1 Самуел
14:1 И догоди се један дан који рече Јонатан, син Саулов
младић који је носио оклоп, Дођи и пређимо на
Филистејски гарнизон, то је на другој страни. Али он није рекао своје
отац.
14:2 И Саул је остао у крајњем делу Гиве под наром
дрво које је у Мигрону; и народ који беше с њим беше около
шест стотина људи;
14:3 И Ахија, син Ахитубов, Ихабодов брат, син Финесов,
син Илијев, свештеник Господњи у Силому, који је носио оплећак. И тхе
људи нису знали да је Јонатан отишао.
14:4 И између пролаза, којима је Јонатан тражио да пређе у
Филистејски гарнизон, на једној страни је била оштра стена, а а
оштра стена на другој страни: а једном се звао Бозез, а он
име другог Сенеха.
14:5 Први је био на северу према Михмашу,
а други према југу према Гиви.
14:6 И рече Јонатан младићу који је носио оклоп: Дођи и пусти
идемо у гарнизон ових необрезаних: може бити да је
ГОСПОД ће радити за нас, јер нема ограничења Господу да спасе
многи или неколико.
14:7 А његов оружоноша му рече: Учини све што ти је на срцу, окрени се
те; ево ја сам с тобом по срцу твоме.
14:8 Тада рече Јонатан: Ево, ми ћемо прећи на ове људе, и ми
открићемо им себе.
14:9 Ако нам тако кажу: останите док не дођемо к вама; онда ћемо стајати
још увек на нашем месту, и неће ићи к њима.
14:10 Али ако тако кажу: дођи к нама; онда ћемо ићи горе: за ГОСПОДА
предаде их у наше руке, и ово ће нам бити знак.
14:11 И обојица су се открили у гарнизону
Филистејци, а Филистеји рекоше: Ево, Јевреји излазе
из рупа у које су се сакрили.
14:12 И људи из гарнизона одговорише Јонатану и његовом оружоноши, и
рече: Дођи до нас, па ћемо ти нешто показати. И Џонатан је рекао
свом оружоноши: Пођи за мном, јер је Господ избавио
их у руке Израиљу.
14:13 И Јонатан се попео на своје руке и на ноге, и своје
оружоноша за њим, и падоше пред Јонатаном; и његов
оружар поби за њим.
14:14 И оно прво клање, које су Јонатан и његов оружоноша извршили, било је
двадесетак људи, на отприлике пола јутара земље, што је јарам
од волова би могли орати.
14:15 И наста дрхтање у војсци, у пољу и међу свима
људи: гарнизон, и покваритељи, они су такође дрхтали, и
земља се затресла: па је то био веома велики трепет.
14:16 И стражари Саулови у Гиви Венијаминској погледаше; и, гле, тхе
мноштво се истопило, и они су наставили да туку једни друге.
14:17 Тада Саул рече народу који је био с њим: Бројите сада и видите
који је отишао од нас. И кад избројише, гле, Јонатан и
његовог оклопника није било.
14:18 И рече Саул Ахији: Донеси овамо ковчег Божији. За ковчег од
Бог је у то време био са синовима Израиљевим.
14:19 И догоди се, док је Саул разговарао са свештеником, бука
који беше у војсци филистејској иђаше и повећаваше се
рече свештенику: Повуци руку своју.
14:20 Саул и сав народ који беше с њим скупише се, и
дођоше у бој, и гле, мач сваког човека против његовог
колега, и дошло је до веома велике нелагоде.
14:21 Штавише, Јевреји који су били са Филистејима пре тога времена,
који је са њима отишао у логор из околине чак
такође су се окренули да буду са Израиљцима који су били са Саулом и
Јонатхан.
14:22 Исто тако и сви Израелци који су се сакрили на гори
Јефрем, кад чуше да су Филистеји побегли, и они
пратио тешко за њима у борби.
14:23 Тако је Господ спасио Израиља тог дана, и битка је прешла на
Бетхавен.
14:24 И људи Израиљци су били у невољи тога дана, јер се Саул заклео
људи говорећи: Проклет био човек који једе било шта до вечери,
да се осветим својим непријатељима. Дакле, нико од људи није окусио ништа
храна.
14:25 И сви из земље дођоше у шуму; а на њему је био мед
тло.
14:26 И кад је народ ушао у шуму, гле, мед је пао;
али нико није ставио руку своју на уста, јер се народ плашио заклетве.
