1 Самуел
2:1 И Ана се помоли и рече: радује се срце моје у Господу, рог мој
узвишен је у Господу, уста су моја проширена над непријатељима мојим; јер
радујем се спасењу твоме.
2:2 Нема светог као Господа, јер нема никога осим тебе;
има ли стене као што је наш Бог.
2:3 Не говорите више тако охоло; нека охолост не изађе из твоје
уста: јер је Господ Бог знања, и по њему су дела
одмерено.
2:4 Лукови моћника су поломљени, и они који су посрнули бивају опасани
снагом.
2:5 Они који су били сити изнајмили су се за хлеб; а они то
престадоше гладовати, тако да је нероткиња родила седам; а она то
има много деце је ослабио.
2:6 Господ убија и оживљава, обара у гроб, и
подиже.
2:7 Господ осиромашује и богати, понижава и подиже.
2:8 Он подиже сиромаха из праха, и подиже просјака из
балегу, да их постави међу кнезове и да их наследи
престо славе, јер су стубови на земљи Господњи и он
поставио свет на њих.
2:9 Он ће чувати ноге својих светаца, и зли ће ућутати
мрак; јер силом нико неће победити.
2:10 Противници Господњи биће разбијени; из раја
загрмиће на њих: Господ ће судити крајевима земље;
и даће снагу своме цару и узвисиће рог његов
помазани.
2:11 И Елкана оде у Раму својој кући. И дете је служило
Господ пред свештеником Илијем.
2:12 А синови Илијеви беху синови Велијалови; нису познавали Господа.
2:13 А обичај свештеника са народом је био да, кад ко приноси
жртву, дошао је свештенички слуга, док је месо узаврело,
са удицом од три зуба у руци;
2:14 И удари га у тигањ, или котао, или казан, или лонац; све то
удицу коју је васпитао свештеник је узео за себе. Тако су и урадили
Силом за све Израелце који су тамо дошли.
2:15 И пре него што су спалили сало, дошао је свештеников слуга и рекао да
човек који је принео жртву, дај меса за печење за свештеника; јер ће он
немам твоје квашено месо, него сирово.
2:16 И ако би му ко рекао: Нека не пропусте сагорети сало
одмах, а затим узми колико ти душа жели; онда би он
одговори му: Не; али ти ћеш ми га дати сада; а ако не, узећу
то на силу.
2:17 Због тога је грех младића био веома велики пред Господом, јер
људи су се гнушали на жртву Господњу.
2:18 Али Самуило је служио пред Господом, као дете, опасан а
ланени ефод.
2:19 Штавише, његова мајка му је направила мали капут, и донела му га одатле
из године у годину, када је дошла са својим мужем да понуди годишње
жртвовање.
2:20 И Илија благослови Елкану и жену његову и рече: Господ ти да семе
ове жене за зајам који је позајмљен Господу. И отишли су у
сопствени дом.
2:21 И Господ посети Ану, тако да је затруднела и родила три сина
и две ћерке. И дете Самуило је расло пред Господом.
2:22 А Или је био веома стар и чуо је све шта су његови синови учинили целом Израиљу;
и како су лежали са женама које су се окупиле на вратима
табернакул конгрегације.
2:23 А он им рече: Зашто тако чините? јер чујем за зло твоје
послови свих ових људи.
2:24 Не, синови моји; јер није добар извештај који чујем: ви чините Господње
људи да преступе.
2:25 Ако неко згреши другоме, судија ће му судити; а ако човек
сагрешити Господу, ко ће га молити? Без обзира на њих
нису послушали глас свог оца, јер је Господ хтео
поби их.
2:26 А дете Самуило одрасташе и беше у милости и код Господа, и
такође са мушкарцима.
2:27 И дође човек Божији к Илију и рече му: Овако вели
ГОСПОДЕ, да ли сам се јасно јавио дому твога оца када су били
у Египту у фараоновој кући?
2:28 И да ли сам га изабрао од свих племена Израиљевих да ми буде свештеник, да
принеси на олтар мој, да кадим, да носим оплећак преда мном? и
дао сам дому твога оца све огњене жртве
синова Израиљевих?
2:29 Зато ударајте на моју жртву и на мој принос који имам
заповеђено у мом стану; и поштуј синове своје изнад мене да их направим
сами се угојите највећим од свих приноса Израелових мојих
људи?
2:30 Зато Господ Бог Израиљев каже: Заиста сам рекао да је твоја кућа,
и дом оца твога нека хода преда мном заувек;
ГОСПОД вели: Нека буде далеко од мене; за оне који ме поштују ја ћу поштовати,
а они који ме презиру биће лако цењени.
2:31 Ево, долазе дани када ћу одсећи руку твоју и руку твоју
очеве куће, да не буде старца у твојој кући.
2:32 И видећеш непријатеља у мом стану, у свом богатству које
Бог ће дати Израиља, и неће бити старца у дому твом
заувек.
2:33 И човек твој, кога нећу истријебити са свог олтара, биће
да прождире очи твоје и да растужи срце твоје: и сав пораст
куће твога ће умријети у цвијету свог вијека.
2:34 И ово ће бити знак за тебе, који ће доћи на твоја два сина,
о Офнију и Финесу; у једном дану умријеће обојица.
2:35 И подићи ћу себи верног свештеника, који ће чинити према
оно што је у мом срцу и у мом уму: и саградићу га сигурно
кућа; и он ће ходати пред мојим помазаником заувек.
2:36 И биће, сваки који остане у кући твојој
доћи ће и чучнути к њему за парче сребра и залогај
хлеба и рећи ће: Стави ме, молим те, у једног од свештеника
канцеларије, да могу да поједем парче хлеба.