1 Макабејци
3:1 Тада је на његово место устао његов син Јуда, звани Макабеј.
3:2 И сва браћа његова помагала су му, и сви који су били с његовим
оче, и они су с весељем водили битку на Израиљ.
3:3 И стекао је свом народу велику част, и обукао оклоп као див,
и опасаше око себе своје ратне појасе, и водише битке, штитећи
домаћин са мачем.
3:4 У својим делима беше као лав, и као младунче лавље риче за својим
плен.
3:5 Јер је прогонио зле, и тражио их, а оне који су спалио
узнемирио свој народ.
3:6 Због тога су зли поклекнули од страха од њега и сви радници
узнемири се безакоња, јер је спасење напредовало у његовој руци.
3:7 Ожалостио је и многе цареве, и развеселио Јакова својим и својим делима
спомен је благословен заувек.
3:8 Штавише, прошао је кроз градове Јуде, уништавајући безбожнике
од њих и одврати гнев од Израиља.
3:9 Тако да је био познат до краја земље, и он
примио к њему оне који су били спремни да погину.
3:10 Тада Аполоније сакупи незнабошце и велику војску из њих
Самарија, да се бори против Израела.
3:11 Што је Јуда приметио, изашао му је у сусрет, и тако је он
удари га и уби га; и многи су пали побијени, а остали су побегли.
3:12 Зато Јуда узе плен њихов, и Аполонијев мач, и
са тим се борио цео живот.
3:13 А када је Серон, кнез сиријске војске, чуо да је Јуда имао
окупио к себи мноштво и друштво верних да са њима изађе
него у рат;
3:14 Он рече: Добићу име и част у царству; јер ћу ићи
бори се са Јудом и онима који су с њим, који презиру царево
заповест.
3:15 Тако га је спремио да иде горе, и пође с њим силна војска
безбожници да му помогну и да се освете синовима Израиљевим.
3:16 И када се приближио узлазу на Веторон, Јуда је изашао у
срести га са малим друштвом:
3:17 Ко видеше да им војска иде у сусрет рече Јуди: Како
да ли ћемо моћи, будући да смо тако мали, да се боримо против тако великог мноштва
и тако јак, видећи да смо спремни да се онесвестимо постом цео овај дан?
3:18 Коме Јуда одговори: Многима није тешко да буду затворени
руке неколицине; и са Богом небеским све је једно, да избави
са великим мноштвом или малим друштвом:
3:19 Јер победа у борби не стоји у мноштву војске; али
сила долази с неба.
3:20 Долазе против нас у великом поносу и безакоњу да униште нас и наше
жене и децу, и да нас размазе:
3:21 Али ми се боримо за своје животе и наше законе.
3:22 Зато ће их сам Господ збацити пред лицем нашим: и као
за вас се не плашите њих.
3:23 Чим је престао да говори, изненада је скочио на њих,
и тако су Серон и његова војска збачени пре њега.
3:24 И прогонише их од силаска од Веторона до равнице,
где је убијено њих око осам стотина људи; а остатак је побегао
у земљу филистејску.
3:25 Тада је почео страх од Јуде и његове браће, и то веома велики
страх, да падне на народе око њих:
3:26 Утолико што је његова слава дошла до цара, и сви народи су говорили о
Јудине битке.
3:27 А кад је цар Антиох чуо ово, био је пун гнева:
зато је послао и сабрао све силе свог царства,
чак и веома јака војска.
3:28 И отвори своје благо, и даде војницима плату за годину дана,
заповедајући им да буду спремни кад год му затребају.
3:29 Ипак, када је видео да је новац његовог блага пропао и
да су трибути у земљи били мали, због раздора
и кугу, коју је донео на земљу укидајући законе
који је био из старих времена;
3:30 Плашио се да више неће моћи да подноси оптужбе, нити
да има такве дарове да даје тако обилно као и раније: јер је имао
обиловао изнад царева који су били пре њега.
3:31 Због тога је, пошто је био веома збуњен у свом уму, одлучио да уђе
Персија, тамо да узме данак од земаља, и да скупи много
новац.
