1 Самуел 14:1 И догоди се један дан који рече Јонатан, син Саулов младић који је носио оклоп, Дођи и пређимо на Филистејски гарнизон, то је на другој страни. Али он није рекао своје отац. 14:2 И Саул је остао у крајњем делу Гиве под наром дрво које је у Мигрону; и народ који беше с њим беше около шест стотина људи; 14:3 И Ахија, син Ахитубов, Ихабодов брат, син Финесов, син Илијев, свештеник Господњи у Силому, који је носио оплећак. И тхе људи нису знали да је Јонатан отишао. 14:4 И између пролаза, којима је Јонатан тражио да пређе у Филистејски гарнизон, на једној страни је била оштра стена, а а оштра стена на другој страни: а једном се звао Бозез, а он име другог Сенеха. 14:5 Први је био на северу према Михмашу, а други према југу према Гиви. 14:6 И рече Јонатан младићу који је носио оклоп: Дођи и пусти идемо у гарнизон ових необрезаних: може бити да је ГОСПОД ће радити за нас, јер нема ограничења Господу да спасе многи или неколико. 14:7 А његов оружоноша му рече: Учини све што ти је на срцу, окрени се те; ево ја сам с тобом по срцу твоме. 14:8 Тада рече Јонатан: Ево, ми ћемо прећи на ове људе, и ми открићемо им себе. 14:9 Ако нам тако кажу: останите док не дођемо к вама; онда ћемо стајати још увек на нашем месту, и неће ићи к њима. 14:10 Али ако тако кажу: дођи к нама; онда ћемо ићи горе: за ГОСПОДА предаде их у наше руке, и ово ће нам бити знак. 14:11 И обојица су се открили у гарнизону Филистејци, а Филистеји рекоше: Ево, Јевреји излазе из рупа у које су се сакрили. 14:12 И људи из гарнизона одговорише Јонатану и његовом оружоноши, и рече: Дођи до нас, па ћемо ти нешто показати. И Џонатан је рекао свом оружоноши: Пођи за мном, јер је Господ избавио их у руке Израиљу. 14:13 И Јонатан се попео на своје руке и на ноге, и своје оружоноша за њим, и падоше пред Јонатаном; и његов оружар поби за њим. 14:14 И оно прво клање, које су Јонатан и његов оружоноша извршили, било је двадесетак људи, на отприлике пола јутара земље, што је јарам од волова би могли орати. 14:15 И наста дрхтање у војсци, у пољу и међу свима људи: гарнизон, и покваритељи, они су такође дрхтали, и земља се затресла: па је то био веома велики трепет. 14:16 И стражари Саулови у Гиви Венијаминској погледаше; и, гле, тхе мноштво се истопило, и они су наставили да туку једни друге. 14:17 Тада Саул рече народу који је био с њим: Бројите сада и видите који је отишао од нас. И кад избројише, гле, Јонатан и његовог оклопника није било. 14:18 И рече Саул Ахији: Донеси овамо ковчег Божији. За ковчег од Бог је у то време био са синовима Израиљевим. 14:19 И догоди се, док је Саул разговарао са свештеником, бука који беше у војсци филистејској иђаше и повећаваше се рече свештенику: Повуци руку своју. 14:20 Саул и сав народ који беше с њим скупише се, и дођоше у бој, и гле, мач сваког човека против његовог колега, и дошло је до веома велике нелагоде. 14:21 Штавише, Јевреји који су били са Филистејима пре тога времена, који је са њима отишао у логор из околине чак такође су се окренули да буду са Израиљцима који су били са Саулом и Јонатхан. 14:22 Исто тако и сви Израелци који су се сакрили на гори Јефрем, кад чуше да су Филистеји побегли, и они пратио тешко за њима у борби. 14:23 Тако је Господ спасио Израиља тог дана, и битка је прешла на Бетхавен. 14:24 И људи Израиљци су били у невољи тога дана, јер се Саул заклео људи говорећи: Проклет био човек који једе било шта до вечери, да се осветим својим непријатељима. Дакле, нико од људи није окусио ништа храна. 14:25 И сви из земље дођоше у шуму; а на њему је био мед тло. 14:26 И кад је народ ушао у шуму, гле, мед је пао; али нико није ставио руку своју на уста, јер се народ плашио заклетве. 