1 Макабејци 6:1 Отприлике у то време цар Антиох је путовао кроз високе земље чуо да је Елимаис у земљи Персији био велики град познат по богатству, сребру и злату; 6:2 И да је у њему био веома богат храм, у коме су биле покриваче од злато, и напрсници и штитови, које Александар, син Филипов, в Одатле је отишао македонски краљ, који је владао први међу Грцима. 6:3 Зато је дошао и тражио да заузме град и да га опљачка; али је он није могао, јер су они из града, пошто су на то упозорили, 6:4 Устао на њега у бој, па је побегао и отишао оданде са велику тежину, и вратио се у Вавилон. 6:5 Штавише, дошао је један који му је донео вест у Персију, да је војске, које су кренуле против земље Јудеје, биле су у бекству: 6:6 И тај Лисије, који је први изашао са великом силом, био је отеран Јевреја; и да су ојачани оклопом и снагом, и залихе плена који су добили од војске коју су имали уништено: 6:7 И да су срушили гадост на коју је подигао олтар у Јерусалиму и да су обишли светињу са високим зидинама, као и раније, и његовим градом Бетсуром. 6:8 А кад је цар чуо ове речи, зачуди се и ужасно гану: након чега га је положио на своју постељу и разболео се од туге, јер га није задесило како је тражио. 6:9 И ту остаде много дана, јер је туга његова све више и више, и дао је рачун да умре. 6:10 Зато је позвао све своје пријатеље и рекао им: Спавајте нестао је из мојих очију, и моје срце је затајило од бриге. 6:11 И помислих у себи, у какву сам невољу дошао и како велика је то поплава беде, у којој сам сада! јер сам био обилан и љубљени у мојој моћи. 6:12 Али сада се сећам зала која сам учинио у Јерусалиму и које сам понео сав златни и сребрни суд који је био у њему и послат у уништи становнике Јудеје без разлога. 6:13 Видим, дакле, да због тога долазе ове невоље ја, и гле, гинем од велике туге у туђој земљи. 6:14 Затим је позвао Филипа, једног од својих пријатеља, кога је поставио за владара цело његово царство, 6:15 И даде му круну и своју хаљину и свој печат, до краја он треба да васпита свог сина Антиоха и да га нахрани за царство. 6:16 Тако је цар Антиох умро тамо сто четрдесет и девете године. 6:17 А када је Лисије сазнао да је краљ мртав, поставио је Антиоху његову сина, кога је васпитао као млад, да царује уместо њега и његовог име које је назвао Еупатор. 6:18 Отприлике у то време они који су били у кули затворили су Израелце о светињи, и увек тражио њихову повреду и јачање незнабожаца. 6:19 Зато је Јуда, желећи да их уништи, позвао сав народ заједно да их опседају. 6:20 Тако су се окупили и опколили их у сто педесетој године, а направио је носаче за пуцање на њих и друге моторе. 6:21 Али изиђоше неки од опкољених, којима неки придружили су се безбожници Израелови: 6:22 И одоше к цару и рекоше: докле ћеш извршити пресуду и осветити нашу браћу? 6:23 Били смо вољни да служимо твом оцу и да чинимо оно што је он желео од нас, и да се покоравају заповестима његовим; 6:24 Због чега они из нашег народа опседају кулу и отуђени су од нас: штавише, онолико нас колико су могли осветлити су убили, и покварио наше наслеђе. 6:25 Нити су они пружили руку само на нас, него и против њихових граница. 6:26 И гле, данас опседају кулу у Јерусалиму да заузму то: и светилиште и Бетсуру су утврдили. 6:27 Зато ако их не спречиш брзо, они ће то учинити веће ствари од ових, нити ћеш моћи њима владати. 6:28 А кад је цар то чуо, разгневио се и сабрао све његови пријатељи, и капетани његове војске, и они који су били задужени коњ. 6:29 Дођоше му и из других царстава и са острва морских, чете најамних војника. 6:30 Тако да је број његове војске био сто хиљада пешака, и увежбало је двадесет хиљада коњаника и тридесет два слона битка. 6:31 Ови прођоше кроз Идумеју и утаборише се против Витсуре, коју су нападали много дана, правећи ратне машине; али су дошли они из Бетсуре и спалио их огњем, и храбро се борио. 6:32 Након тога Јуда скине са куле и утабори се у Батзахарији, против краљевог логора. 6:33 Тада је краљ устао врло рано кренуо жестоко са својом војском према Батзахарија, где их је његове војске спремале за битку, и огласио се трубе. 