1 Самуел
20:1 И Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану:
Шта сам урадио? шта је моје безакоње? и шта је мој грех пред твојим
оче, да тражи живот мој?
20:2 А он му рече: Боже сачувај; нећеш умријети: гле, оче мој
неће учинити ништа ни велико ни мало, него да ће ми то показати: и
зашто би мој отац крио ову ствар од мене? то није тако.
20:3 И Давид се, осим тога, заклео и рекао: Твој отац сигурно зна да ја
нашао милост у очима твојим; и рече: да Јонатан не зна
ово, да се не жалости, али заиста, жив је Господ и као душа твоја
живи, постоји само корак између мене и смрти.
20:4 Тада Јонатан рече Давиду: све што пожели душа твоја, учинићу
учини то за тебе.
20:5 А Давид рече Јонатану: Ево, сутра је млад месец, а ја
не би требало да седнем с царем за трпезом, али пусти ме да идем
сакријем се у поље до трећег дана увече.
20:6 Ако твом оцу уопште недостајем, онда реци: Давид је искрено тражио допуштење
мене да отрчи у Витлејем свој град: јер постоји годишња
жртву тамо за сву породицу.
20:7 Ако тако каже: Добро је; мир ће имати слуга твој; али ако буде
веома гневан, онда буди сигуран да је он њиме одредио зло.
20:8 Зато се понашај љубазно са својим слугом; јер си донео
твој слуга у завет Господњи с тобом;
има у мени безакоња, убиј ме сам; јер зашто треба да донесеш
ја твом оцу?
20:9 А Јонатан рече: Далеко од тебе, јер кад бих то знао
да је зло одредио мој отац да дође на тебе, онда не бих
рећи ти то?
20:10 Тада Давид рече Јонатану: Ко ће ми рећи? или шта ако твој отац
да ти одговорим грубо?
20:11 И Јонатан рече Давиду: Дођи да изађемо у поље.
И изиђоше обојица у поље.
20:12 И рече Јонатан Давиду: Господе Боже Израиљев, кад затрубим
мој отац сутрадан или трећи дан, и гле, ако
нека буде добро према Давиду, а ја онда нећу послати к теби да то кажем
те;
20:13 Господ учини тако и још много више Јонатану;
учини ти зло, онда ћу ти то показати и отпутовати те
нека иде у миру, и нека је Господ с тобом, као што је био са мном
отац.
20:14 И не само док сам жив показивати ми доброту
ГОСПОДЕ, да не умрем:
20:15 Али, такође, нећеш одбити своју доброту из моје куће заувек: не,
не кад Господ истреби непријатеље Давидове свакога из
лице земље.
20:16 Тако је Јонатан склопио савез са домом Давидовим говорећи: Нека
ГОСПОД то захтева чак и од руке Давидових непријатеља.
20:17 И Јонатан је натерао Давида да се поново закуне, јер га је волео;
волео га као што је волео своју душу.
20:18 Тада Јонатан рече Давиду: Сутра је млад месец, и ти ћеш
бити пропуштен, јер ће твоје место бити празно.
20:19 А кад останеш три дана, онда ћеш брзо сићи,
и дођи на место где си се сакрио кад посао
био у руци, и остаће код камена Езела.
20:20 И испалићу три стреле на његову страну, као да сам пуцао у а
марк.
20:21 И гле, послаћу дечака говорећи: Иди, пронађи стреле. Ако ја
изричито реци момку: Гле, стреле су с ове твоје стране,
узми их; онда дођи, јер ти је мир, и нема бола; као
жив је Господ.
20:22 Али ако овако кажем младићу: Гле, стреле су иза
те; иди, јер те је Господ отпустио.
20:23 А што се тиче ствари о којој смо ти и ја разговарали, гле,
ГОСПОД да је између тебе и мене заувек.
20:24 Тако се Давид сакри у поље, а кад дође млад месец,
цар га поседе да једе месо.
20:25 И цар седе на свом столу, као и некада, чак и на столици поред
зид; и Јонатан устаде, а Авнер седе поред Саулове и Давидове стране
место је било празно.
20:26 Али Саул ништа није говорио тога дана, јер је мислио,
Нешто га је снашло, није чист; сигурно није чист.
20:27 И догоди се сутрадан, други дан
месеца да је Давидово место било празно; и Саул рече Јонатану своје
сине, зашто син Јесејев не долази на трпезу, ни јуче,
ни данас?
20:28 И Јонатан одговори Саулу: Давид ме је усрдно замолио да одем у
Витлејем:
20:29 И рече: Пусти ме, молим те; јер наша породица има жртву
Град; а мој брат ми је заповедио да будем тамо: а сада ако
Нашао сам милост у очима твојим, пусти ме да побегнем, молим те, и види
браћо моја. Зато он не долази на царску трпезу.
20:30 Тада се Саулов гнев распали на Јонатана, и он му рече:
Ти сине покварене бунтовне жене, зар не знам да имаш
изабра сина Јесејевог на своју смутњу и на смутњу
од наготе мајке твоје?
20:31 Јер докле год Јесејев син живи на земљи, нећеш
утврди се ни царство твоје. Зато сада пошаљите и доведите га
мене, јер ће сигурно умрети.
20:32 И Јонатан одговори Саулу свом оцу и рече му: Зато
хоће ли бити убијен? шта је урадио?
20:33 И Саул баци копље на њега да га удари, по чему је Јонатан знао да
његов отац је одлучио да убије Давида.
20:34 Тако је Јонатан устао од стола у жестоком гневу, и није јео месо
другог дана у месецу, јер је туговао за Давидом јер је његов
отац га је осрамотио.
20:35 И догоди се ујутру да Јонатан изиђе у
поље у време постављено са Давидом, а са њим и мали дечак.
20:36 И рече момку своме: Бежи, пронађи сада стреле које ја испаљујем.
И док је момак трчао, одапео је стрелу иза себе.
20:37 И када је момак дошао на место стреле коју је имао Јонатан
Када је пуцао, Џонатан је повикао за дечаком и рекао: Није ли стрела иза
тебе?
20:38 И Јонатан повика за дечаком: Пожури, пожури, не задржавај се. И
Јонатанов дечак скупи стреле и дође своме господару.
20:39 Али дечак није знао ништа: само су Јонатан и Давид знали ствар.
20:40 И Јонатан даде своју артиљерију свом дечаку и рече му: Иди!
носи их у град.
20:41 И чим је дечак отишао, Давид устаде из једног места према
јужно, паде ничице на земљу и поклони се три
пута: и целиваху се, и плакаху један с другим, до
Давид је премашио.
20:42 И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, јер смо се обоје заклели
од нас у име Господње говорећи: Господ нека је између мене и тебе,
и између семена мога и семена твога заувек. И устаде и отиде:
и Јонатан уђе у град.