1 Макабејци
10:1 Сто шездесете године Александар, син Антиохов
по имену Епифан, отишао и узео Птолемаиду, јер је народ имао
примио га, помоћу чега је тамо царовао,
10:2 А када је цар Димитрије чуо за то, сакупио је много
велики домаћин, и изиђе против њега да се бори.
10:3 Штавише, Димитрије је послао писма Јонатану са љубазним речима, тако да
увеличао га је.
10:4 Јер рече: да се прво помиримо с њим, пре него што се он придружи
Александар против нас:
10:5 Иначе ће се сетити свих зала која смо му учинили, и
против своје браће и свог народа.
10:6 Зато му је дао власт да скупи војску и да
обезбеди оружје, да би му помогао у борби: заповедио је и то
таоце који су били у кули треба да га испоруче.
10:7 Тада је Јонатан дошао у Јерусалим и читао писма у публици
сав народ и од оних који беху у кули:
10:8 Који се јако уплашише кад чуше да му је цар дао
власт да се окупи домаћин.
10:9 Тада су они из куле предали своје таоце Јонатану, и
предао их је родитељима.
10:10 Учинивши то, Јонатан се настани у Јерусалиму и поче да гради и
поправити град.
10:11 И заповеди радницима да саграде зидове и гору Сион и
о са квадратним камењем за утврђивање; и то су урадили.
10:12 Затим странци који беху у тврђавама које је имао Бакид
саградио, побегао;
10:13 Утолико што је сваки човек напустио своје место и отишао у своју земљу.
10:14 Само у Витсури неки од оних који су напустили закон и
заповести су остале мирне: јер је то било њихово уточиште.
10:15 А када је краљ Александар чуо на шта је Деметрије послао обећања
Јонатан: када му је такође речено о биткама и племенитим делима која
он и његова браћа учинили, и о боловима које су претрпели,
10:16 Он рече: Хоћемо ли наћи таквог другог човека? сада ћемо га, дакле, учинити
наш пријатељ и савезник.
10:17 Након тога је написао писмо и послао му га, према овим
речи, говорећи,
10:18 Краљ Александар свом брату Јонатану шаље поздрав:
10:19 Чули смо за тебе, да си човек велике моћи и да си спреман да
буди наш пријатељ.
10:20 Зато те сада овог дана постављамо да будеш првосвештеник твој
народ, и да се зове царев пријатељ; (и тиме га је послао
пурпурну одору и златну круну :) и захтевам од тебе да узмеш наше учешће,
и чувај пријатељство са нама.
10:21 Тако у седмом месецу сто шездесете године, на празник
од шатора, Јонатан је обукао свету хаљину и окупио се
снаге, и обезбедио много оклопа.
10:22 Кад је Димитрије чуо, веома се зажали и рече:
10:23 Шта смо урадили, да нас је Александар спречио у пријатељству
Јевреји да се ојача?
10:24 И ја ћу им писати речи охрабрења и обећати им
достојанства и дарове, да могу имати њихову помоћ.
10:25 Посла им дакле: цара Димитрија на
народ јеврејски шаље поздрав:
10:26 Док сте држали савезе са нама и наставили у нашем пријатељству,
не придружујући се нашим непријатељима, чули смо и јесмо
драго.
10:27 Зато и даље останите верни нама, и биће нам добро
надокнадити вам за ствари које чините у наше име,
10:28 И даће вам много имунитета и дати вам награде.
10:29 И сада да вас ослобађам, и ради вас ослобађам све Јевреје
харач, и од обичаја соли, и од крунских пореза,
10:30 И од онога што ми припада да добијем за трећи део
или семе, и половину плода дрвећа, ослобађам га
данас, тако да не буду узети из земље Јудеје,
нити од три владе које су му додане из
земљу Самарију и Галилеју, од данас па надаље заувек.
10:31 И Јерусалим нека буде свет и слободан, са границама својим, и од
десетине и данак.
10:32 А што се тиче куле која је у Јерусалиму, предајем власт над
и дај првосвештенику да постави у њега људе које хоће
изаберите да га задржите.
