1 Самуел 20:1 И Давид побеже из Најота у Рами, и дође и рече Јонатану: Шта сам урадио? шта је моје безакоње? и шта је мој грех пред твојим оче, да тражи живот мој? 20:2 А он му рече: Боже сачувај; нећеш умријети: гле, оче мој неће учинити ништа ни велико ни мало, него да ће ми то показати: и зашто би мој отац крио ову ствар од мене? то није тако. 20:3 И Давид се, осим тога, заклео и рекао: Твој отац сигурно зна да ја нашао милост у очима твојим; и рече: да Јонатан не зна ово, да се не жалости, али заиста, жив је Господ и као душа твоја живи, постоји само корак између мене и смрти. 20:4 Тада Јонатан рече Давиду: све што пожели душа твоја, учинићу учини то за тебе. 20:5 А Давид рече Јонатану: Ево, сутра је млад месец, а ја не би требало да седнем с царем за трпезом, али пусти ме да идем сакријем се у поље до трећег дана увече. 20:6 Ако твом оцу уопште недостајем, онда реци: Давид је искрено тражио допуштење мене да отрчи у Витлејем свој град: јер постоји годишња жртву тамо за сву породицу. 20:7 Ако тако каже: Добро је; мир ће имати слуга твој; али ако буде веома гневан, онда буди сигуран да је он њиме одредио зло. 20:8 Зато се понашај љубазно са својим слугом; јер си донео твој слуга у завет Господњи с тобом; има у мени безакоња, убиј ме сам; јер зашто треба да донесеш ја твом оцу? 20:9 А Јонатан рече: Далеко од тебе, јер кад бих то знао да је зло одредио мој отац да дође на тебе, онда не бих рећи ти то? 20:10 Тада Давид рече Јонатану: Ко ће ми рећи? или шта ако твој отац да ти одговорим грубо? 20:11 И Јонатан рече Давиду: Дођи да изађемо у поље. И изиђоше обојица у поље. 20:12 И рече Јонатан Давиду: Господе Боже Израиљев, кад затрубим мој отац сутрадан или трећи дан, и гле, ако нека буде добро према Давиду, а ја онда нећу послати к теби да то кажем те; 20:13 Господ учини тако и још много више Јонатану; учини ти зло, онда ћу ти то показати и отпутовати те нека иде у миру, и нека је Господ с тобом, као што је био са мном отац. 20:14 И не само док сам жив показивати ми доброту ГОСПОДЕ, да не умрем: 20:15 Али, такође, нећеш одбити своју доброту из моје куће заувек: не, не кад Господ истреби непријатеље Давидове свакога из лице земље. 20:16 Тако је Јонатан склопио савез са домом Давидовим говорећи: Нека ГОСПОД то захтева чак и од руке Давидових непријатеља. 20:17 И Јонатан је натерао Давида да се поново закуне, јер га је волео; волео га као што је волео своју душу. 20:18 Тада Јонатан рече Давиду: Сутра је млад месец, и ти ћеш бити пропуштен, јер ће твоје место бити празно. 20:19 А кад останеш три дана, онда ћеш брзо сићи, и дођи на место где си се сакрио кад посао био у руци, и остаће код камена Езела. 20:20 И испалићу три стреле на његову страну, као да сам пуцао у а марк. 20:21 И гле, послаћу дечака говорећи: Иди, пронађи стреле. Ако ја изричито реци момку: Гле, стреле су с ове твоје стране, узми их; онда дођи, јер ти је мир, и нема бола; као жив је Господ. 20:22 Али ако овако кажем младићу: Гле, стреле су иза те; иди, јер те је Господ отпустио. 20:23 А што се тиче ствари о којој смо ти и ја разговарали, гле, ГОСПОД да је између тебе и мене заувек. 20:24 Тако се Давид сакри у поље, а кад дође млад месец, цар га поседе да једе месо. 20:25 И цар седе на свом столу, као и некада, чак и на столици поред зид; и Јонатан устаде, а Авнер седе поред Саулове и Давидове стране место је било празно. 20:26 Али Саул ништа није говорио тога дана, јер је мислио, Нешто га је снашло, није чист; сигурно није чист. 20:27 И догоди се сутрадан, други дан месеца да је Давидово место било празно; и Саул рече Јонатану своје сине, зашто син Јесејев не долази на трпезу, ни јуче, ни данас? 20:28 И Јонатан одговори Саулу: Давид ме је усрдно замолио да одем у Витлејем: 20:29 И рече: Пусти ме, молим те; јер наша породица има жртву Град; а мој брат ми је заповедио да будем тамо: а сада ако Нашао сам милост у очима твојим, пусти ме да побегнем, молим те, и види браћо моја. Зато он не долази на царску трпезу. 20:30 Тада се Саулов гнев распали на Јонатана, и он му рече: Ти сине покварене бунтовне жене, зар не знам да имаш изабра сина Јесејевог на своју смутњу и на смутњу од наготе мајке твоје? 20:31 Јер докле год Јесејев син живи на земљи, нећеш утврди се ни царство твоје. Зато сада пошаљите и доведите га мене, јер ће сигурно умрети. 20:32 И Јонатан одговори Саулу свом оцу и рече му: Зато хоће ли бити убијен? шта је урадио? 20:33 И Саул баци копље на њега да га удари, по чему је Јонатан знао да његов отац је одлучио да убије Давида. 20:34 Тако је Јонатан устао од стола у жестоком гневу, и није јео месо другог дана у месецу, јер је туговао за Давидом јер је његов отац га је осрамотио. 20:35 И догоди се ујутру да Јонатан изиђе у поље у време постављено са Давидом, а са њим и мали дечак. 20:36 И рече момку своме: Бежи, пронађи сада стреле које ја испаљујем. И док је момак трчао, одапео је стрелу иза себе. 20:37 И када је момак дошао на место стреле коју је имао Јонатан Када је пуцао, Џонатан је повикао за дечаком и рекао: Није ли стрела иза тебе? 20:38 И Јонатан повика за дечаком: Пожури, пожури, не задржавај се. И Јонатанов дечак скупи стреле и дође своме господару. 20:39 Али дечак није знао ништа: само су Јонатан и Давид знали ствар. 20:40 И Јонатан даде своју артиљерију свом дечаку и рече му: Иди! носи их у град. 20:41 И чим је дечак отишао, Давид устаде из једног места према јужно, паде ничице на земљу и поклони се три пута: и целиваху се, и плакаху један с другим, до Давид је премашио. 20:42 И рече Јонатан Давиду: Иди с миром, јер смо се обоје заклели од нас у име Господње говорећи: Господ нека је између мене и тебе, и између семена мога и семена твога заувек. И устаде и отиде: и Јонатан уђе у град.