1 Макабејци
6:1 Отприлике у то време цар Антиох је путовао кроз високе земље
чуо да је Елимаис у земљи Персији био велики град
познат по богатству, сребру и злату;
6:2 И да је у њему био веома богат храм, у коме су биле покриваче од
злато, и напрсници и штитови, које Александар, син Филипов, в
Одатле је отишао македонски краљ, који је владао први међу Грцима.
6:3 Зато је дошао и тражио да заузме град и да га опљачка; али је он
није могао, јер су они из града, пошто су на то упозорили,
6:4 Устао на њега у бој, па је побегао и отишао оданде са
велику тежину, и вратио се у Вавилон.
6:5 Штавише, дошао је један који му је донео вест у Персију, да је
војске, које су кренуле против земље Јудеје, биле су у бекству:
6:6 И тај Лисије, који је први изашао са великом силом, био је отеран
Јевреја; и да су ојачани оклопом и снагом,
и залихе плена који су добили од војске коју су имали
уништено:
6:7 И да су срушили гадост на коју је подигао
олтар у Јерусалиму и да су обишли светињу
са високим зидинама, као и раније, и његовим градом Бетсуром.
6:8 А кад је цар чуо ове речи, зачуди се и ужасно гану:
након чега га је положио на своју постељу и разболео се од туге,
јер га није задесило како је тражио.
6:9 И ту остаде много дана, јер је туга његова све више и више,
и дао је рачун да умре.
6:10 Зато је позвао све своје пријатеље и рекао им: Спавајте
нестао је из мојих очију, и моје срце је затајило од бриге.
6:11 И помислих у себи, у какву сам невољу дошао и како
велика је то поплава беде, у којој сам сада! јер сам био обилан и
љубљени у мојој моћи.
6:12 Али сада се сећам зала која сам учинио у Јерусалиму и које сам понео
сав златни и сребрни суд који је био у њему и послат у
уништи становнике Јудеје без разлога.
6:13 Видим, дакле, да због тога долазе ове невоље
ја, и гле, гинем од велике туге у туђој земљи.
6:14 Затим је позвао Филипа, једног од својих пријатеља, кога је поставио за владара
цело његово царство,
6:15 И даде му круну и своју хаљину и свој печат, до краја он
треба да васпита свог сина Антиоха и да га нахрани за царство.
6:16 Тако је цар Антиох умро тамо сто четрдесет и девете године.
6:17 А када је Лисије сазнао да је краљ мртав, поставио је Антиоху његову
сина, кога је васпитао као млад, да царује уместо њега и његовог
име које је назвао Еупатор.
6:18 Отприлике у то време они који су били у кули затворили су Израелце
о светињи, и увек тражио њихову повреду и јачање
незнабожаца.
6:19 Зато је Јуда, желећи да их уништи, позвао сав народ
заједно да их опседају.
6:20 Тако су се окупили и опколили их у сто педесетој
године, а направио је носаче за пуцање на њих и друге моторе.
6:21 Али изиђоше неки од опкољених, којима неки
придружили су се безбожници Израелови:
6:22 И одоше к цару и рекоше: докле ћеш
извршити пресуду и осветити нашу браћу?
6:23 Били смо вољни да служимо твом оцу и да чинимо оно што је он желео од нас,
и да се покоравају заповестима његовим;
6:24 Због чега они из нашег народа опседају кулу и отуђени су
од нас: штавише, онолико нас колико су могли осветлити су убили, и
покварио наше наслеђе.
6:25 Нити су они пружили руку само на нас, него и
против њихових граница.
6:26 И гле, данас опседају кулу у Јерусалиму да заузму
то: и светилиште и Бетсуру су утврдили.
6:27 Зато ако их не спречиш брзо, они ће то учинити
веће ствари од ових, нити ћеш моћи њима владати.
6:28 А кад је цар то чуо, разгневио се и сабрао све
његови пријатељи, и капетани његове војске, и они који су били задужени
коњ.
6:29 Дођоше му и из других царстава и са острва морских,
чете најамних војника.
6:30 Тако да је број његове војске био сто хиљада пешака, и
увежбало је двадесет хиљада коњаника и тридесет два слона
битка.
6:31 Ови прођоше кроз Идумеју и утаборише се против Витсуре, коју су
нападали много дана, правећи ратне машине; али су дошли они из Бетсуре
и спалио их огњем, и храбро се борио.
6:32 Након тога Јуда скине са куле и утабори се у Батзахарији,
против краљевог логора.