6:34 И до краја би могли да изазову слонове на борбу, показали су њима крв грожђа и дуда. 6:35 Штавише, поделили су звери међу војскама, и за све слона су поставили хиљаду људи, наоружаних огртачима, и са шлемовима од месинга на главама; а поред овога за сваку звер рукоположено је пет стотина коњаника најбољих. 6:36 Ови су били спремни у свакој прилици: где год да је звер била, и куда год је звер ишла, и они су ишли, нити су одлазили него. 6:37 И на звери бејаху јаке куле од дрвета које су покривале сваки од њих и опасаше их справама: било их је такође на сваких тридесет и два јака човека, који су се борили против њих, поред Индијанца који је њиме владао. 6:38 Што се тиче остатка коњаника, поставили су их на ову и ону страну стране на два дела домаћина дајући им знакове шта да раде, и упрегнути свуда у редове. 6:39 Сада када је сунце обасјало штитове од злата и месинга, планине блистале њиме и сијале као светиљке ватре. 6:40 Тако се део краљеве војске рашири по високим планинама, и део по долинама испод, кренули су безбедно и уредно. 6:41 Зато сви који су чули буку њиховог мноштва и марш чете, и звецкање орме, били су померени: за војска је била веома велика и моћна. 6:42 Тада се Јуда и војска његова приближише, и уђоше у бој, и тамо побијено је од краљеве војске шест стотина људи. 6:43 И Елеазар, по имену Саваран, видећи да је једна од звери наоружана са царском ормом, била је виша од свих осталих, и претпостављајући да је краљ је био над њим, 6:44 Стави себе у опасност, до краја би могао избавити свој народ и добити њему вечно име: 6:45 Зато је храбро натрчао на њега усред битке, убијајући на десну и леву руку, тако да су се поделили од њега на обе стране. 6:46 Што је и урадио, увукао се под слона, гурнуо га и убио њега: након чега је слон пао на њега и тамо је умро. 6:47 Али остали Јевреји видећи снагу краља и насиља својих снага, одвратио се од њих. 6:48 Тада је царева војска кренула у Јерусалим да их дочека, и цар разапе шаторе своје против Јудеје и против горе Сион. 6:49 Али са онима који беху у Витсури склопи мир, јер они изиђоше град, јер тамо нису имали залихе да издрже опсаду, то бити година одмора на земљи. 6:50 Тако је краљ заузео Витсуру и поставио тамо гарнизон да га чува. 6:51 Што се тиче светиње, опседао ју је много дана и поставио тамо артиљерију са моторима и инструментима за бацање ватре и камења, и комада за бацање пикадо и праћке. 6:52 И они су направили моторе против својих мотора и држали их борити дугу сезону. 6:53 Ипак, на крају, њихови судови су били без хране, (јер је то било седме године и они у Јудеји који су избављени из Нејевреји, појели су остатке продавнице;) 6:54 Мало их је остало у светињи, јер је то учинила глад превагнули над њима, да су били вољни да се разиђу, сваки човек на своје место. 6:55 У то време Лисија је чуо да говоре да је Филип, кога Антиох цар, док је био жив, одредио да васпита сина Антиоха, да он може бити краљ, 6:56 Враћен је из Персије и Медије, и царева војска је такође отишла са њим и да је настојао да на себе преузме управљање пословима. 6:57 Зато је пожурио и рекао цару и заповедницима домаћин и друштво, Ми пропадамо свакодневно, а наше намирнице су али мало, а место које опсадимо је јако, и послови царство лежи на нама: 6:58 Сада, дакле, будимо пријатељи са овим људима и помиримо се са њима њих, и са свим њиховим народом; 6:59 И склопи савез с њима да ће живети по својим законима, као они урадили раније: јер су они зато незадовољни и учинили су све ово ствари, јер смо укинули њихове законе. 6:60 Тако су цар и кнезови били задовољни, па је послао к њима да склопи мир; и они су то прихватили. 6:61 Такође су им се заклели цар и кнезови; изашао из тврђаве. 6:62 Тада цар уђе на гору Сион; али када је видео снагу од месту, прекршио је своју заклетву коју је дао и дао заповест срушити зид унаоколо. 6:63 Потом је отишао у свој журби и вратио се у Антиохију, где нашао је Филипа за господара града: па се борио против њега и силом заузео град.