14:27 Али Јонатан није чуо када је његов отац заклео народ:
зато је извукао крај штапа који је био у његовој руци, и
умочи га у саће, и стави руку на уста; и његове очи
били просветљени.
14:28 Тада одговори један од народа и рече: Твој отац је строго рекао
народ са заклетвом говорећи: Проклет био човек који једе било шта
овај дан. И људи су били клонули.
14:29 Тада рече Јонатан: Мој отац је узнемирио земљу;
како су се моје очи просветлиле, јер сам окусио мало овога
душо.
14:30 Колико више, да су људи можда слободно јели до дана плена
својих непријатеља које су затекли? јер да сада није било много
већи покољ међу Филистејцима?
14:31 И побише Филистејце тога дана од Михмаса до Ајалона
људи су били веома клонули.
14:32 И народ је полетео на плен и узео овце и волове и
телад, и клали их на земљи, и народ их јео с њима
Крв.
14:33 Тада рекоше Саулу говорећи: Гле, народ греши против Господа,
да једу са крвљу. А он рече: Преступили сте
велики камен за мене данас.
14:34 И рече Саул: Разиђите се међу народом и реците им:
Доведите ми овамо, свако свог вола, и свако своје овце, и закољи их
овде и једи; и не греши Господу једући са крвљу.
И сав народ те ноћи доведе сваки са собом свог вола, и
побио их тамо.
14:35 И Саул подиже олтар Господу: то је био први олтар који
саградио је Господу.
14:36 И рече Саул: Пођимо за Филистејцима ноћу и пленимо
њих до јутра, и не остављајмо ни једног човека од њих. И
рекоше: Учини све што ти се чини добро. Тада рече свештеник,
Приближимо се овамо Богу.
14:37 И упита Саул савет од Бога: Да ли да идем за Филистејцима?
хоћеш ли их предати у руке Израиљу? Али он му не одговори
тог дана.
14:38 И рече Саул: Приближите се овамо, сви поглавари народа.
знај и види у чему је овај грех данас.
14:39 Јер, жив је Господ, који спасава Израиља, иако је у Јонатану
сине мој, сигурно ће умрети. Али међу свима није било човека
људи који су му одговорили.
14:40 Тада рече целом Израиљу: Будите на једној страни, а ја и Јонатан мој
син ће бити на другој страни. А народ рече Саулу: „Шта учини
чини ти се добро.
14:41 Зато Саул рече Господу Богу Израиљевом: дај савршен жреб. И
Саул и Јонатан су били ухваћени, али је народ побегао.
14:42 А Саул рече: Баците коцку између мене и сина мог Јонатана. И Јонатхан
је узета.
14:43 Тада Саул рече Јонатану: Реци ми шта си учинио. И Јонатхан
рекао му је и рекао: Јесам само окусио мало меда на крају
штап који беше у мојој руци, и гле, морам да умрем.
14:44 А Саул одговори: Бог учини тако и више, јер ћеш сигурно умрети,
Јонатхан.
14:45 А народ рече Саулу: Хоће ли умријети Јонатан, који је ово учинио
велико спасење у Израелу? Не дај Боже: жив ће Господ
ни једна длака са главе није пала на земљу; јер је радио са
Боже овај дан. Тако је народ спасио Јонатана, да није умро.
14:46 Тада је Саул отишао од Филистејаца и Филистејаца
отишли у своје место.
14:47 Тако је Саул преузео краљевство над Израелом, и борио се против свих својих непријатеља
са свих страна, против Моава и против Амонових синова, и
против Едома и против царева Сове и против
Филистејци: и куда год се окренуо, досађивао им је.
14:48 И скупи војску, и поби Амалечане, и избави Израиља
из руку оних који су их покварили.
14:49 Саулови синови беху Јонатан, Исуи и Мелкишуа.
имена његове две ћерке су била ова; име првенца Мераба,
и име млађег Михала:
14:50 А Саулова жена звала се Ахиноам, кћи Ахимасова;
име војсковође његове беше Авнер, син Неров, Саулов
ујак.
14:51 А Киш беше отац Саулов; а Нер отац Авениров син беше
од Абијела.
14:52 И био је жесток рат против Филистејаца све време Саулове
када је Саул видео неког јаког човека или било ког храброг човека, узео га је к себи.