1 Макабејци 15:1 Штавише, Антиох, син краља Димитрија, послао је писма са острва од мора Симону свештенику и кнезу јеврејском и свима људи; 15:2 Садржај је био следећи: Цар Антиох Симону првосвештенику и кнеза свога народа, и народу јеврејском, поздрављајући: 15:3 Будући да су неки штеточини узурпирали наше краљевство очеви, а моја сврха је да га поново оспорим, да бих га могао обновити на старо имање и у том циљу скупили су мноштво страних војници заједно и спремали ратне бродове; 15:4 Такође желим да прођем кроз земљу, да бих се осветио од оних који су га уништили и направили многе градове у царству пуста: 15:5 Сада, дакле, потврђујем ти све дарове које су краљеви пре мене ти је дао, и све дарове осим што су дали. 15:6 Дозвољавам ти и да коваш новац за своју земљу са својом печат. 15:7 А што се тиче Јерусалима и светиње, нека буду слободни; и сви оклоп који си направио, и тврђаве које си саградио, и чувај у својим рукама, нека ти остану. 15:8 И ако нешто буде, или ће бити, због краља, нека буде опроштено те од сада па надаље заувек. 15:9 Штавише, када добијемо своје царство, поштоваћемо те, и твој народ и твој храм, са великом чашћу, тако да ће твоја част бити бити познат широм света. 15:10 Сто шездесет четрнаесте године уђе Антиох у земље његових отаца: у то време су се све снаге окупиле него, тако да је мало њих остало код Трифуна. 15:11 Због тога, гоњен од цара Антиоха, побеже у Дору, која лежи поред мора: 15:12 Јер је видео да су га невоље обузеле одједном, и да су његове снаге га је напустио. 15:13 Тада се Антиох улогорио против Доре, имајући са собом сто и двадесет хиљада ратника и осам хиљада коњаника. 15:14 И кад обиђе град около, и споји лађе близу граду на морској страни, он мучи град копном и морем, нити је дозволио да изађе ни унутра. 15:15 У средњој сезони дошао је Нумениус и његово друштво из Рима, имајући писма краљевима и земљама; где су биле написане ове ствари: 15:16 Луције, конзул римски краљу Птолемеју, поздравља: 15:17 Јеврејски амбасадори, наши пријатељи и савезници, дошли су код нас да обнови старо пријатељство и савез, послат од Симона високог свештеника и од народа јеврејског: 15:18 И донели су златни штит од хиљаду фунти. 15:19 Зато смо сматрали да је добро да пишемо краљевима и земљама, то не треба да им чине никакву штету, нити да се боре против њих, њихових градова, или земље, нити још помоћи њиховим непријатељима против њих. 15:20 И нама се чинило добро да примимо њихов штит. 15:21 Ако, дакле, има било каквих злотвора, који су побегли од својих земљу вама, предајте их Симону првосвештенику да може казни их по свом закону. 15:22 Исто је написао и краљу Димитрију и Аталу, Аријарату и Арсаку, 15:23 И свим земљама и Самсамесу и Лакедемонцима, и Дел, и Минд, и Сикион, и Карија, и Самос, и Памфилија, и Ликија, и Халикарнас, и Род, и Арад, и Кос, и Сиде, и Арад, и Гортина, и Книд, и Кипар, и Кирена. 15:24 И препис овога написаше Симону првосвештенику. 15:25 Тако се други дан улогорио краљ Антиох на Дору и напао је непрестано, и правећи моторе, чиме је затворио Трифуна, то није могао ни да изађе ни да уђе. 15:26 У то време Симон му посла две хиљаде изабраних људи да му помогну; сребро такође, и злато, и много оклопа. 15:27 Али он их није хтео примити, него је прекршио све савезе које је раније направио са њим и постаде му туђи. 15:28 Штавише, послао му је Атенобија, једног од својих пријатеља, да се причести с њим и реците: Задржавате Јопу и Газеру; са кулом која је у Јерусалиму, који су градови мога царства. 15:29 Ви сте опустошили границе његове и нанели велику штету земљи, и добио власт над многим местима у мом краљевству. 15:30 Сада, дакле, избавите градове које сте заузели и данаке од места, којима сте добили власт без граница Јудеја: 15:31 Или ми дај за њих пет стотина таланата сребра; и за штету коју сте учинили, и дане градова, осталих пет сто таланата: ако не, доћи ћемо и борити се против вас 15:32 Тако је Атенобије, царев пријатељ, дошао у Јерусалим, и када је видео слава Симона, и ормар од златне и сребрне плоче, и његов велики присуство, био је запањен, и рекао му краљеву поруку. 15:33 Тада одговори Симон и рече му: Ни ми другога нисмо узели људска земља, нити држати оно што припада другима, него баштина наших отаца, коју су наши непријатељи неоправдано имали поседовање одређено време. 15:34 Зато ми, имајући прилику, држимо наследство наших отаца. 15:35 И док захтеваш Јопу и Газеру, иако су учинили велику штету народу у нашој земљи, ипак ћемо ти дати сто таланата за њих. Овде му Атенобије није одговорио ни речи; 15:36 Али вратише се у бесу цару и известише га о томе говора и о слави Симоновој и о свему што је видео: због чега се цар силно разгневио. 15:37 Трифун је у међувремену побегао лађом у Ортосију. 15:38 Тада је краљ поставио Кендебеја за капетана морске обале и дао му војска пешака и коњаника, 15:39 И заповеди му да удаљи војску своју према Јудеји; такође му је заповедио да сазидају Кедрон, и да утврде капије, и да ратују против људи; али што се тиче самог краља, он је прогонио Трифуна. 15:40 Тако је Кендебеј дошао у Јамнију и почео да провоцира народ и да упадне у Јудеју, и да зароби народ и побије га. 15:41 И када је изградио Цедру, поставио је тамо коњанике и војску лакеји, да би издавањем могли да се пробију на путевима Јудеје, како му је цар заповедио.