6:33 Тада је краљ устао врло рано кренуо жестоко са својом војском према
Батзахарија, где их је његове војске спремале за битку, и огласио се
трубе.
6:34 И до краја би могли да изазову слонове на борбу, показали су
њима крв грожђа и дуда.
6:35 Штавише, поделили су звери међу војскама, и за све
слона су поставили хиљаду људи, наоружаних огртачима, и
са шлемовима од месинга на главама; а поред овога за сваку звер
рукоположено је пет стотина коњаника најбољих.
6:36 Ови су били спремни у свакој прилици: где год да је звер била, и
куда год је звер ишла, и они су ишли, нити су одлазили
него.
6:37 И на звери бејаху јаке куле од дрвета које су покривале
сваки од њих и опасаше их справама: било их је
такође на сваких тридесет и два јака човека, који су се борили против њих,
поред Индијанца који је њиме владао.
6:38 Што се тиче остатка коњаника, поставили су их на ову и ону страну
стране на два дела домаћина дајући им знакове шта да раде, и
упрегнути свуда у редове.
6:39 Сада када је сунце обасјало штитове од злата и месинга, планине
блистале њиме и сијале као светиљке ватре.
6:40 Тако се део краљеве војске рашири по високим планинама, и
део по долинама испод, кренули су безбедно и уредно.
6:41 Зато сви који су чули буку њиховог мноштва и марш
чете, и звецкање орме, били су померени: за
војска је била веома велика и моћна.
6:42 Тада се Јуда и војска његова приближише, и уђоше у бој, и тамо
побијено је од краљеве војске шест стотина људи.
6:43 И Елеазар, по имену Саваран, видећи да је једна од звери наоружана
са царском ормом, била је виша од свих осталих, и претпостављајући да је
краљ је био над њим,
6:44 Стави себе у опасност, до краја би могао избавити свој народ и добити
њему вечно име:
6:45 Зато је храбро натрчао на њега усред битке,
убијајући на десну и леву руку, тако да су се поделили
од њега на обе стране.
6:46 Што је и урадио, увукао се под слона, гурнуо га и убио
њега: након чега је слон пао на њега и тамо је умро.
6:47 Али остали Јевреји видећи снагу краља и
насиља својих снага, одвратио се од њих.
6:48 Тада је царева војска кренула у Јерусалим да их дочека, и цар
разапе шаторе своје против Јудеје и против горе Сион.
6:49 Али са онима који беху у Витсури склопи мир, јер они изиђоше
град, јер тамо нису имали залихе да издрже опсаду, то
бити година одмора на земљи.
6:50 Тако је краљ заузео Витсуру и поставио тамо гарнизон да га чува.
6:51 Што се тиче светиње, опседао ју је много дана и поставио тамо артиљерију
са моторима и инструментима за бацање ватре и камења, и комада за бацање
пикадо и праћке.
6:52 И они су направили моторе против својих мотора и држали их
борити дугу сезону.
6:53 Ипак, на крају, њихови судови су били без хране, (јер је то било
седме године и они у Јудеји који су избављени из
Нејевреји, појели су остатке продавнице;)
6:54 Мало их је остало у светињи, јер је то учинила глад
превагнули над њима, да су били вољни да се разиђу, сваки
човек на своје место.
6:55 У то време Лисија је чуо да говоре да је Филип, кога Антиох цар,
док је био жив, одредио да васпита сина Антиоха, да он
може бити краљ,
6:56 Враћен је из Персије и Медије, и царева војска је такође отишла
са њим и да је настојао да на себе преузме управљање пословима.
6:57 Зато је пожурио и рекао цару и заповедницима
домаћин и друштво, Ми пропадамо свакодневно, а наше намирнице су али
мало, а место које опсадимо је јако, и послови
царство лежи на нама:
6:58 Сада, дакле, будимо пријатељи са овим људима и помиримо се са њима
њих, и са свим њиховим народом;
6:59 И склопи савез с њима да ће живети по својим законима, као они
урадили раније: јер су они зато незадовољни и учинили су све ово
ствари, јер смо укинули њихове законе.
6:60 Тако су цар и кнезови били задовољни, па је послао к њима да
склопи мир; и они су то прихватили.
6:61 Такође су им се заклели цар и кнезови;
изашао из тврђаве.
6:62 Тада цар уђе на гору Сион; али када је видео снагу од
месту, прекршио је своју заклетву коју је дао и дао заповест
срушити зид унаоколо.
6:63 Потом је отишао у свој журби и вратио се у Антиохију, где
нашао је Филипа за господара града: па се борио против њега и
силом заузео град.