1 Макабејци
11:1 И сакупи цар египатски велику војску, као песак који
лежи на обали мора, и многе лађе, и обилазио је преваром
да добије Александрово краљевство и припоји га свом.
11:2 Након тога је кренуо на своје путовање у Шпанију на миран начин, тако да они
од градова који су му се отворили и дочекали га, јер је краљ Александар имао
тако им заповеди, јер му беше зет.
11:3 А када је Птолемеј ушао у градове, поставио је у сваки од њих а
гарнизон војника да га задржи.
11:4 И кад се приближи Азоту, показаше му храм Дагонов
који је спаљен, и Азот и његова предграђа која су уништена,
и тела која су бачена у иностранство и она која је спалио у
битка; јер су их направили гомиле на путу где је требало да прође.
11:5 Такође су рекли краљу шта год је Јонатан учинио, у намери да је он
могао би га кривити: али је краљ ћутао.
11:6 Тада Јонатан срете краља са великом помпом у Јопи, где су поздравили
једни друге, и смештени.
11:7 После тога Јонатан, када је отишао са царем на реку зов
Елевтер, поново се вратио у Јерусалим.
11:8 Цар Птолемеј, дакле, добивши власт над градовима преко
море до Селеукије на морској обали, замишљени зли савети против
Александар.
11:9 Тада посла амбасадоре цару Димитрију говорећи: дођи да
склопи савез између нас и даћу ти своју кћер коју
Александар има, и ти ћеш царовати у царству оца свога:
11:10 Јер се кајем што сам му дао своју кћер, јер је хтео да ме убије.
11:11 Тако га је оклеветао, јер је желео своје царство.
11:12 Зато му узе кћер своју и даде је Димитрију, и
напустио Александра, тако да је њихова мржња била јавно позната.
11:13 Тада је Птолемеј ушао у Антиохију, где је ставио две круне на своје
глава, круна Азије и Египта.
11:14 У међувремену је био краљ Александар у Киликији, јер они који
који су живели у тим крајевима су се одметнули од њега.
11:15 Али када је Александар чуо за то, кренуо је у рат против њега;
цар Птолемеј изведе своју војску и дочека га са силном силом,
и бацио га у бекство.
11:16 Тако је Александар побегао у Арабију тамо да га брани; али цар Птолемеј
био узвишен:
11:17 Јер Забдиел Арабљанин је скинуо Александрову главу и послао је
Птолемеј.
11:18 И цар Птолемеј је умро трећег дана после, и они који су били у
јака утврђења су побијена једна од друге.
11:19 Тиме је Димитрије царовао у сто шездесет и седмом
године.
11:20 У исто време Јонатан је сабрао оне који су били у Јудеји да
узми кулу која је била у Јерусалиму, и направио је много ратних машина
против тога.
11:21 Тада дођоше безбожници, који мрзе свој народ, одоше у
краља и рекао му да је Јонатан опсео кулу,
11:22 Кад је чуо, разгневио се, и одмах удаљивши се, дође
Птолемаиди и писао Јонатану да га не опсади
кулу, али дођи и разговарај с њим у Птолемаиди у великој журби.
11:23 Али Јонатан, када је то чуо, наредио је да га опседну
ипак: и изабра неке од старешина Израиљевих и свештеника, и
ставити себе у опасност;
11:24 И узеше сребро и злато, и одећу, и разне поклоне осим тога, и
отишао у Птолемаиду код цара, где је нашао милост у његовим очима.
11:25 И иако су се неки безбожници из народа жалили против
њега,
11:26 Ипак, цар га је молио као што су то чинили његови претходници раније, и
унапредио га у очима свих својих пријатеља,
11:27 И потврди га у првосвештеништву и у свим почастима које он
имао и раније, и дао му предност међу његовим главним пријатељима.
11:28 Тада Јонатан зажели краља да ослободи Јудеју
данак, као и три владе, са земљом Самаријом; и
обећао му је триста таланата.
11:29 Тако је краљ пристао и написао писма Јонатану о свему томе
ствари на овај начин:
11:30 Цар Димитрије своме брату Јонатану и народу
Јевреји, шаљу поздрав:
11:31 Шаљемо вам овде копију писма које смо написали нашем рођаку
Ластена о вама, да бисте то видели.
11:32 Поздравља цар Димитрије свом оцу Ластену:
11:33 Одлучни смо да чинимо добро јеврејском народу, који је наш
пријатељи, и држе завете са нама, због њихове добре воље према
нас.
11:34 Зато смо им потврдили границе Јудеје, са
три владе Афереме и Лиде и Раматема, које се додају
у Јудеју из земље Самарије и све што је у вези
њих, за све оне који приносе жртву у Јерусалиму, уместо плаћања
које је краљ добијао од њих сваке године из плодова
земље и дрвећа.
11:35 А што се тиче других ствари које припадају нама, десетина и царина
који се односе на нас, као и солине и крунски порези који су
због нас, ми их све ослобађамо за њихово олакшање.
11:36 И ништа од овога неће бити опозвано од сада па надаље заувек.
11:37 Сада, дакле, гледајте да направите копију ових ствари, и нека то буде
предат Јонатану и постављен на светој гори на видном месту
место.
