1 Макабејци 10:1 Сто шездесете године Александар, син Антиохов по имену Епифан, отишао и узео Птолемаиду, јер је народ имао примио га, помоћу чега је тамо царовао, 10:2 А када је цар Димитрије чуо за то, сакупио је много велики домаћин, и изиђе против њега да се бори. 10:3 Штавише, Димитрије је послао писма Јонатану са љубазним речима, тако да увеличао га је. 10:4 Јер рече: да се прво помиримо с њим, пре него што се он придружи Александар против нас: 10:5 Иначе ће се сетити свих зала која смо му учинили, и против своје браће и свог народа. 10:6 Зато му је дао власт да скупи војску и да обезбеди оружје, да би му помогао у борби: заповедио је и то таоце који су били у кули треба да га испоруче. 10:7 Тада је Јонатан дошао у Јерусалим и читао писма у публици сав народ и од оних који беху у кули: 10:8 Који се јако уплашише кад чуше да му је цар дао власт да се окупи домаћин. 10:9 Тада су они из куле предали своје таоце Јонатану, и предао их је родитељима. 10:10 Учинивши то, Јонатан се настани у Јерусалиму и поче да гради и поправити град. 10:11 И заповеди радницима да саграде зидове и гору Сион и о са квадратним камењем за утврђивање; и то су урадили. 10:12 Затим странци који беху у тврђавама које је имао Бакид саградио, побегао; 10:13 Утолико што је сваки човек напустио своје место и отишао у своју земљу. 10:14 Само у Витсури неки од оних који су напустили закон и заповести су остале мирне: јер је то било њихово уточиште. 10:15 А када је краљ Александар чуо на шта је Деметрије послао обећања Јонатан: када му је такође речено о биткама и племенитим делима која он и његова браћа учинили, и о боловима које су претрпели, 10:16 Он рече: Хоћемо ли наћи таквог другог човека? сада ћемо га, дакле, учинити наш пријатељ и савезник. 10:17 Након тога је написао писмо и послао му га, према овим речи, говорећи, 10:18 Краљ Александар свом брату Јонатану шаље поздрав: 10:19 Чули смо за тебе, да си човек велике моћи и да си спреман да буди наш пријатељ. 10:20 Зато те сада овог дана постављамо да будеш првосвештеник твој народ, и да се зове царев пријатељ; (и тиме га је послао пурпурну одору и златну круну :) и захтевам од тебе да узмеш наше учешће, и чувај пријатељство са нама. 10:21 Тако у седмом месецу сто шездесете године, на празник од шатора, Јонатан је обукао свету хаљину и окупио се снаге, и обезбедио много оклопа. 10:22 Кад је Димитрије чуо, веома се зажали и рече: 10:23 Шта смо урадили, да нас је Александар спречио у пријатељству Јевреји да се ојача? 10:24 И ја ћу им писати речи охрабрења и обећати им достојанства и дарове, да могу имати њихову помоћ. 10:25 Посла им дакле: цара Димитрија на народ јеврејски шаље поздрав: 10:26 Док сте држали савезе са нама и наставили у нашем пријатељству, не придружујући се нашим непријатељима, чули смо и јесмо драго. 10:27 Зато и даље останите верни нама, и биће нам добро надокнадити вам за ствари које чините у наше име, 10:28 И даће вам много имунитета и дати вам награде. 10:29 И сада да вас ослобађам, и ради вас ослобађам све Јевреје харач, и од обичаја соли, и од крунских пореза, 10:30 И од онога што ми припада да добијем за трећи део или семе, и половину плода дрвећа, ослобађам га данас, тако да не буду узети из земље Јудеје, нити од три владе које су му додане из земљу Самарију и Галилеју, од данас па надаље заувек. 10:31 И Јерусалим нека буде свет и слободан, са границама својим, и од десетине и данак. 10:32 А што се тиче куле која је у Јерусалиму, предајем власт над и дај првосвештенику да постави у њега људе које хоће изаберите да га задржите. 10:33 Штавише, слободно сам пустио на слободу сваког од Јевреја који су били одвео заробљенике из земље Јудеје у било који део мог краљевства, и хоћу да сви моји официри исплаћују данак чак и за своју стоку. 