1 Макабејци 11:1 И сакупи цар египатски велику војску, као песак који лежи на обали мора, и многе лађе, и обилазио је преваром да добије Александрово краљевство и припоји га свом. 11:2 Након тога је кренуо на своје путовање у Шпанију на миран начин, тако да они од градова који су му се отворили и дочекали га, јер је краљ Александар имао тако им заповеди, јер му беше зет. 11:3 А када је Птолемеј ушао у градове, поставио је у сваки од њих а гарнизон војника да га задржи. 11:4 И кад се приближи Азоту, показаше му храм Дагонов који је спаљен, и Азот и његова предграђа која су уништена, и тела која су бачена у иностранство и она која је спалио у битка; јер су их направили гомиле на путу где је требало да прође. 11:5 Такође су рекли краљу шта год је Јонатан учинио, у намери да је он могао би га кривити: али је краљ ћутао. 11:6 Тада Јонатан срете краља са великом помпом у Јопи, где су поздравили једни друге, и смештени. 11:7 После тога Јонатан, када је отишао са царем на реку зов Елевтер, поново се вратио у Јерусалим. 11:8 Цар Птолемеј, дакле, добивши власт над градовима преко море до Селеукије на морској обали, замишљени зли савети против Александар. 11:9 Тада посла амбасадоре цару Димитрију говорећи: дођи да склопи савез између нас и даћу ти своју кћер коју Александар има, и ти ћеш царовати у царству оца свога: 11:10 Јер се кајем што сам му дао своју кћер, јер је хтео да ме убије. 11:11 Тако га је оклеветао, јер је желео своје царство. 11:12 Зато му узе кћер своју и даде је Димитрију, и напустио Александра, тако да је њихова мржња била јавно позната. 11:13 Тада је Птолемеј ушао у Антиохију, где је ставио две круне на своје глава, круна Азије и Египта. 11:14 У међувремену је био краљ Александар у Киликији, јер они који који су живели у тим крајевима су се одметнули од њега. 11:15 Али када је Александар чуо за то, кренуо је у рат против њега; цар Птолемеј изведе своју војску и дочека га са силном силом, и бацио га у бекство. 11:16 Тако је Александар побегао у Арабију тамо да га брани; али цар Птолемеј био узвишен: 11:17 Јер Забдиел Арабљанин је скинуо Александрову главу и послао је Птолемеј. 11:18 И цар Птолемеј је умро трећег дана после, и они који су били у јака утврђења су побијена једна од друге. 11:19 Тиме је Димитрије царовао у сто шездесет и седмом године. 11:20 У исто време Јонатан је сабрао оне који су били у Јудеји да узми кулу која је била у Јерусалиму, и направио је много ратних машина против тога. 11:21 Тада дођоше безбожници, који мрзе свој народ, одоше у краља и рекао му да је Јонатан опсео кулу, 11:22 Кад је чуо, разгневио се, и одмах удаљивши се, дође Птолемаиди и писао Јонатану да га не опсади кулу, али дођи и разговарај с њим у Птолемаиди у великој журби. 11:23 Али Јонатан, када је то чуо, наредио је да га опседну ипак: и изабра неке од старешина Израиљевих и свештеника, и ставити себе у опасност; 11:24 И узеше сребро и злато, и одећу, и разне поклоне осим тога, и отишао у Птолемаиду код цара, где је нашао милост у његовим очима. 11:25 И иако су се неки безбожници из народа жалили против њега, 11:26 Ипак, цар га је молио као што су то чинили његови претходници раније, и унапредио га у очима свих својих пријатеља, 11:27 И потврди га у првосвештеништву и у свим почастима које он имао и раније, и дао му предност међу његовим главним пријатељима. 11:28 Тада Јонатан зажели краља да ослободи Јудеју данак, као и три владе, са земљом Самаријом; и обећао му је триста таланата. 11:29 Тако је краљ пристао и написао писма Јонатану о свему томе ствари на овај начин: 11:30 Цар Димитрије своме брату Јонатану и народу Јевреји, шаљу поздрав: 11:31 Шаљемо вам овде копију писма које смо написали нашем рођаку Ластена о вама, да бисте то видели. 11:32 Поздравља цар Димитрије свом оцу Ластену: 11:33 Одлучни смо да чинимо добро јеврејском народу, који је наш пријатељи, и држе завете са нама, због њихове добре воље према нас. 11:34 Зато смо им потврдили границе Јудеје, са три владе Афереме и Лиде и Раматема, које се додају у Јудеју из земље Самарије и све што је у вези њих, за све оне који приносе жртву у Јерусалиму, уместо плаћања које је краљ добијао од њих сваке године из плодова земље и дрвећа. 11:35 А што се тиче других ствари које припадају нама, десетина и царина који се односе на нас, као и солине и крунски порези који су због нас, ми их све ослобађамо за њихово олакшање. 11:36 И ништа од овога неће бити опозвано од сада па надаље заувек. 11:37 Сада, дакле, гледајте да направите копију ових ствари, и нека то буде предат Јонатану и постављен на светој гори на видном месту место. 