14:27 Али Јонатан није чуо када је његов отац заклео народ: зато је извукао крај штапа који је био у његовој руци, и умочи га у саће, и стави руку на уста; и његове очи били просветљени. 14:28 Тада одговори један од народа и рече: Твој отац је строго рекао народ са заклетвом говорећи: Проклет био човек који једе било шта овај дан. И људи су били клонули. 14:29 Тада рече Јонатан: Мој отац је узнемирио земљу; како су се моје очи просветлиле, јер сам окусио мало овога душо. 14:30 Колико више, да су људи можда слободно јели до дана плена својих непријатеља које су затекли? јер да сада није било много већи покољ међу Филистејцима? 14:31 И побише Филистејце тога дана од Михмаса до Ајалона људи су били веома клонули. 14:32 И народ је полетео на плен и узео овце и волове и телад, и клали их на земљи, и народ их јео с њима Крв. 14:33 Тада рекоше Саулу говорећи: Гле, народ греши против Господа, да једу са крвљу. А он рече: Преступили сте велики камен за мене данас. 14:34 И рече Саул: Разиђите се међу народом и реците им: Доведите ми овамо, свако свог вола, и свако своје овце, и закољи их овде и једи; и не греши Господу једући са крвљу. И сав народ те ноћи доведе сваки са собом свог вола, и побио их тамо. 14:35 И Саул подиже олтар Господу: то је био први олтар који саградио је Господу. 14:36 И рече Саул: Пођимо за Филистејцима ноћу и пленимо њих до јутра, и не остављајмо ни једног човека од њих. И рекоше: Учини све што ти се чини добро. Тада рече свештеник, Приближимо се овамо Богу. 14:37 И упита Саул савет од Бога: Да ли да идем за Филистејцима? хоћеш ли их предати у руке Израиљу? Али он му не одговори тог дана. 14:38 И рече Саул: Приближите се овамо, сви поглавари народа. знај и види у чему је овај грех данас. 14:39 Јер, жив је Господ, који спасава Израиља, иако је у Јонатану сине мој, сигурно ће умрети. Али међу свима није било човека људи који су му одговорили. 14:40 Тада рече целом Израиљу: Будите на једној страни, а ја и Јонатан мој син ће бити на другој страни. А народ рече Саулу: „Шта учини чини ти се добро. 14:41 Зато Саул рече Господу Богу Израиљевом: дај савршен жреб. И Саул и Јонатан су били ухваћени, али је народ побегао. 14:42 А Саул рече: Баците коцку између мене и сина мог Јонатана. И Јонатхан је узета. 14:43 Тада Саул рече Јонатану: Реци ми шта си учинио. И Јонатхан рекао му је и рекао: Јесам само окусио мало меда на крају штап који беше у мојој руци, и гле, морам да умрем. 14:44 А Саул одговори: Бог учини тако и више, јер ћеш сигурно умрети, Јонатхан. 14:45 А народ рече Саулу: Хоће ли умријети Јонатан, који је ово учинио велико спасење у Израелу? Не дај Боже: жив ће Господ ни једна длака са главе није пала на земљу; јер је радио са Боже овај дан. Тако је народ спасио Јонатана, да није умро. 14:46 Тада је Саул отишао од Филистејаца и Филистејаца отишли у своје место. 14:47 Тако је Саул преузео краљевство над Израелом, и борио се против свих својих непријатеља са свих страна, против Моава и против Амонових синова, и против Едома и против царева Сове и против Филистејци: и куда год се окренуо, досађивао им је. 14:48 И скупи војску, и поби Амалечане, и избави Израиља из руку оних који су их покварили. 14:49 Саулови синови беху Јонатан, Исуи и Мелкишуа. имена његове две ћерке су била ова; име првенца Мераба, и име млађег Михала: 14:50 А Саулова жена звала се Ахиноам, кћи Ахимасова; име војсковође његове беше Авнер, син Неров, Саулов ујак. 14:51 А Киш беше отац Саулов; а Нер отац Авениров син беше од Абијела. 14:52 И био је жесток рат против Филистејаца све време Саулове када је Саул видео неког јаког човека или било ког храброг човека, узео га је к себи.