10:33 Штавише, слободно сам пустио на слободу сваког од Јевреја који су били
одвео заробљенике из земље Јудеје у било који део мог краљевства,
и хоћу да сви моји официри исплаћују данак чак и за своју стоку.
10:34 Надаље хоћу да сви празници и суботе, и млади месеци, и
свечане дане, и три дана пред празник, и три дана
после празника биће имунитет и слобода за све Јевреје у
моје царство.
10:35 Такође нико неће имати овлашћење да се меша са или да малтретира било кога од њих
у било којој ствари.
10:36 Ја ћу даље, да се упише међу краљеву војску око
тридесет хиљада људи Јевреја, којима ће се дати плата, ас
припада свим краљевим снагама.
10:37 И од њих ће неки бити смештени у цареве тврђаве, од којих
такође ће неки бити постављени над пословима краљевства који су од
веруј: и хоћу да њихови надзорници и управници буду сами од себе,
и да живе по својим законима, као што је краљ заповедио
у земљи Јудеји.
10:38 А о три владе које су додате Јудеји од
земљу Самаријску, нека се придруже Јудеји да буду
сматра се под једном, нити је дужан да се покорава другој власти осим
првосвештеника.
10:39 Што се тиче Птолемаје и земље која јој припада, дајем је као бесплатно
дар светињи у Јерусалиму за неопходне трошкове
светилиште.
10:40 Штавише, дајем сваке године петнаест хиљада сикела сребра од
краљеви рачуни из припадајућих места.
10:41 И сав вишак, који официри нису уплаћивали као некада,
од сада ће се давати за дела храма.
10:42 И поред овога, пет хиљада сикала сребра, које су узели
од употребе храма из рачуна из године у годину па и оне
ствари ће бити пуштене, јер припадају свештеницима који
министар.
10:43 И ко год да бежи у храм у Јерусалиму, или
у оквиру ових слобода, дужни су краљу или за било кога
остало, нека буду на слободи, и све што имају у мом
царство.
10:44 И за подизање и поправку дела светиње
даће се трошкови краљевих рачуна.
10:45 Да, и за изградњу зидина Јерусалима и утврђивање
од тога унаоколо, расходи ће се дати са краљевих рачуна,
као и за подизање зидина у Јудеји.
10:46 А када су Јонатан и народ чули ове речи, нису дали признање
њима, нити их примио, јер су се сетили великог зла
што је учинио у Израелу; јер их је веома мучио.
10:47 Али са Александром су били задовољни, јер је он био први
молио за истински мир са њима, а они су били савезници с њим
увек.
10:48 Тада сакупи краљ Александар велике снаге и улогорише се
Димитрије.
10:49 А пошто су се два краља ушла у битку, Деметријева војска побеже: али
Александар је кренуо за њим и победио их.
10:50 И наставио је битку веома болан док сунце није зашло: и то
дана је Димитрије убијен.
10:51 После тога Александар је послао посланике Птолемеју, египатском краљу са а
порука у том смислу:
10:52 Пошто сам поново дошао у своје царство, и постављен на престо свог
прародитељи, и добили су власт, и збацили Димитрија, и
опоравила нашу земљу;
10:53 Јер након што сам ступио у борбу с њим, и он и његова војска су били
узнемирен од нас, тако да седимо на престолу царства његовог:
10:54 Сада, дакле, хајде да направимо савез пријатељства заједно, и дај ми сада
твоју ћерку за жену, а ја ћу ти бити зет и даћу обоје
теби и њој као по достојанству твоме.
10:55 Тада одговори цар Птолемеј говорећи: Нека је срећан дан
вратио си се у земљу отаца својих и сео на престо
њиховог краљевства.
10:56 И сада ћу ти учинити као што си написао;
Птолемејда, да се видимо; јер ћу своју кћер удати за
те по жељи твојој.
10:57 Тако је Птолемеј изашао из Египта са својом кћерком Клеопатром, и они су дошли
до Птолемаје у сто шездесет и другој години:
10:58 Тамо где га је срео краљ Александар, даде му кћер своју
Клеопатра, и прославила своју удају у Птолемаји великом славом, ас
начин краљева је.
10:59 А краљ Александар беше писао Јонатану да дође и
га упознати.
