1 Самуел
1:1 А беше један човек из Рамат-Софима, са горе Јефремове, и
име му је било Елкана, син Јерохамов, син Елијујев, син
Тоху, син Зуфов, Ефраћанин:
1:2 И имао је две жене; једној се звала Ана, а звала се
друга Пенина: и Пенина је имала деце, а Ана није имала
деца.
1:3 И овај човек је излазио из свог града сваке године да се поклони и да принесе жртву
Господу над војскама у Силому. И два сина Илијева, Офније и
Финес, свештеници Господњи, били су тамо.
1:4 И кад дође време које Елкана принесе, даде Пенини своје
жену, и свим синовима њеним и кћерима њеним, делови:
1:5 Али Ани даде достојан део; јер је волео Хану: али је
ГОСПОД је затворио њену материцу.
1:6 И противник њен раздражи је, да је узнемири, јер
ГОСПОД је затворио њену материцу.
1:7 И као што је то чинио из године у годину, када је она одлазила у кућу
ГОСПОДЕ, па ју је раздражила; зато је плакала и није јела.
1:8 Тада јој Елкана рече муж њен: Ана, зашто плачеш? и зашто
зар не једеш? и зашто је срце твоје ожалошћено? нисам ли ја бољи према теби
него десет синова?
1:9 Тако је Ана устала након што су јели у Силому и након што су јели
пијани. А свештеник Илиј седе на столици поред стуба храма
ГОСПОДЕ.
1:10 И она беше у огорчености душе, и помоли се Господу, и заплака
чир.
1:11 И заветовала се и рекла: Господе над војскама, ако хоћеш да погледаш
о невољи слушкиње своје, и сети ме се и не заборави
слушкињи твојој, али ћу дати својој слушкињи мушко дете, онда ја
даће га Господу све дане живота његовог и неће га
бритва му дође на главу.
1:12 И догоди се, док се она молила пред Господом, Ели
обележила њена уста.
1:13 Сада је Ана говорила у свом срцу; само су јој се усне кретале, али њен глас
није чуо: зато је Или мислио да је била пијана.
1:14 И Илија јој рече: Докле ћеш бити пијана? остави своје вино
од тебе.
1:15 А Ана одговори и рече: Не, господару, ја сам тужна жена.
дух: Ни вина ни жестоког пића нисам пио, него сам излио
душу моју пред Господом.
1:16 Не сматрај слушкињу своју за ћерку Велијалу, јер од
обиље моје туге и туге говорио сам до сада.
1:17 Тада Илија одговори и рече: Иди с миром, и Бог Израиљев дај
ти своју молбу коју си од њега тражио.
1:18 А она рече: Нека слушкиња твоја нађе милост у очима твојим. Дакле жена
отишла својим путем и јела, и њено лице више није било тужно.
1:19 И устадоше ујутру рано, и поклонише се пред Господом,
и вратише се и дођоше кући њиховој у Раму; и Елкана је познао Ану
његова жена; и Господ је се сетио.
1:20 Зато се догоди, када дође време после Ане
затрудне, да је родила сина, и даде му име Самуило, говорећи:
Јер сам га замолио од Господа.
1:21 И човек Елкана и сав дом његов пођоше да принесу Господу
годишњу жртву и његов завет.
1:22 Али Ана није отишла горе; јер је рекла мужу своме: Нећу ићи горе
док се дете не одбије, а онда ћу га довести да се појави
пред Господом и тамо остани заувек.
1:23 И рече јој Елкана муж њен: Учини шта ти је добро; катран
док га не одбијеш; само ГОСПОД утврди своју реч. Дакле,
жена је остала, и дала свом сину да сиса док га није одбила.
1:24 И кад га је одбила, повела га је са собом, са троје
јунади и једну ефу брашна и мехур вина, и доведоше га
дому Господњем у Силому, а дете беше мало.
1:25 И заклаше јунца, и одведоше дете Илију.
1:26 А она рече: О мој господару, жива душа твоја, господару, ја сам жена
који је стајао овде код тебе молећи се Господу.
1:27 За ово дете сам се молио; и Господ ми је дао моју молбу коју сам
питао га:
1:28 Зато сам и њега позајмио Господу; докле год је жив он
позајмиће се Господу. И тамо се поклонио Господу.