1 Самуел 17:1 Филистејци су сакупили своје војске у бој, и били окупили су се у Шохо, који припада Јуди, и утаборили се између Шохоа и Азеке, у Ефесдамиму. 17:2 И Саул и Израелци су били окупљени и утаборени долину Ела и поставио бој против Филистејаца. 17:3 И Филистеји су стајали на гори с једне стране и Израиљ стајао на гори с друге стране: а између је била долина њих. 17:4 И изиђе првак из табора филистејског, по имену Голијат из Гата, чија је висина била шест лаката и један педаљ. 17:5 И на глави је имао шлем од месинга, и био је наоружан са капут од поште; а огртач је био тежак пет хиљада сикела месинг. 17:6 И на ногама је имао наставке од месинга, а мету од месинга између његова рамена. 17:7 А штап копља његовог беше као ткачка греда; и његовог копља глава је била тешка шест стотина сикела гвожђа; и један који је носио штит је отишао пред њим. 17:8 И стаде и повика војскама Израиљевим, и рече им: Зашто сте изашли да поставите своју битку у ред? нисам ли ја Филистејац, а ви, слуге Саулове? изабери себи човека и пусти га да сиђе мени. 17:9 Ако може да се бори са мном и да ме убије, онда ћемо бити твоји слуге; али ако га победим и убијем, бићете слуге наше и служи нам. 17:10 И рече Филистејац: Данас пркосим војсци Израиљевој; дај ми човече, да се заједно боримо. 17:11 Када су Саул и сав Израиљ чули те речи Филистејаца, били су уплашени и веома уплашени. 17:12 А Давид је био син оног Ефратијана из Витлејема Јуде, чије је име био Јессе; и имао је осам синова; и човек је отишао међу људе за старца човек у дане Саулове. 17:13 И три најстарија сина Јесејева отидоше и пођоше за Саулом у битку. а имена његова три сина која су ишла у битку била су Елиав прворођени, а до њега Абинадаб, а трећи Шама. 17:14 А Давид беше најмлађи, а три најстарија пођоше за Саулом. 17:15 Али Давид оде и врати се од Саула да пасе овце свог оца Витлејем. 17:16 А Филистејац се приближи ујутру и увече, и представи се четрдесет дана. 17:17 А Јесеј рече Давиду сину своме: Узми браћи својој ефу од овај осушени кукуруз и ових десет хлебова, и бежи у логор к себи браћо. 17:18 И однеси ових десет сирева капетану њихове хиљаде, и погледај како пролазе твоја браћа и узми свој залог. 17:19 Сада Саул, и они, и сви људи Израиљеви, беху у долини Елах, у борби са Филистејцима. 17:20 И Давид устаде рано ујутру и остави овце са а чувар, и узео, и отишао, како му је заповедио Јесеј; и дошао је к себи шанац, док је домаћин ишао у борбу, и викао за битка. 17:21 Јер Израиљ и Филистејци су поставили битку у ред, војску против армије. 17:22 И Давид остави своју кочију у рукама чувара кочије, и отрча у војску и дође и поздрави своју браћу. 17:23 И док је разговарао с њима, гле, појави се шампион, Филистејац из Гата, по имену Голијат, из војске Филистејци, и говораше по истим речима, и Давид чу њих. 17:24 И сви Израелци, кад видеше човека, побегоше од њега, и били јако уплашени. 17:25 А људи Израиљци рекоше: Јесте ли видели овог човека који је дошао горе? сигурно је дошао да пркоси Израиљу; и биће да човек који убије га, цар ће га обогатити великим богатством и даће његову кћер и ослободи кућу оца свога у Израиљу. 17:26 И рече Давид људима који су стајали поред њега говорећи: Шта да се учини човеку који убије овог Филистејца и скине срамоту из Израела? јер ко је овај необрезани Филистејац да треба пркосити војскама Бога живога? 17:27 И народ му одговори овако говорећи: Тако ће и бити учињено човеку који га убије. 17:28 И Елиав, његов најстарији брат, чуо је када је говорио људима; и Елијабов гнев се распали на Давида, и рече: Зашто си дошао доле? и код кога си оставио тих неколико оваца у дивљина? Познајем гордост твоју и злочестост срца твога; за сишао си да видиш битку. 17:29 А Давид рече: Шта сам сад учинио? Зар нема узрока? 17:30 И окрену се од њега ка другом, и рече на исти начин: а народ му опет одговори по пређашњем начину. 