11:38 После овога, када је цар Димитрије видео да је земља тиха пред њим,
а да му није учињен отпор, отпусти све своје
снаге, свако на своје место, осим одређених група странаца,
које је сабрао са острва незнабожаца: због чега су сви
силе његових отаца су га мрзеле.
11:39 Штавише, био је један Трифун, који је раније припадао Александру,
који видећи да сва домаћин гунђа на Димитрија пође у
Сималкуе Арабљанин који је одгајао Антиоха, младог сина
Александар,
11:40 И лези на њега да му избави овог младог Антиоха, да би могао
зацари уместо оца: исприча му дакле све што Димитрије
и како су његови ратници били у непријатељству с њим, и ето га
остала дуга сезона.
11:41 У међувремену Јонатан посла краљу Димитрију да баци
оне од куле из Јерусалима, и оне у тврђавама:
јер су се борили против Израиља.
11:42 Тако је Димитрије послао Јонатану, говорећи: Нећу то учинити само за
теби и твом народу, али ја ћу много поштовати тебе и твој народ, ако
прилика служити.
11:43 Сада ћеш, дакле, учинити добро, ако ми пошаљеш људе да ми помогну; за
све моје силе су отишле од мене.
11:44 На то му Јонатан посла три хиљаде јаких људи у Антиохију
када су дошли код цара, цар се веома обрадовао њиховом доласку.
11:45 Али они који беху из града сабраше се у
усред града, на сто двадесет хиљада људи,
и убио би краља.
11:46 Због тога је цар побегао у двор, а они из града су задржали
пролазе града, и почеше да се боре.
11:47 Тада је цар позвао Јевреје у помоћ, који су му пришли
једном, и распршивши се по граду убили су тог дана у
града на сто хиљада.
11:48 И запалише град и покупише много плена тога дана, и
избавио краља.
11:49 И кад су из града видели да су Јевреји добили град као они
би, њихова храброст је спласнула: због чега су се молили
цар, и повика говорећи:
11:50 Дајте нам мир, и нека Јевреји престану да насрћу на нас и град.
11:51 Тиме су одбацили оружје и склопили мир; и Јевреји
били почаствовани пред царем и пред свим тим
били у његовом царству; и вратише се у Јерусалим са великим пленом.
11:52 Тако је цар Димитрије сео на престо свог царства, и земља је била
тихо пред њим.
11:53 Ипак, лажирао је у свему што је икада говорио, и отуђио се
себе од Јонатана, нити га је наградио према добробитима
које је примио од њега, али га је веома мучио.
11:54 После овога се вратио Трифун, а са њим и дете Антиох, који
царовао, и био крунисан.
11:55 Тада су се окупили к њему сви војници које је Димитрије ставио
и они су се борили против Димитрија, који му је окренуо леђа и побегао.
11:56 Штавише, Трифун је узео слонове и освојио Антиохију.
11:57 У то време млади Антиох писа Јонатану говорећи: Потврђујем те
у првосвештенству и постави те за владара над четворицом
владе, и да буде један од краљевих пријатеља.
11:58 На то му је послао златне посуде да се послуже, и допустио му
да пијеш у злату, и да се обучеш у пурпур, и да носиш злато
копча.
11:59 И брата свог Симона постави за капетана са места званог Мердевине
од Тира до граница Египта.
11:60 Тада Јонатан изиђе и прође кроз градове с ону страну
воде, и све снаге Сирије су се окупиле код њега да би
помози му: и кад дође у Аскалон, сретну га градски
часно.
11:61 Одакле је отишао у Газу, али су га они из Газе искључили; због чега он
опколио га и огњем спалио предграђа његова, и
покварио их.
11:62 Након тога, када су се они из Газе молили Јонатану, он је учинио
мир с њима, и узеше синове њихових поглавара за таоце, и
послао их у Јерусалим и прошао кроз земљу до Дамаска.
11:63 А када је Јонатан чуо да су Деметријеви кнезови дошли у Кадис,
који је у Галилеји, са великом влашћу, намеравајући да га уклони
држава,
11:64 Он им пође у сусрет, и остави Симона брата свога у селу.
11:65 Тада се Симон улогорио против Витсуре и дуго се борио против ње
сезоне, и умукни:
11:66 Али они су желели да имају мир са њим, што им је он дао, а затим
избаци их оданде и заузе град и постави у њега посаду.
11:67 Што се тиче Јонатана и његове војске, утаборише се код воде Генисарске,
одакле их рано ујутру одвезли у равницу Насор.
11:68 И гле, у равници их дочека војска странаца, који пошто
поставили људе у заседу за њега у планинама, сами су дошли
против њега.
11:69 Дакле, када су они који су били у заседи устали са својих места и придружили се
битке, сви који су били на Јонатановој страни су побегли;
11:70 Тако да није остао нико од њих осим Мататије сина
Авесалом и Јуда, син Калфијев, заповедници војске.
11:71 Тада Јонатан раздера своју одећу и баци земљу на главу, и
молио.
11:72 Потом се окренувши поново у бој, одбацио их је и тако они
побегао.
11:73 Сада када су његови људи који су побегли видели ово, поново су се окренули
њега, и са њим их прогонио до Кадеса, чак до њихових сопствених шатора, и
ту су се улогорили.
11:74 Тако је тог дана побијено од незнабожаца око три хиљаде људи.
али се Јонатан вратио у Јерусалим.