1 Самуел
17:1 Филистејци су сакупили своје војске у бој, и били
окупили су се у Шохо, који припада Јуди, и утаборили се
између Шохоа и Азеке, у Ефесдамиму.
17:2 И Саул и Израелци су били окупљени и утаборени
долину Ела и поставио бој против Филистејаца.
17:3 И Филистеји су стајали на гори с једне стране и Израиљ
стајао на гори с друге стране: а између је била долина
њих.
17:4 И изиђе првак из табора филистејског, по имену
Голијат из Гата, чија је висина била шест лаката и један педаљ.
17:5 И на глави је имао шлем од месинга, и био је наоружан са
капут од поште; а огртач је био тежак пет хиљада сикела
месинг.
17:6 И на ногама је имао наставке од месинга, а мету од месинга између
његова рамена.
17:7 А штап копља његовог беше као ткачка греда; и његовог копља
глава је била тешка шест стотина сикела гвожђа; и један који је носио штит је отишао
пред њим.
17:8 И стаде и повика војскама Израиљевим, и рече им:
Зашто сте изашли да поставите своју битку у ред? нисам ли ја Филистејац,
а ви, слуге Саулове? изабери себи човека и пусти га да сиђе
мени.
17:9 Ако може да се бори са мном и да ме убије, онда ћемо бити твоји
слуге; али ако га победим и убијем, бићете
слуге наше и служи нам.
17:10 И рече Филистејац: Данас пркосим војсци Израиљевој; дај ми
човече, да се заједно боримо.
17:11 Када су Саул и сав Израиљ чули те речи Филистејаца, били су
уплашени и веома уплашени.
17:12 А Давид је био син оног Ефратијана из Витлејема Јуде, чије је име
био Јессе; и имао је осам синова; и човек је отишао међу људе за старца
човек у дане Саулове.
17:13 И три најстарија сина Јесејева отидоше и пођоше за Саулом у битку.
а имена његова три сина која су ишла у битку била су Елиав
прворођени, а до њега Абинадаб, а трећи Шама.
17:14 А Давид беше најмлађи, а три најстарија пођоше за Саулом.
17:15 Али Давид оде и врати се од Саула да пасе овце свог оца
Витлејем.
17:16 А Филистејац се приближи ујутру и увече, и представи се
четрдесет дана.
17:17 А Јесеј рече Давиду сину своме: Узми браћи својој ефу од
овај осушени кукуруз и ових десет хлебова, и бежи у логор к себи
браћо.
17:18 И однеси ових десет сирева капетану њихове хиљаде, и погледај
како пролазе твоја браћа и узми свој залог.
17:19 Сада Саул, и они, и сви људи Израиљеви, беху у долини
Елах, у борби са Филистејцима.
17:20 И Давид устаде рано ујутру и остави овце са а
чувар, и узео, и отишао, како му је заповедио Јесеј; и дошао је к себи
шанац, док је домаћин ишао у борбу, и викао за
битка.
17:21 Јер Израиљ и Филистејци су поставили битку у ред, војску против
армије.
17:22 И Давид остави своју кочију у рукама чувара кочије,
и отрча у војску и дође и поздрави своју браћу.
17:23 И док је разговарао с њима, гле, појави се шампион,
Филистејац из Гата, по имену Голијат, из војске
Филистејци, и говораше по истим речима, и Давид чу
њих.
17:24 И сви Израелци, кад видеше човека, побегоше од њега, и
били јако уплашени.
17:25 А људи Израиљци рекоше: Јесте ли видели овог човека који је дошао горе?
сигурно је дошао да пркоси Израиљу; и биће да човек који
убије га, цар ће га обогатити великим богатством и даће
његову кћер и ослободи кућу оца свога у Израиљу.
17:26 И рече Давид људима који су стајали поред њега говорећи: Шта да се учини
човеку који убије овог Филистејца и скине срамоту
из Израела? јер ко је овај необрезани Филистејац да треба
пркосити војскама Бога живога?
17:27 И народ му одговори овако говорећи: Тако ће и бити
учињено човеку који га убије.
17:28 И Елиав, његов најстарији брат, чуо је када је говорио људима; и
Елијабов гнев се распали на Давида, и рече: Зашто си дошао
доле? и код кога си оставио тих неколико оваца у
дивљина? Познајем гордост твоју и злочестост срца твога; за
сишао си да видиш битку.
17:29 А Давид рече: Шта сам сад учинио? Зар нема узрока?
17:30 И окрену се од њега ка другом, и рече на исти начин:
а народ му опет одговори по пређашњем начину.