10:34 Надаље хоћу да сви празници и суботе, и млади месеци, и свечане дане, и три дана пред празник, и три дана после празника биће имунитет и слобода за све Јевреје у моје царство. 10:35 Такође нико неће имати овлашћење да се меша са или да малтретира било кога од њих у било којој ствари. 10:36 Ја ћу даље, да се упише међу краљеву војску око тридесет хиљада људи Јевреја, којима ће се дати плата, ас припада свим краљевим снагама. 10:37 И од њих ће неки бити смештени у цареве тврђаве, од којих такође ће неки бити постављени над пословима краљевства који су од веруј: и хоћу да њихови надзорници и управници буду сами од себе, и да живе по својим законима, као што је краљ заповедио у земљи Јудеји. 10:38 А о три владе које су додате Јудеји од земљу Самаријску, нека се придруже Јудеји да буду сматра се под једном, нити је дужан да се покорава другој власти осим првосвештеника. 10:39 Што се тиче Птолемаје и земље која јој припада, дајем је као бесплатно дар светињи у Јерусалиму за неопходне трошкове светилиште. 10:40 Штавише, дајем сваке године петнаест хиљада сикела сребра од краљеви рачуни из припадајућих места. 10:41 И сав вишак, који официри нису уплаћивали као некада, од сада ће се давати за дела храма. 10:42 И поред овога, пет хиљада сикала сребра, које су узели од употребе храма из рачуна из године у годину па и оне ствари ће бити пуштене, јер припадају свештеницима који министар. 10:43 И ко год да бежи у храм у Јерусалиму, или у оквиру ових слобода, дужни су краљу или за било кога остало, нека буду на слободи, и све што имају у мом царство. 10:44 И за подизање и поправку дела светиње даће се трошкови краљевих рачуна. 10:45 Да, и за изградњу зидина Јерусалима и утврђивање од тога унаоколо, расходи ће се дати са краљевих рачуна, као и за подизање зидина у Јудеји. 10:46 А када су Јонатан и народ чули ове речи, нису дали признање њима, нити их примио, јер су се сетили великог зла што је учинио у Израелу; јер их је веома мучио. 10:47 Али са Александром су били задовољни, јер је он био први молио за истински мир са њима, а они су били савезници с њим увек. 10:48 Тада сакупи краљ Александар велике снаге и улогорише се Димитрије. 10:49 А пошто су се два краља ушла у битку, Деметријева војска побеже: али Александар је кренуо за њим и победио их. 10:50 И наставио је битку веома болан док сунце није зашло: и то дана је Димитрије убијен. 10:51 После тога Александар је послао посланике Птолемеју, египатском краљу са а порука у том смислу: 10:52 Пошто сам поново дошао у своје царство, и постављен на престо свог прародитељи, и добили су власт, и збацили Димитрија, и опоравила нашу земљу; 10:53 Јер након што сам ступио у борбу с њим, и он и његова војска су били узнемирен од нас, тако да седимо на престолу царства његовог: 10:54 Сада, дакле, хајде да направимо савез пријатељства заједно, и дај ми сада твоју ћерку за жену, а ја ћу ти бити зет и даћу обоје теби и њој као по достојанству твоме. 10:55 Тада одговори цар Птолемеј говорећи: Нека је срећан дан вратио си се у земљу отаца својих и сео на престо њиховог краљевства. 10:56 И сада ћу ти учинити као што си написао; Птолемејда, да се видимо; јер ћу своју кћер удати за те по жељи твојој. 10:57 Тако је Птолемеј изашао из Египта са својом кћерком Клеопатром, и они су дошли до Птолемаје у сто шездесет и другој години: 10:58 Тамо где га је срео краљ Александар, даде му кћер своју Клеопатра, и прославила своју удају у Птолемаји великом славом, ас начин краљева је. 10:59 А краљ Александар беше писао Јонатану да дође и га упознати. 