1 Самуел 2:1 И Ана се помоли и рече: радује се срце моје у Господу, рог мој узвишен је у Господу, уста су моја проширена над непријатељима мојим; јер радујем се спасењу твоме. 2:2 Нема светог као Господа, јер нема никога осим тебе; има ли стене као што је наш Бог. 2:3 Не говорите више тако охоло; нека охолост не изађе из твоје уста: јер је Господ Бог знања, и по њему су дела одмерено. 2:4 Лукови моћника су поломљени, и они који су посрнули бивају опасани снагом. 2:5 Они који су били сити изнајмили су се за хлеб; а они то престадоше гладовати, тако да је нероткиња родила седам; а она то има много деце је ослабио. 2:6 Господ убија и оживљава, обара у гроб, и подиже. 2:7 Господ осиромашује и богати, понижава и подиже. 2:8 Он подиже сиромаха из праха, и подиже просјака из балегу, да их постави међу кнезове и да их наследи престо славе, јер су стубови на земљи Господњи и он поставио свет на њих. 2:9 Он ће чувати ноге својих светаца, и зли ће ућутати мрак; јер силом нико неће победити. 2:10 Противници Господњи биће разбијени; из раја загрмиће на њих: Господ ће судити крајевима земље; и даће снагу своме цару и узвисиће рог његов помазани. 2:11 И Елкана оде у Раму својој кући. И дете је служило Господ пред свештеником Илијем. 2:12 А синови Илијеви беху синови Велијалови; нису познавали Господа. 2:13 А обичај свештеника са народом је био да, кад ко приноси жртву, дошао је свештенички слуга, док је месо узаврело, са удицом од три зуба у руци; 2:14 И удари га у тигањ, или котао, или казан, или лонац; све то удицу коју је васпитао свештеник је узео за себе. Тако су и урадили Силом за све Израелце који су тамо дошли. 2:15 И пре него што су спалили сало, дошао је свештеников слуга и рекао да човек који је принео жртву, дај меса за печење за свештеника; јер ће он немам твоје квашено месо, него сирово. 2:16 И ако би му ко рекао: Нека не пропусте сагорети сало одмах, а затим узми колико ти душа жели; онда би он одговори му: Не; али ти ћеш ми га дати сада; а ако не, узећу то на силу. 2:17 Због тога је грех младића био веома велики пред Господом, јер људи су се гнушали на жртву Господњу. 2:18 Али Самуило је служио пред Господом, као дете, опасан а ланени ефод. 2:19 Штавише, његова мајка му је направила мали капут, и донела му га одатле из године у годину, када је дошла са својим мужем да понуди годишње жртвовање. 2:20 И Илија благослови Елкану и жену његову и рече: Господ ти да семе ове жене за зајам који је позајмљен Господу. И отишли су у сопствени дом. 2:21 И Господ посети Ану, тако да је затруднела и родила три сина и две ћерке. И дете Самуило је расло пред Господом. 2:22 А Или је био веома стар и чуо је све шта су његови синови учинили целом Израиљу; и како су лежали са женама које су се окупиле на вратима табернакул конгрегације. 2:23 А он им рече: Зашто тако чините? јер чујем за зло твоје послови свих ових људи. 2:24 Не, синови моји; јер није добар извештај који чујем: ви чините Господње људи да преступе. 2:25 Ако неко згреши другоме, судија ће му судити; а ако човек сагрешити Господу, ко ће га молити? Без обзира на њих нису послушали глас свог оца, јер је Господ хтео поби их. 2:26 А дете Самуило одрасташе и беше у милости и код Господа, и такође са мушкарцима. 2:27 И дође човек Божији к Илију и рече му: Овако вели ГОСПОДЕ, да ли сам се јасно јавио дому твога оца када су били у Египту у фараоновој кући? 2:28 И да ли сам га изабрао од свих племена Израиљевих да ми буде свештеник, да принеси на олтар мој, да кадим, да носим оплећак преда мном? и дао сам дому твога оца све огњене жртве синова Израиљевих? 2:29 Зато ударајте на моју жртву и на мој принос који имам заповеђено у мом стану; и поштуј синове своје изнад мене да их направим сами се угојите највећим од свих приноса Израелових мојих људи? 2:30 Зато Господ Бог Израиљев каже: Заиста сам рекао да је твоја кућа, и дом оца твога нека хода преда мном заувек; ГОСПОД вели: Нека буде далеко од мене; за оне који ме поштују ја ћу поштовати, а они који ме презиру биће лако цењени. 2:31 Ево, долазе дани када ћу одсећи руку твоју и руку твоју очеве куће, да не буде старца у твојој кући. 2:32 И видећеш непријатеља у мом стану, у свом богатству које Бог ће дати Израиља, и неће бити старца у дому твом заувек. 2:33 И човек твој, кога нећу истријебити са свог олтара, биће да прождире очи твоје и да растужи срце твоје: и сав пораст куће твога ће умријети у цвијету свог вијека. 2:34 И ово ће бити знак за тебе, који ће доћи на твоја два сина, о Офнију и Финесу; у једном дану умријеће обојица. 2:35 И подићи ћу себи верног свештеника, који ће чинити према оно што је у мом срцу и у мом уму: и саградићу га сигурно кућа; и он ће ходати пред мојим помазаником заувек. 2:36 И биће, сваки који остане у кући твојој доћи ће и чучнути к њему за парче сребра и залогај хлеба и рећи ће: Стави ме, молим те, у једног од свештеника канцеларије, да могу да поједем парче хлеба.