17:31 И када су се чуле речи које је Давид изговорио, они су их поновили
пред Саулом: и посла по њега.
17:32 И Давид рече Саулу: Нека нико не изгуби срце због њега; твој
слуга ће отићи да се бори са овим Филистејцем.
17:33 А Саул рече Давиду: Не можеш да идеш против овог Филистејца
да се бориш с њим: јер ти си само младић, а он ратни човек
своју младост.
17:34 И Давид рече Саулу: Твој слуга је чувао овце свог оца, и тамо
дођоше лав и медвед и узеше јагње из стада.
17:35 И изиђох за њим, и ударих га, и избавих га од његових
уста: и кад устаде на мене, ухватих га за браду и
ударио га и убио.
17:36 Твој слуга је убио и лава и медведа, а овај необрезан
Филистејац ће бити као један од њих, видећи да је пркосио војскама
живи Бог.
17:37 Давид је још рекао: Господ који ме је избавио из шапе
лава, и из шапе медведа избавиће ме из руке
овог Филистејца. И рече Саул Давиду: иди, нека буде с Господом
те.
17:38 И Саул је наоружао Давида својим оклопом, и ставио шлем од месинга на њега
његова глава; такође га је наоружао огрлицом.
17:39 И Давид опаса мач свој оклопом, и покуша да иде; за њега
није доказао. А Давид рече Саулу: Не могу с овим; за
Нисам их доказао. И Давид их одбаци од њега.
17:40 И узе штап свој у руку, и изабра му пет глатких каменова
потока и ставио их у чобанску торбу коју је имао, чак и у а
сцрип; и праћка му беше у руци, и приближи се
Филистејац.
17:41 И дође Филистејац и приближи се Давиду; а човек који
голи штит ишао је пред њим.
17:42 И кад се Филистејац осврну и виде Давида, презре га.
јер је био само младић, румен и лепог лица.
17:43 И рече Филистејац Давиду: јесам ли ја пас да ми дођеш
са моткама? И Филистејац прокле Давида својим боговима.
17:44 И рече Филистејац Давиду: Дођи к мени и даћу твоје тело
птицама небеским и зверима пољским.
17:45 Тада Давид рече Филистејцу: долазиш к мени са мачем, и
са копљем и са штитом: али ја долазим к теби у име
Господе над војскама, Боже над војскама Израиљевим, коме си пркосио.
17:46 Данас ће те Господ предати у руке моје; и ударићу
тебе, и узми главу своју од себе; а ја ћу дати лешеве
војска филистејска данас до птица небеских и до
дивље звери земаљске; да цела земља зна да постоји а
Бог у Израелу.
17:47 И цео овај збор ће знати да Господ не спасава мачем и
копље: јер је битка Господња, и он ће те предати у нашу
руке.
17:48 И догоди се, када Филистејац устаде и дође, и приближи се
у сусрет Давиду, да је Давид пожурио и потрчао према војсци у сусрет
Филистејац.
17:49 И Давид је ставио руку у своју торбу, и узео одатле камен и жаргон
и удари Филистејца у чело, у које је камен зарио
његово чело; и паде лицем на земљу.
17:50 Тако Давид надвлада Филистејца праћком и каменом,
и удари Филистејца и уби га; али није било мача у
рука Давидова.
17:51 Зато је Давид потрчао и стао на Филистејца, и узео његов мач,
и извукао га из корица, и убио га, а његов одсекао
глава са тим. А кад Филистеји видеше да је њихов првак мртав,
побегли су.
17:52 И људи Израела и Јуде устадоше и повикаше, и потераше
Филистејци, док не дођеш у долину и до врата Екрона.
И филистејски рањеници падоше на путу за Саараим,
чак и до Гата и до Екрона.
17:53 И вратише се синови Израиљеви из јурњаве за Филистејима,
и покварише им шаторе.
17:54 И Давид узе главу Филистејца, и однесе је у Јерусалим;
али је ставио свој оклоп у свој шатор.
17:55 И када је Саул видео Давида како иде на Филистејца, рекао је да
Авенире, војсковође, Авенире, чији је син овај младић? И
Авенир рече: Жива душа твоја, царе, не могу рећи.
17:56 А цар рече: Питај чији је син дечак.
17:57 И док се Давид враћао из покоља Филистејаца, Авнер је узео
и доведоше га пред Саула са главом Филистејца у његовој
руку.
17:58 А Саул му рече: Чији си ти син, младићу? И Давид
одговори: Ја сам син твога слуге Јесеја Витлејемца.