1 Самуел
18:1 И догоди се, када је завршио разговор са Саулом, то
душа Јонатанова била је повезана са душом Давидовом, и Јонатан је волео
него као сопствену душу.
18:2 И Саул га је узео тог дана, и није га више пуштао кући својој
очева кућа.
18:3 Тада су Јонатан и Давид склопили савез, јер га је волео као свог
душа.
18:4 И Јонатан скиде са себе хаљину која је била на њему и даде је
Давиду и његовој одећи, чак и мачу његовом и луку његовом и да
његов појас.
18:5 И Давид је излазио где год га је Саул послао, и понашао се добро
мудро: и Саул га је поставио над ратницима, и био је прихваћен у
пред очима целог народа, а такође и пред очима Саулових слугу.
18:6 И догоди се како су дошли, када се Давид вратио из
покоље Филистејца, да су жене изашле из свих градова
Израиљ, певајући и играјући, у сусрет цару Саулу, са табретима, са радошћу,
и са музичким инструментима.
18:7 А жене су одговориле једна другој док су се играле и рекоше: Саул има
побио своје хиљаде, а Давид своје десет хиљада.
18:8 И Саул се веома разгневи, и та реч му се не допада; и рекао је,
Давиду су приписали десет хиљада, а мени јесу
приписане само хиљаде: а шта може имати више осим царства?
18:9 И Саул је погледао Давида од тог дана па надаље.
18:10 И догоди се сутрадан да дође зао дух од Бога
на Саула, и он је пророковао усред куће, и Давид је играо
својом руком, као и некад: а у Сауловој беше копље
руку.
18:11 И Саул баци копље; јер је рекао: ударићу Давида до краја
зид са њим. И Давид је два пута избегао из његовог присуства.
18:12 И Саул се уплашио Давида, јер је Господ био с њим и био
отишао од Саула.
18:13 Зато га је Саул уклонио од њега и поставио га за свог заповедника над а
хиљада; и изиђе и уђе пред народ.
18:14 И Давид се понашао мудро на свим путевима својим; и Господ је био са
него.
18:15 Зато када је Саул видео да се понаша веома мудро, био је
плаши га се.
18:16 Али сав Израел и Јуда волели су Давида, јер је излазио и улазио
пре њих.
18:17 И рече Саул Давиду: Ево моје старије кћери Мераба, даћу је
ти за жену: само буди храбар за мене и води Господње борбе.
Јер Саул рече: нека не буде моја рука на њему, него нека рука његова
Филистејци нека су на њему.
18:18 И Давид рече Саулу: Ко сам ја? а шта је мој живот или очев
породице у Израиљу, да будем зет цару?
18:19 Али то се догодило у време када је Мераба Саулова ћерка требало да има
дато Давиду, да је она дата Адриилу Мехолатинцу
жена.
18:20 И Михала Саулова кћи волела је Давида, и рекли су Саулу и
ствар му је пријала.
18:21 И рече Саул: Даћу му је да му буде замка, и
да рука Филистеја буде против њега. Зато рече Саул
Давиду, ти ћеш данас бити мој зет у једном од њих двојице.
18:22 И заповеди Саул својим слугама, говорећи: Тајно разговарајте с Давидом,
и реци: Гле, цару си мио теби и свим слугама његовим
љуби те: сада дакле буди царев зет.
18:23 И Саулове слуге су изговориле те речи у уши Давиду. И Давид
рече: Лако ти се чини бити царев зет
да сам ја сиромах и олако цењен?
18:24 И рекоше му Саулове слуге говорећи: Овако је говорио Давид.
18:25 А Саул рече: Овако реците Давиду: Цар не жели ништа
мираз, али стотину кожица филистејских, да се освете
краљеви непријатељи. Али Саул је мислио да Давид падне од руке
Филистејци.
18:26 И када су његове слуге рекле Давиду ове речи, Давиду се свидело
буди царев зет: и дани не беху истекли.
18:27 Због тога је Давид устао и отишао, он и његови људи, и побили их
Филистејци две стотине људи; и Давид донесе њихове кожице и они
дао их у пуној причи краљу, да он буде царев син
закон. И Саул му даде своју кћер Михалу за жену.
18:28 И Саул је видео и знао да је Господ са Давидом, и да је Михала
Саулова ћерка га је волела.
18:29 А Саул се још више плашио Давида; а Саул је постао Давидов непријатељ
непрекидно.
18:30 Тада изиђоше кнезови филистејски, и догоди се,
након што су изашли, Давид се понашао мудрије од свих
слуге Саулове; тако да је његово име било много постављено.