1 Макабејци
7:1 Сто и педесете године Димитрије, син Селеуков
отпутоваше из Рима и дође с неколико људи у град на мору
обале, и тамо царовао.
7:2 И као што је ушао у двор својих предака, тако је било и његово
силе су узеле Антиоха и Лисија, да би их довеле до њега.
7:3 Зато, када је то сазнао, рекао је: Да им не видим лица.
7:4 Тако их је његов домаћин побио. Сада када је Димитрије био постављен на његов престо
Краљевство,
7:5 Дођоше к њему сви зли и безбожни људи Израиљеви, имајући
Алким, који је желео да буде првосвештеник, за њиховог капетана:
7:6 И оптужише народ цару говорећи: Јуда и његова браћа
побио си све пријатеље своје и протерао нас из наше земље.
7:7 Сада, дакле, пошаљи неког човека коме верујеш, и пусти га да види
какву је пустош направио међу нама и у царевој земљи и нека
казни их са свима који им помажу.
7:8 Тада је краљ изабрао Вакхида, краљевог пријатеља, који је владао даље
потоп, и био велики човек у царству, и веран краљу,
7:9 И посла га са оним злим Алкимом, кога је поставио за првосвештеника, и
заповедио да се освети синовима Израиљевим.
7:10 Тако су отишли, и дошли са великом силом у земљу Јудеју,
где су послали гласнике Јуди и његовој браћи са мирољубивим
речи варљиво.
7:11 Али они нису обраћали пажњу на њихове речи; јер видеше да су дошли
са великом снагом.
7:12 Тада се Алкиму и Вакхиду окупи дружина књижевника,
да захтева правду.
7:13 Асиђани су били први међу синовима Израиљевим који су
тражио од њих мир:
7:14 Јер рекоше: Дошао је свештеник из Ароновог семена
ову војску, и он нам неће учинити ништа лоше.
7:15 И рече им мирно, и закле им се говорећи: ми ћемо
не наноси штету ни себи ни твојим пријатељима.
7:16 И они му повероваше; али он узе од њих шездесет људи, и
побио их у једном дану, по речима које је написао,
7:17 Месо светих твојих избацили су, и крв своју имају
пролио око Јерусалима, и није било ко да их сахрани.
7:18 Зато је страх и страх од њих пао на сав народ, који је говорио:
У њима нема ни истине ни праведности; јер су се разбили
завет и заклетву коју су дали.
7:19 После овога уклони Бакида из Јерусалима и разапе шаторе у
Безет, где је послао и узео многе људе који су га оставили,
и неке из народа, и кад их поби, баци их
у велику јаму.
7:20 Затим је предао земљу Алкиму и оставио му моћ да
помози му: па је Бакид отишао краљу.
7:21 Али Алким се борио за првосвештенство.
7:22 И к њему су прибегавали сви они који су узнемирили народ, који су после њих
су довели земљу Јудину у своју власт, учинили су много штете Израелу.
7:23 Сада када је Јуда видео све несташлуке које су имали Алким и његово друштво
учињено међу Израелцима, чак и изнад незнабожаца,
7:24 Он изиђе на све крајеве Јудеје унаоколо, и освети се
од оних који су се одметнули од њега, тако да се више не усуђују да изађу
у земљу.
7:25 С друге стране, када је Алким видео да Јуда и његова дружина имају
добио предност, и знао је да није у стању да их трпи
силе, опет оде к цару, и рече све најгоре што он
могао.
7:26 Тада је цар послао Никанора, једног од својих часних кнезова, човека који
изнео смртоносну мржњу према Израиљу, са заповестом да уништи народ.
7:27 Тако Никанор дође у Јерусалим са великом силом; и послао Јуди и
браћа његова преварно пријатељским речима говорећи:
7:28 Нека не буде борбе између мене и тебе; Доћи ћу са неколико мушкараца,
да те видим у миру.
7:29 И дође Јуди, и поздравише се мирно.
Међутим, непријатељи су били спремни да насиљем однесу Јуду.
7:30 Што је било познато Јуди, наиме, да је дошао к њему
са преваром, он га се јако уплашио, и више није видео његово лице.
7:31 И Никанор, када је видео да је његов савет откривен, изашао је у
борба против Јуде поред Капарсаламе:
7:32 Тамо где је било побијено са Никанорове стране око пет хиљада људи, и
остали су побегли у Давидов град.
7:33 После овога попе Никанор на гору Сион, и тамо изиђе
светилиште извесних свештеника и извесних старешина у
људи, да га мирно поздраве и да му покажу жртву паљеницу
који је понуђен за краља.
7:34 Али он им се ругао, и смејао им се, и срамотно их злостављао, и
говорио поносно,
7:35 И заклео се у свом гневу говорећи: Ако Јуда и војска његова не буду сада
предати у моје руке, ако икада поново дођем на сигурном, изгорећу
ову кућу: и с тим изиђе у великом бесу.
7:36 Тада уђоше свештеници и стадоше пред олтар и храм,
плачући и говорећи,
7:37 Ти си, Господе, изабрао ову кућу да се зове твојим именом и да
буди дом молитве и молбе за свој народ:
7:38 Освети се овог човека и његове војске, и нека падну од мача.
сетите се њихових богохуљења и дозволите им да више не наставе.
7:39 И изиђе Никанор из Јерусалима, и разапе шаторе своје у Виторону,
где га је дочекао домаћин из Сирије.
7:40 Али Јуда се утабори у Адаси са три хиљаде људи, и тамо се помоли,
говорећи,
7:41 Господе, када су послани од цара Асирског
хулио, анђео твој изиђе и удари сто осамдесет и
њих пет хиљада.
7:42 Тако и ти уништи ову војску пред нама данас, да би остали могли
знај да је хулио на светињу твоју, и суди
ти њега по злоћи његовој.
7:43 И тако тринаестог дана месеца Адара војске ступише у бој
Никаноров домаћин је био узнемирен, а он сам је прво убијен у
битка.
7:44 А кад Никанорова војска виде да је убијен, одбацише своје
оружја и побегао.
7:45 Затим су јурили за њима један дан путовања, од Адасе до Газере,
трубећи за њима узбуну.
7:46 Тада су изашли из свих градова Јудеје унаоколо, и
затворио их; тако да се они, окренувши назад на оне који су их гонили,
сви су побијени мачем, и ниједан од њих није остао.
7:47 После су узели плен и плен, и побили Никанора
главу, и десну руку коју је тако поносно испружио и донео
и обесили их према Јерусалиму.
7:48 Због тога се народ веома обрадоваше, и одржаше тај дан
од велике радости.
7:49 Штавише, одредили су да се овај дан одржава сваке године, који је тринаести од
Адар.
7:50 Тако се земља Јудина мало одморила.