10:60 који је потом отишао часно у Птолемаиду, где је срео два краља, и даде њима и пријатељима њиховим сребром и златом, и многим поклонима, и нашао милост у њиховим очима. 10:61 У то време неки злобни људи Израелови, људи злог живота, окупили су се против њега да га оптуже, али цар није хтео чује их. 10:62 Да више од тога, цар је заповедио да се скине хаљине, и обуци га у пурпур: и учинише тако. 10:63 И натера га да седне самог, и рече кнезовима својим: идите с њим у сред града и објави да се нико не жали против њега у било којој ствари, и да га нико не узнемирава ни на који начин узрок. 10:64 Сада када су његови тужитељи видели да је почаствован према проглас, и обучени у пурпур, побегли су сви. 10:65 Тако га је цар почастио, и уписао га међу своје прве пријатеље, и учинио га војводом и заједничарем његове власти. 10:66 После тога Јонатан се вратио у Јерусалим с миром и радошћу. 10:67 Надаље у; сто шездесет пете године дошао је син Димитрије Димитрија са Крита у земљу својих отаца: 10:68 Када је краљ Александар чуо да се прича, он се у праву извинио и вратио се у Антиохију. 10:69 Тада Деметрије постави Аполонија за управитеља Целосирије за свог војсковођу, који је сакупио велику војску и улогорио се у Јамнији и послао у Првосвештеник Јонатан, говорећи: 10:70 Ти се једини дижеш против нас, а ја се смејем тебе ради и ругао: и зашто се хвалиш својом силом против нас у планинама? 10:71 Сада, дакле, ако се уздаш у своју снагу, сиђи до нас у равно поље, и тамо хајде да заједно покушамо ствар: јер са ја сам моћ градова. 10:72 Питајте и научите ко сам ја, и остали који узимају наше учешће, и они ће реци ти да твоја нога не може да полети у својој земљи. 10:73 Зато сада нећеш моћи да издржиш коњанике и тако велике сила у равници, где нема ни камена ни кремена, ни места бежи у. 10:74 И када је Јонатан чуо ове Аполонијеве речи, био је ганут својим ума, и изабравши десет хиљада људи изиђе из Јерусалима где Састао га је Симон његов брат да му помогне. 10:75 И разапе шаторе своје против Јопе; они из Јопе су га искључили града, јер је Аполоније тамо имао гарнизон. 10:76 Тада га Јонатан опсади, након чега су га они из града пустили у од страха: и тако Јонатан освоји Јопу. 10:77 За шта је Аполоније чуо, узео је три хиљаде коњаника, са а велика војска пешака, и отишао је у Азот као онај који је путовао, и тиме га је повукао у равницу. јер је имао велики број коњаника, у које је полагао поверење. 10:78 Затим је Јонатан пошао за њим до Азота, где су се војске спојиле битка. 10:79 Аполоније је оставио хиљаду коњаника у заседи. 10:80 И Јонатан је знао да је иза њега заседа; јер су имали опколио у свом домаћину, и бацао стрелице на народ, од јутра до јутра вече. 10:81 Али народ је стајао, као што им је Јонатан заповедио: и тако је непријатељски коњи су били уморни. 10:82 Тада изведе Симона своју војску и постави их на пешаке, (јер су коњаници били истрошени) који су били узнемирени од њега и побегли. 10:83 И коњаници, расути по пољу, побегоше у Азот, и отишао у Бетдагон, храм њиховог идола, ради сигурности. 10:84 Али Јонатан запали Азот и градове око њега и заузе њихов плен; и храм Дагонов са онима који су у њега побегли, горео је ватром. 10:85 Тако је било спаљених и побијених мачем око осам хиљада мушкарци. 10:86 И оданде Јонатан отклони своју војску и улогори се против Аскалона, где су изашли људи из града и дочекали га са великом помпом. 10:87 После овога врати се Јонатан и његова војска у Јерусалим, имајући их плијени. 10:88 Када је краљ Александар чуо ове ствари, још је одао почаст Јонатану више. 10:89 И послао му копчу од злата, за употребу онима који су краљеве крви: даде му и Акарон са међама његовим у посједу.