1 Макабејци 7:1 Сто и педесете године Димитрије, син Селеуков отпутоваше из Рима и дође с неколико људи у град на мору обале, и тамо царовао. 7:2 И као што је ушао у двор својих предака, тако је било и његово силе су узеле Антиоха и Лисија, да би их довеле до њега. 7:3 Зато, када је то сазнао, рекао је: Да им не видим лица. 7:4 Тако их је његов домаћин побио. Сада када је Димитрије био постављен на његов престо Краљевство, 7:5 Дођоше к њему сви зли и безбожни људи Израиљеви, имајући Алким, који је желео да буде првосвештеник, за њиховог капетана: 7:6 И оптужише народ цару говорећи: Јуда и његова браћа побио си све пријатеље своје и протерао нас из наше земље. 7:7 Сада, дакле, пошаљи неког човека коме верујеш, и пусти га да види какву је пустош направио међу нама и у царевој земљи и нека казни их са свима који им помажу. 7:8 Тада је краљ изабрао Вакхида, краљевог пријатеља, који је владао даље потоп, и био велики човек у царству, и веран краљу, 7:9 И посла га са оним злим Алкимом, кога је поставио за првосвештеника, и заповедио да се освети синовима Израиљевим. 7:10 Тако су отишли, и дошли са великом силом у земљу Јудеју, где су послали гласнике Јуди и његовој браћи са мирољубивим речи варљиво. 7:11 Али они нису обраћали пажњу на њихове речи; јер видеше да су дошли са великом снагом. 7:12 Тада се Алкиму и Вакхиду окупи дружина књижевника, да захтева правду. 7:13 Асиђани су били први међу синовима Израиљевим који су тражио од њих мир: 7:14 Јер рекоше: Дошао је свештеник из Ароновог семена ову војску, и он нам неће учинити ништа лоше. 7:15 И рече им мирно, и закле им се говорећи: ми ћемо не наноси штету ни себи ни твојим пријатељима. 7:16 И они му повероваше; али он узе од њих шездесет људи, и побио их у једном дану, по речима које је написао, 7:17 Месо светих твојих избацили су, и крв своју имају пролио око Јерусалима, и није било ко да их сахрани. 7:18 Зато је страх и страх од њих пао на сав народ, који је говорио: У њима нема ни истине ни праведности; јер су се разбили завет и заклетву коју су дали. 7:19 После овога уклони Бакида из Јерусалима и разапе шаторе у Безет, где је послао и узео многе људе који су га оставили, и неке из народа, и кад их поби, баци их у велику јаму. 7:20 Затим је предао земљу Алкиму и оставио му моћ да помози му: па је Бакид отишао краљу. 7:21 Али Алким се борио за првосвештенство. 7:22 И к њему су прибегавали сви они који су узнемирили народ, који су после њих су довели земљу Јудину у своју власт, учинили су много штете Израелу. 7:23 Сада када је Јуда видео све несташлуке које су имали Алким и његово друштво учињено међу Израелцима, чак и изнад незнабожаца, 7:24 Он изиђе на све крајеве Јудеје унаоколо, и освети се од оних који су се одметнули од њега, тако да се више не усуђују да изађу у земљу. 7:25 С друге стране, када је Алким видео да Јуда и његова дружина имају добио предност, и знао је да није у стању да их трпи силе, опет оде к цару, и рече све најгоре што он могао. 7:26 Тада је цар послао Никанора, једног од својих часних кнезова, човека који изнео смртоносну мржњу према Израиљу, са заповестом да уништи народ. 7:27 Тако Никанор дође у Јерусалим са великом силом; и послао Јуди и браћа његова преварно пријатељским речима говорећи: 7:28 Нека не буде борбе између мене и тебе; Доћи ћу са неколико мушкараца, да те видим у миру. 7:29 И дође Јуди, и поздравише се мирно. Међутим, непријатељи су били спремни да насиљем однесу Јуду. 7:30 Што је било познато Јуди, наиме, да је дошао к њему са преваром, он га се јако уплашио, и више није видео његово лице. 7:31 И Никанор, када је видео да је његов савет откривен, изашао је у борба против Јуде поред Капарсаламе: 7:32 Тамо где је било побијено са Никанорове стране око пет хиљада људи, и остали су побегли у Давидов град. 7:33 После овога попе Никанор на гору Сион, и тамо изиђе светилиште извесних свештеника и извесних старешина у људи, да га мирно поздраве и да му покажу жртву паљеницу који је понуђен за краља. 7:34 Али он им се ругао, и смејао им се, и срамотно их злостављао, и говорио поносно, 7:35 И заклео се у свом гневу говорећи: Ако Јуда и војска његова не буду сада предати у моје руке, ако икада поново дођем на сигурном, изгорећу ову кућу: и с тим изиђе у великом бесу. 7:36 Тада уђоше свештеници и стадоше пред олтар и храм, плачући и говорећи, 7:37 Ти си, Господе, изабрао ову кућу да се зове твојим именом и да буди дом молитве и молбе за свој народ: 7:38 Освети се овог човека и његове војске, и нека падну од мача. сетите се њихових богохуљења и дозволите им да више не наставе. 7:39 И изиђе Никанор из Јерусалима, и разапе шаторе своје у Виторону, где га је дочекао домаћин из Сирије. 7:40 Али Јуда се утабори у Адаси са три хиљаде људи, и тамо се помоли, говорећи, 7:41 Господе, када су послани од цара Асирског хулио, анђео твој изиђе и удари сто осамдесет и њих пет хиљада. 7:42 Тако и ти уништи ову војску пред нама данас, да би остали могли знај да је хулио на светињу твоју, и суди ти њега по злоћи његовој. 7:43 И тако тринаестог дана месеца Адара војске ступише у бој Никаноров домаћин је био узнемирен, а он сам је прво убијен у битка. 7:44 А кад Никанорова војска виде да је убијен, одбацише своје оружја и побегао. 7:45 Затим су јурили за њима један дан путовања, од Адасе до Газере, трубећи за њима узбуну. 7:46 Тада су изашли из свих градова Јудеје унаоколо, и затворио их; тако да се они, окренувши назад на оне који су их гонили, сви су побијени мачем, и ниједан од њих није остао. 7:47 После су узели плен и плен, и побили Никанора главу, и десну руку коју је тако поносно испружио и донео и обесили их према Јерусалиму. 7:48 Због тога се народ веома обрадоваше, и одржаше тај дан од велике радости. 7:49 Штавише, одредили су да се овај дан одржава сваке године, који је тринаести од Адар. 7:50 Тако се земља Јудина мало одморила.