17:31 И када су се чуле речи које је Давид изговорио, они су их поновили пред Саулом: и посла по њега. 17:32 И Давид рече Саулу: Нека нико не изгуби срце због њега; твој слуга ће отићи да се бори са овим Филистејцем. 17:33 А Саул рече Давиду: Не можеш да идеш против овог Филистејца да се бориш с њим: јер ти си само младић, а он ратни човек своју младост. 17:34 И Давид рече Саулу: Твој слуга је чувао овце свог оца, и тамо дођоше лав и медвед и узеше јагње из стада. 17:35 И изиђох за њим, и ударих га, и избавих га од његових уста: и кад устаде на мене, ухватих га за браду и ударио га и убио. 17:36 Твој слуга је убио и лава и медведа, а овај необрезан Филистејац ће бити као један од њих, видећи да је пркосио војскама живи Бог. 17:37 Давид је још рекао: Господ који ме је избавио из шапе лава, и из шапе медведа избавиће ме из руке овог Филистејца. И рече Саул Давиду: иди, нека буде с Господом те. 17:38 И Саул је наоружао Давида својим оклопом, и ставио шлем од месинга на њега његова глава; такође га је наоружао огрлицом. 17:39 И Давид опаса мач свој оклопом, и покуша да иде; за њега није доказао. А Давид рече Саулу: Не могу с овим; за Нисам их доказао. И Давид их одбаци од њега. 17:40 И узе штап свој у руку, и изабра му пет глатких каменова потока и ставио их у чобанску торбу коју је имао, чак и у а сцрип; и праћка му беше у руци, и приближи се Филистејац. 17:41 И дође Филистејац и приближи се Давиду; а човек који голи штит ишао је пред њим. 17:42 И кад се Филистејац осврну и виде Давида, презре га. јер је био само младић, румен и лепог лица. 17:43 И рече Филистејац Давиду: јесам ли ја пас да ми дођеш са моткама? И Филистејац прокле Давида својим боговима. 17:44 И рече Филистејац Давиду: Дођи к мени и даћу твоје тело птицама небеским и зверима пољским. 17:45 Тада Давид рече Филистејцу: долазиш к мени са мачем, и са копљем и са штитом: али ја долазим к теби у име Господе над војскама, Боже над војскама Израиљевим, коме си пркосио. 17:46 Данас ће те Господ предати у руке моје; и ударићу тебе, и узми главу своју од себе; а ја ћу дати лешеве војска филистејска данас до птица небеских и до дивље звери земаљске; да цела земља зна да постоји а Бог у Израелу. 17:47 И цео овај збор ће знати да Господ не спасава мачем и копље: јер је битка Господња, и он ће те предати у нашу руке. 17:48 И догоди се, када Филистејац устаде и дође, и приближи се у сусрет Давиду, да је Давид пожурио и потрчао према војсци у сусрет Филистејац. 17:49 И Давид је ставио руку у своју торбу, и узео одатле камен и жаргон и удари Филистејца у чело, у које је камен зарио његово чело; и паде лицем на земљу. 17:50 Тако Давид надвлада Филистејца праћком и каменом, и удари Филистејца и уби га; али није било мача у рука Давидова. 17:51 Зато је Давид потрчао и стао на Филистејца, и узео његов мач, и извукао га из корица, и убио га, а његов одсекао глава са тим. А кад Филистеји видеше да је њихов првак мртав, побегли су. 17:52 И људи Израела и Јуде устадоше и повикаше, и потераше Филистејци, док не дођеш у долину и до врата Екрона. И филистејски рањеници падоше на путу за Саараим, чак и до Гата и до Екрона. 17:53 И вратише се синови Израиљеви из јурњаве за Филистејима, и покварише им шаторе. 17:54 И Давид узе главу Филистејца, и однесе је у Јерусалим; али је ставио свој оклоп у свој шатор. 17:55 И када је Саул видео Давида како иде на Филистејца, рекао је да Авенире, војсковође, Авенире, чији је син овај младић? И Авенир рече: Жива душа твоја, царе, не могу рећи. 17:56 А цар рече: Питај чији је син дечак. 17:57 И док се Давид враћао из покоља Филистејаца, Авнер је узео и доведоше га пред Саула са главом Филистејца у његовој руку. 17:58 А Саул му рече: Чији си ти син, младићу? И Давид одговори: Ја сам син твога слуге Јесеја Витлејемца.