1 Макабејци
15:1 Штавише, Антиох, син краља Димитрија, послао је писма са острва
од мора Симону свештенику и кнезу јеврејском и свима
људи;
15:2 Садржај је био следећи: Цар Антиох Симону првосвештенику
и кнеза свога народа, и народу јеврејском, поздрављајући:
15:3 Будући да су неки штеточини узурпирали наше краљевство
очеви, а моја сврха је да га поново оспорим, да бих га могао обновити
на старо имање и у том циљу скупили су мноштво страних
војници заједно и спремали ратне бродове;
15:4 Такође желим да прођем кроз земљу, да бих се осветио
од оних који су га уништили и направили многе градове у царству
пуста:
15:5 Сада, дакле, потврђујем ти све дарове које су краљеви
пре мене ти је дао, и све дарове осим што су дали.
15:6 Дозвољавам ти и да коваш новац за своју земљу са својом
печат.
15:7 А што се тиче Јерусалима и светиње, нека буду слободни; и сви
оклоп који си направио, и тврђаве које си саградио, и
чувај у својим рукама, нека ти остану.
15:8 И ако нешто буде, или ће бити, због краља, нека буде опроштено
те од сада па надаље заувек.
15:9 Штавише, када добијемо своје царство, поштоваћемо те, и
твој народ и твој храм, са великом чашћу, тако да ће твоја част бити
бити познат широм света.
15:10 Сто шездесет четрнаесте године уђе Антиох у
земље његових отаца: у то време су се све снаге окупиле
него, тако да је мало њих остало код Трифуна.
15:11 Због тога, гоњен од цара Антиоха, побеже у Дору, која
лежи поред мора:
15:12 Јер је видео да су га невоље обузеле одједном, и да су његове снаге
га је напустио.
15:13 Тада се Антиох улогорио против Доре, имајући са собом сто и
двадесет хиљада ратника и осам хиљада коњаника.
15:14 И кад обиђе град около, и споји лађе близу
граду на морској страни, он мучи град копном и морем,
нити је дозволио да изађе ни унутра.
15:15 У средњој сезони дошао је Нумениус и његово друштво из Рима, имајући
писма краљевима и земљама; где су биле написане ове ствари:
15:16 Луције, конзул римски краљу Птолемеју, поздравља:
15:17 Јеврејски амбасадори, наши пријатељи и савезници, дошли су код нас да
обнови старо пријатељство и савез, послат од Симона високог
свештеника и од народа јеврејског:
15:18 И донели су златни штит од хиљаду фунти.
15:19 Зато смо сматрали да је добро да пишемо краљевима и земљама, то
не треба да им чине никакву штету, нити да се боре против њих, њихових градова, или
земље, нити још помоћи њиховим непријатељима против њих.
15:20 И нама се чинило добро да примимо њихов штит.
15:21 Ако, дакле, има било каквих злотвора, који су побегли од својих
земљу вама, предајте их Симону првосвештенику да може
казни их по свом закону.
15:22 Исто је написао и краљу Димитрију и Аталу,
Аријарату и Арсаку,
15:23 И свим земљама и Самсамесу и Лакедемонцима, и
Дел, и Минд, и Сикион, и Карија, и Самос, и Памфилија, и
Ликија, и Халикарнас, и Род, и Арад, и Кос, и Сиде, и
Арад, и Гортина, и Книд, и Кипар, и Кирена.
15:24 И препис овога написаше Симону првосвештенику.
15:25 Тако се други дан улогорио краљ Антиох на Дору и напао је
непрестано, и правећи моторе, чиме је затворио Трифуна, то
није могао ни да изађе ни да уђе.
15:26 У то време Симон му посла две хиљаде изабраних људи да му помогну; сребро
такође, и злато, и много оклопа.
15:27 Али он их није хтео примити, него је прекршио све савезе
које је раније направио са њим и постаде му туђи.
15:28 Штавише, послао му је Атенобија, једног од својих пријатеља, да се причести
с њим и реците: Задржавате Јопу и Газеру; са кулом која је
у Јерусалиму, који су градови мога царства.
15:29 Ви сте опустошили границе његове и нанели велику штету земљи, и
добио власт над многим местима у мом краљевству.
15:30 Сада, дакле, избавите градове које сте заузели и данаке
од места, којима сте добили власт без граница
Јудеја:
15:31 Или ми дај за њих пет стотина таланата сребра; и за
штету коју сте учинили, и дане градова, осталих пет
сто таланата: ако не, доћи ћемо и борити се против вас
15:32 Тако је Атенобије, царев пријатељ, дошао у Јерусалим, и када је видео
слава Симона, и ормар од златне и сребрне плоче, и његов велики
присуство, био је запањен, и рекао му краљеву поруку.
15:33 Тада одговори Симон и рече му: Ни ми другога нисмо узели
људска земља, нити држати оно што припада другима, него
баштина наших отаца, коју су наши непријатељи неоправдано имали
поседовање одређено време.
15:34 Зато ми, имајући прилику, држимо наследство наших отаца.
15:35 И док захтеваш Јопу и Газеру, иако су учинили велику штету
народу у нашој земљи, ипак ћемо ти дати сто таланата
за њих. Овде му Атенобије није одговорио ни речи;
15:36 Али вратише се у бесу цару и известише га о томе
говора и о слави Симоновој и о свему што је видео:
због чега се цар силно разгневио.
15:37 Трифун је у међувремену побегао лађом у Ортосију.
15:38 Тада је краљ поставио Кендебеја за капетана морске обале и дао му
војска пешака и коњаника,
15:39 И заповеди му да удаљи војску своју према Јудеји; такође му је заповедио
да сазидају Кедрон, и да утврде капије, и да ратују против
људи; али што се тиче самог краља, он је прогонио Трифуна.
15:40 Тако је Кендебеј дошао у Јамнију и почео да провоцира народ и да
упадне у Јудеју, и да зароби народ и побије га.
15:41 И када је изградио Цедру, поставио је тамо коњанике и војску
лакеји, да би издавањем могли да се пробију на
путевима Јудеје, како му је цар заповедио.