1 Самуел 1:1 А беше један човек из Рамат-Софима, са горе Јефремове, и име му је било Елкана, син Јерохамов, син Елијујев, син Тоху, син Зуфов, Ефраћанин: 1:2 И имао је две жене; једној се звала Ана, а звала се друга Пенина: и Пенина је имала деце, а Ана није имала деца. 1:3 И овај човек је излазио из свог града сваке године да се поклони и да принесе жртву Господу над војскама у Силому. И два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи, били су тамо. 1:4 И кад дође време које Елкана принесе, даде Пенини своје жену, и свим синовима њеним и кћерима њеним, делови: 1:5 Али Ани даде достојан део; јер је волео Хану: али је ГОСПОД је затворио њену материцу. 1:6 И противник њен раздражи је, да је узнемири, јер ГОСПОД је затворио њену материцу. 1:7 И као што је то чинио из године у годину, када је она одлазила у кућу ГОСПОДЕ, па ју је раздражила; зато је плакала и није јела. 1:8 Тада јој Елкана рече муж њен: Ана, зашто плачеш? и зашто зар не једеш? и зашто је срце твоје ожалошћено? нисам ли ја бољи према теби него десет синова? 1:9 Тако је Ана устала након што су јели у Силому и након што су јели пијани. А свештеник Илиј седе на столици поред стуба храма ГОСПОДЕ. 1:10 И она беше у огорчености душе, и помоли се Господу, и заплака чир. 1:11 И заветовала се и рекла: Господе над војскама, ако хоћеш да погледаш о невољи слушкиње своје, и сети ме се и не заборави слушкињи твојој, али ћу дати својој слушкињи мушко дете, онда ја даће га Господу све дане живота његовог и неће га бритва му дође на главу. 1:12 И догоди се, док се она молила пред Господом, Ели обележила њена уста. 1:13 Сада је Ана говорила у свом срцу; само су јој се усне кретале, али њен глас није чуо: зато је Или мислио да је била пијана. 1:14 И Илија јој рече: Докле ћеш бити пијана? остави своје вино од тебе. 1:15 А Ана одговори и рече: Не, господару, ја сам тужна жена. дух: Ни вина ни жестоког пића нисам пио, него сам излио душу моју пред Господом. 1:16 Не сматрај слушкињу своју за ћерку Велијалу, јер од обиље моје туге и туге говорио сам до сада. 1:17 Тада Илија одговори и рече: Иди с миром, и Бог Израиљев дај ти своју молбу коју си од њега тражио. 1:18 А она рече: Нека слушкиња твоја нађе милост у очима твојим. Дакле жена отишла својим путем и јела, и њено лице више није било тужно. 1:19 И устадоше ујутру рано, и поклонише се пред Господом, и вратише се и дођоше кући њиховој у Раму; и Елкана је познао Ану његова жена; и Господ је се сетио. 1:20 Зато се догоди, када дође време после Ане затрудне, да је родила сина, и даде му име Самуило, говорећи: Јер сам га замолио од Господа. 1:21 И човек Елкана и сав дом његов пођоше да принесу Господу годишњу жртву и његов завет. 1:22 Али Ана није отишла горе; јер је рекла мужу своме: Нећу ићи горе док се дете не одбије, а онда ћу га довести да се појави пред Господом и тамо остани заувек. 1:23 И рече јој Елкана муж њен: Учини шта ти је добро; катран док га не одбијеш; само ГОСПОД утврди своју реч. Дакле, жена је остала, и дала свом сину да сиса док га није одбила. 1:24 И кад га је одбила, повела га је са собом, са троје јунади и једну ефу брашна и мехур вина, и доведоше га дому Господњем у Силому, а дете беше мало. 1:25 И заклаше јунца, и одведоше дете Илију. 1:26 А она рече: О мој господару, жива душа твоја, господару, ја сам жена који је стајао овде код тебе молећи се Господу. 1:27 За ово дете сам се молио; и Господ ми је дао моју молбу коју сам питао га: 1:28 Зато сам и њега позајмио Господу; докле год је жив он позајмиће се Господу. И тамо се поклонио Господу.