10:60 који је потом отишао часно у Птолемаиду, где је срео два краља,
и даде њима и пријатељима њиховим сребром и златом, и многим поклонима, и
нашао милост у њиховим очима.
10:61 У то време неки злобни људи Израелови, људи злог живота,
окупили су се против њега да га оптуже, али цар није хтео
чује их.
10:62 Да више од тога, цар је заповедио да се скине хаљине, и
обуци га у пурпур: и учинише тако.
10:63 И натера га да седне самог, и рече кнезовима својим: идите с њим
у сред града и објави да се нико не жали
против њега у било којој ствари, и да га нико не узнемирава ни на који начин
узрок.
10:64 Сада када су његови тужитељи видели да је почаствован према
проглас, и обучени у пурпур, побегли су сви.
10:65 Тако га је цар почастио, и уписао га међу своје прве пријатеље, и
учинио га војводом и заједничарем његове власти.
10:66 После тога Јонатан се вратио у Јерусалим с миром и радошћу.
10:67 Надаље у; сто шездесет пете године дошао је син Димитрије
Димитрија са Крита у земљу својих отаца:
10:68 Када је краљ Александар чуо да се прича, он се у праву извинио и вратио се
у Антиохију.
10:69 Тада Деметрије постави Аполонија за управитеља Целосирије за свог војсковођу,
који је сакупио велику војску и улогорио се у Јамнији и послао у
Првосвештеник Јонатан, говорећи:
10:70 Ти се једини дижеш против нас, а ја се смејем
тебе ради и ругао: и зашто се хвалиш својом силом против нас
у планинама?
10:71 Сада, дакле, ако се уздаш у своју снагу, сиђи до нас
у равно поље, и тамо хајде да заједно покушамо ствар: јер са
ја сам моћ градова.
10:72 Питајте и научите ко сам ја, и остали који узимају наше учешће, и они ће
реци ти да твоја нога не може да полети у својој земљи.
10:73 Зато сада нећеш моћи да издржиш коњанике и тако велике
сила у равници, где нема ни камена ни кремена, ни места
бежи у.
10:74 И када је Јонатан чуо ове Аполонијеве речи, био је ганут својим
ума, и изабравши десет хиљада људи изиђе из Јерусалима где
Састао га је Симон његов брат да му помогне.
10:75 И разапе шаторе своје против Јопе; они из Јопе су га искључили
града, јер је Аполоније тамо имао гарнизон.
10:76 Тада га Јонатан опсади, након чега су га они из града пустили у
од страха: и тако Јонатан освоји Јопу.
10:77 За шта је Аполоније чуо, узео је три хиљаде коњаника, са а
велика војска пешака, и отишао је у Азот као онај који је путовао, и
тиме га је повукао у равницу. јер је имао велики број
коњаника, у које је полагао поверење.
10:78 Затим је Јонатан пошао за њим до Азота, где су се војске спојиле
битка.
10:79 Аполоније је оставио хиљаду коњаника у заседи.
10:80 И Јонатан је знао да је иза њега заседа; јер су имали
опколио у свом домаћину, и бацао стрелице на народ, од јутра до јутра
вече.
10:81 Али народ је стајао, као што им је Јонатан заповедио: и тако је
непријатељски коњи су били уморни.
10:82 Тада изведе Симона своју војску и постави их на пешаке,
(јер су коњаници били истрошени) који су били узнемирени од њега и побегли.
10:83 И коњаници, расути по пољу, побегоше у Азот, и
отишао у Бетдагон, храм њиховог идола, ради сигурности.
10:84 Али Јонатан запали Азот и градове око њега и заузе
њихов плен; и храм Дагонов са онима који су у њега побегли,
горео је ватром.
10:85 Тако је било спаљених и побијених мачем око осам хиљада
мушкарци.
10:86 И оданде Јонатан отклони своју војску и улогори се против Аскалона,
где су изашли људи из града и дочекали га са великом помпом.
10:87 После овога врати се Јонатан и његова војска у Јерусалим, имајући их
плијени.
10:88 Када је краљ Александар чуо ове ствари, још је одао почаст Јонатану
више.
10:89 И послао му копчу од злата, за употребу онима који су
краљеве крви: даде му и Акарон са међама његовим
у посједу.