11:38 После овога, када је цар Димитрије видео да је земља тиха пред њим, а да му није учињен отпор, отпусти све своје снаге, свако на своје место, осим одређених група странаца, које је сабрао са острва незнабожаца: због чега су сви силе његових отаца су га мрзеле. 11:39 Штавише, био је један Трифун, који је раније припадао Александру, који видећи да сва домаћин гунђа на Димитрија пође у Сималкуе Арабљанин који је одгајао Антиоха, младог сина Александар, 11:40 И лези на њега да му избави овог младог Антиоха, да би могао зацари уместо оца: исприча му дакле све што Димитрије и како су његови ратници били у непријатељству с њим, и ето га остала дуга сезона. 11:41 У међувремену Јонатан посла краљу Димитрију да баци оне од куле из Јерусалима, и оне у тврђавама: јер су се борили против Израиља. 11:42 Тако је Димитрије послао Јонатану, говорећи: Нећу то учинити само за теби и твом народу, али ја ћу много поштовати тебе и твој народ, ако прилика служити. 11:43 Сада ћеш, дакле, учинити добро, ако ми пошаљеш људе да ми помогну; за све моје силе су отишле од мене. 11:44 На то му Јонатан посла три хиљаде јаких људи у Антиохију када су дошли код цара, цар се веома обрадовао њиховом доласку. 11:45 Али они који беху из града сабраше се у усред града, на сто двадесет хиљада људи, и убио би краља. 11:46 Због тога је цар побегао у двор, а они из града су задржали пролазе града, и почеше да се боре. 11:47 Тада је цар позвао Јевреје у помоћ, који су му пришли једном, и распршивши се по граду убили су тог дана у града на сто хиљада. 11:48 И запалише град и покупише много плена тога дана, и избавио краља. 11:49 И кад су из града видели да су Јевреји добили град као они би, њихова храброст је спласнула: због чега су се молили цар, и повика говорећи: 11:50 Дајте нам мир, и нека Јевреји престану да насрћу на нас и град. 11:51 Тиме су одбацили оружје и склопили мир; и Јевреји били почаствовани пред царем и пред свим тим били у његовом царству; и вратише се у Јерусалим са великим пленом. 11:52 Тако је цар Димитрије сео на престо свог царства, и земља је била тихо пред њим. 11:53 Ипак, лажирао је у свему што је икада говорио, и отуђио се себе од Јонатана, нити га је наградио према добробитима које је примио од њега, али га је веома мучио. 11:54 После овога се вратио Трифун, а са њим и дете Антиох, који царовао, и био крунисан. 11:55 Тада су се окупили к њему сви војници које је Димитрије ставио и они су се борили против Димитрија, који му је окренуо леђа и побегао. 11:56 Штавише, Трифун је узео слонове и освојио Антиохију. 11:57 У то време млади Антиох писа Јонатану говорећи: Потврђујем те у првосвештенству и постави те за владара над четворицом владе, и да буде један од краљевих пријатеља. 11:58 На то му је послао златне посуде да се послуже, и допустио му да пијеш у злату, и да се обучеш у пурпур, и да носиш злато копча. 11:59 И брата свог Симона постави за капетана са места званог Мердевине од Тира до граница Египта. 11:60 Тада Јонатан изиђе и прође кроз градове с ону страну воде, и све снаге Сирије су се окупиле код њега да би помози му: и кад дође у Аскалон, сретну га градски часно. 11:61 Одакле је отишао у Газу, али су га они из Газе искључили; због чега он опколио га и огњем спалио предграђа његова, и покварио их. 11:62 Након тога, када су се они из Газе молили Јонатану, он је учинио мир с њима, и узеше синове њихових поглавара за таоце, и послао их у Јерусалим и прошао кроз земљу до Дамаска. 11:63 А када је Јонатан чуо да су Деметријеви кнезови дошли у Кадис, који је у Галилеји, са великом влашћу, намеравајући да га уклони држава, 11:64 Он им пође у сусрет, и остави Симона брата свога у селу. 11:65 Тада се Симон улогорио против Витсуре и дуго се борио против ње сезоне, и умукни: 11:66 Али они су желели да имају мир са њим, што им је он дао, а затим избаци их оданде и заузе град и постави у њега посаду. 11:67 Што се тиче Јонатана и његове војске, утаборише се код воде Генисарске, одакле их рано ујутру одвезли у равницу Насор. 11:68 И гле, у равници их дочека војска странаца, који пошто поставили људе у заседу за њега у планинама, сами су дошли против њега. 11:69 Дакле, када су они који су били у заседи устали са својих места и придружили се битке, сви који су били на Јонатановој страни су побегли; 11:70 Тако да није остао нико од њих осим Мататије сина Авесалом и Јуда, син Калфијев, заповедници војске. 11:71 Тада Јонатан раздера своју одећу и баци земљу на главу, и молио. 11:72 Потом се окренувши поново у бој, одбацио их је и тако они побегао. 11:73 Сада када су његови људи који су побегли видели ово, поново су се окренули њега, и са њим их прогонио до Кадеса, чак до њихових сопствених шатора, и ту су се улогорили. 11:74 Тако је тог дана побијено од незнабожаца око три хиљаде људи. али се Јонатан вратио у Јерусалим.