3:32 Тако је оставио Лисија, племића и једног од краљевских краљева, да надгледа
послове цара од реке Еуфрат до граница с
Египат:
3:33 И да одгоји сина његова Антиоха, док не дође поново.
3:34 Штавише, предао му је половину својих снага и
слонове, и дао му заповедништво за све ствари које је хтео да уради, као
такође о онима који су живели у Јуди и Јерусалиму:
3:35 Наиме, да пошаље војску против њих, да уништи и искорени
извући снагу Израиљеву и остатак Јерусалима и заузети
склони њихов спомен са тог места;
3:36 И да постави странце у све њихове крајеве и подели
њихову земљу жребом.
3:37 Тако је цар узео половину преосталих снага и отишао
Антиохија, његов царски град, сто четрдесет и седма година; и имајући
прешао реку Еуфрат, прошао је кроз високе земље.
3:38 Тада Лисије изабере Птолемеја, сина Дорименовог, Никанора и Горгије,
моћници краљевих пријатеља:
3:39 И са њима посла четрдесет хиљада пешака и седам хиљада
коњанике, да уђу у земљу Јудину и да је униште као цара
командовао.
3:40 Тако су изашли свом снагом, и дошли и утаборили се код Емауса
у равничарској земљи.
3:41 А земаљски трговци, чувши славу о њима, узеше сребро
и злата врло много, са слугама, и ушао у логор да купи
синови Израиљеви за робове: сила и Сирије и земље
Филистејци су се придружили њима.
3:42 А кад Јуда и његова браћа видеше да су се беде умножиле, и
да су се снаге улогориле у својим границама: јер су знале
како је краљ дао заповест да се народ уништи и потпуно
укинути их;
3:43 Рекоше једни другима: Вратимо пропаднуто богатство наше
људи, и боримо се за свој народ и светињу.
3:44 Тада се скупи скупштина да буде спремна
за бој, и да се моле и траже милост и сажаљење.
3:45 А Јерусалим је лежао празан као пустиња, није било деце њене
што је улазило или излазило: и светилиште је погажено, и ванземаљци
задржао чврсто држање; незнабошци су на том месту имали своје пребивалиште;
и радост се одузе од Јакова, и престаде свирала са харфом.
3:46 Због тога су се Израелци окупили и дошли к себи
Масфа, против Јерусалима; јер је у Масфи било место где су
молио се раније у Израелу.
3:47 Онда су постили тај дан, и обукли се у костријет, и бацили пепео
њихове главе и изнајмљују своју одећу,
3:48 И отвори књигу закона, што су незнабошци тражили
сликај подобију њихових слика.
3:49 Донеше и свештеничке хаљине, и првине, и
десетине: и назареје су покренули, који су своје извршили
дана.
3:50 Тада повикаше из свег гласа према небу говорећи: Шта ћемо
уради са овима, и куда да их однесемо?
3:51 Јер је светиња твоја погажена и оскрнављена, и свештеници твоји су у
тежину, и донео низак.
3:52 И гле, незнабошци су се окупили против нас да нас униште:
шта они замишљају против нас, ти знаш.
3:53 Како ћемо моћи да им се супротставимо, ако ти, Боже, не буди наш
помоћ?
3:54 Тада затрубише у трубе, и повикаше из свег гласа.
3:55 И после овога Јуда постави заповеднике над народом, чак и капетане
преко хиљада, и преко стотина, и преко педесетих, и преко десетина.
3:56 А што се тиче оних који су градили куће, или су се заручили, или су били
сади винограде, или су се бојали оних које је заповедио
врати се сваки својој кући по закону.
3:57 Тако је логор уклоњен и разапет на јужној страни Емауса.
3:58 И рече Јуда: наоружајте се и будите храбри, и гледајте да будете
у приправности до јутра, да се борите са овим народима,
који су се окупили против нас да униште нас и нашу светињу:
3:59 Јер нам је боље да погинемо у борби, него да гледамо несреће
нашег народа и наше светиње.
3:60 Ипак, како је воља Божија на небесима, нека чини.