сина Ахитубовог, и сав дом његовог оца, свештеници који беху у Нобу, и сви дођоше од њих краљу. 22:12 А Саул рече: Слушај сада, сине Ахитубов. А он одговори: Ево ме, о Боже. 22:13 А Саул му рече: Зашто си се уротио против мене, ти и сине Јесејев у томе што си му дао хлеба и мача и имао питао Бога за њега, да устане на мене, да засједа, као данас? 22:14 Тада Ахимелех одговори цару и рече: А ко је међу њима тако веран све твоје слуге као Давид, који је царев зет, и иде на твој налог, и частан је у твојој кући? 22:15 Да ли сам тада почео да питам Бога за њега? било далеко од мене: нека не цар урачунај било шта своме слузи, нити свом дому мом оче: јер слуга твој ништа није знао о свему томе, мање или више. 22:16 А цар рече: сигурно ћеш умрети, Ахимелех, ти и сви твоји очева кућа. 22:17 И рече цар пешацима који су стајали око њега: окрените се и убијте свештеници Господњи, јер је и њихова рука са Давидом, и јер су знали када је побегао, а нису ми то показали. Али краљеве слуге нису хтеле да испруже руку да падну на свештеници Господњи. 22:18 А цар рече Доигу: Окрени се и навали на свештенике. И Доег Едомац се окренуо, пао је на свештенике и убио их дан осамдесет и пет особа које су носиле ланени оплећак. 22:19 И Ноб, град свештеника, удари оштрицом мача, и мушкарци и жене, деца и дојиља, и волови, и магарци, и овце, оштрицом мача. 22:20 И један од синова Ахимелеха, сина Ахитубовог, по имену Авијатар, побегао и побегао за Давидом. 22:21 И Авијатар је рекао Давиду да је Саул побио Господње свештенике. 22:22 А Давид рече Авијатару: Знао сам то онога дана, кад је Едомац Доег био тамо, да ће сигурно рећи Саулу: Ја сам изазвао смрт од свих људи из дома оца твога. 22:23 Остани са мном, не бој се, јер ко тражи мој живот, тражи твој живот: али са мном ћеш бити заштићен.