1 Самуел 18:1 И догоди се, када је завршио разговор са Саулом, то душа Јонатанова била је повезана са душом Давидовом, и Јонатан је волео него као сопствену душу. 18:2 И Саул га је узео тог дана, и није га више пуштао кући својој очева кућа. 18:3 Тада су Јонатан и Давид склопили савез, јер га је волео као свог душа. 18:4 И Јонатан скиде са себе хаљину која је била на њему и даде је Давиду и његовој одећи, чак и мачу његовом и луку његовом и да његов појас. 18:5 И Давид је излазио где год га је Саул послао, и понашао се добро мудро: и Саул га је поставио над ратницима, и био је прихваћен у пред очима целог народа, а такође и пред очима Саулових слугу. 18:6 И догоди се како су дошли, када се Давид вратио из покоље Филистејца, да су жене изашле из свих градова Израиљ, певајући и играјући, у сусрет цару Саулу, са табретима, са радошћу, и са музичким инструментима. 18:7 А жене су одговориле једна другој док су се играле и рекоше: Саул има побио своје хиљаде, а Давид своје десет хиљада. 18:8 И Саул се веома разгневи, и та реч му се не допада; и рекао је, Давиду су приписали десет хиљада, а мени јесу приписане само хиљаде: а шта може имати више осим царства? 18:9 И Саул је погледао Давида од тог дана па надаље. 18:10 И догоди се сутрадан да дође зао дух од Бога на Саула, и он је пророковао усред куће, и Давид је играо својом руком, као и некад: а у Сауловој беше копље руку. 18:11 И Саул баци копље; јер је рекао: ударићу Давида до краја зид са њим. И Давид је два пута избегао из његовог присуства. 18:12 И Саул се уплашио Давида, јер је Господ био с њим и био отишао од Саула. 18:13 Зато га је Саул уклонио од њега и поставио га за свог заповедника над а хиљада; и изиђе и уђе пред народ. 18:14 И Давид се понашао мудро на свим путевима својим; и Господ је био са него. 18:15 Зато када је Саул видео да се понаша веома мудро, био је плаши га се. 18:16 Али сав Израел и Јуда волели су Давида, јер је излазио и улазио пре њих. 18:17 И рече Саул Давиду: Ево моје старије кћери Мераба, даћу је ти за жену: само буди храбар за мене и води Господње борбе. Јер Саул рече: нека не буде моја рука на њему, него нека рука његова Филистејци нека су на њему. 18:18 И Давид рече Саулу: Ко сам ја? а шта је мој живот или очев породице у Израиљу, да будем зет цару? 18:19 Али то се догодило у време када је Мераба Саулова ћерка требало да има дато Давиду, да је она дата Адриилу Мехолатинцу жена. 18:20 И Михала Саулова кћи волела је Давида, и рекли су Саулу и ствар му је пријала. 18:21 И рече Саул: Даћу му је да му буде замка, и да рука Филистеја буде против њега. Зато рече Саул Давиду, ти ћеш данас бити мој зет у једном од њих двојице. 18:22 И заповеди Саул својим слугама, говорећи: Тајно разговарајте с Давидом, и реци: Гле, цару си мио теби и свим слугама његовим љуби те: сада дакле буди царев зет. 18:23 И Саулове слуге су изговориле те речи у уши Давиду. И Давид рече: Лако ти се чини бити царев зет да сам ја сиромах и олако цењен? 18:24 И рекоше му Саулове слуге говорећи: Овако је говорио Давид. 18:25 А Саул рече: Овако реците Давиду: Цар не жели ништа мираз, али стотину кожица филистејских, да се освете краљеви непријатељи. Али Саул је мислио да Давид падне од руке Филистејци. 18:26 И када су његове слуге рекле Давиду ове речи, Давиду се свидело буди царев зет: и дани не беху истекли. 18:27 Због тога је Давид устао и отишао, он и његови људи, и побили их Филистејци две стотине људи; и Давид донесе њихове кожице и они дао их у пуној причи краљу, да он буде царев син закон. И Саул му даде своју кћер Михалу за жену. 18:28 И Саул је видео и знао да је Господ са Давидом, и да је Михала Саулова ћерка га је волела. 18:29 А Саул се још више плашио Давида; а Саул је постао Давидов непријатељ непрекидно. 18:30 Тада изиђоше кнезови филистејски, и догоди се, након што су изашли, Давид се понашао мудрије од свих слуге Саулове; тако да је његово име било много постављено.