1 Макабејци
2:1 У оне дане устаде Мататија, син Јованов, син Симеонов,
свештеник Јоарибових синова, из Јерусалима, и живео је у Модину.
2:2 И имао је пет синова Јоанана, званог Кадис.
2:3 Симон; зове Таси:
2:4 Јуда, који се звао Макабеј:
2:5 Елеазар, звани Аваран, и Јонатан, који се презивао Аф.
2:6 И када је видео хуле које су чињене у Јуди и
Јерусалим,
2:7 Он рече: Тешко мени! због чега сам рођен да видим ову своју беду
људи, и светог града, и да тамо настањују, када се избави
у руке непријатељу, а светиња у руке
странци?
2:8 Храм њен постаде као човек без славе.
2:9 Њене славне посуде су однешене у ропство, њена деца су
побијени на улицама, њени младићи мачем непријатеља.
2:10 Који народ није имао удела у свом краљевству и није добио њен плен?
2:11 Сви њени украси су одузети; од слободне жене она је постала а
бондславе.
2:12 И гле, светиња наша, и лепота наша и слава наша, постављена је
отпад, а незнабошци су га оскврнили.
2:13 Због чега ћемо, дакле, више живети?
2:14 Тада Мататија и синови његови раздераху хаљине своје и обукоше се у костријет,
и туговао веома болно.
2:15 У међувремену су краљеви официри, као што су приморавали народ да
побуне, дошли у град Модин, да их принесу на жртву.
2:16 И кад им дођоше многи из Израиља, Мататија и синови његови
дошли заједно.
2:17 Тада одговорише цареви службеници и рекоше Мататији овако:
Ти си владар, и частан и велики човек у овом граду, и
ојачан синовима и браћом:
2:18 Сада, дакле, дођи први и испуни цареву заповест, као
као што су чинили сви незнабошци, да, и људи Јуде такође, и као што су
остани у Јерусалиму: тако ћеш ти и твој дом бити у броју
цареви пријатељи, а ти и твоја деца биће почашћени сребром
и злато, и многе награде.
2:19 Тада Мататија одговори и рече великим гласом: Иако су сви
народи који су под краљевом влашћу му се покоравају и отпадају сваки
један из вере својих очева, и дају пристанак на његову
заповести:
2:20 Ипак ћу ја и моји синови и моја браћа ходити у нашем савезу
очеви.
2:21 Не дај Боже да напустимо закон и уредбе.
2:22 Нећемо послушати ни цареве речи, да одступимо од наше вере,
на десној или левој руци.
2:23 А кад је отишао да говори ове речи, уђе један од Јевреја
поглед свих за жртвовање на олтару који је био у Модину, према
на цареву заповест.
2:24 Што је Мататија видео, запалио се ревношћу, и
узде су задрхтале, нити је могао одољети да покаже свој гнев према
суд: зато је потрчао и убио га на олтару.
2:25 Убио је и краљевог повереника, који је приморао људе на жртву
у то време и олтар који је срушио.
2:26 Тако се он ревно понашао према закону Божијем као што је то чинио Финејс
Замбри, син Саломов.
2:27 И Мататија повика по граду из свег гласа говорећи:
Ко ревнује за закон и држи завет нека
прати ме.
2:28 Тако он и његови синови побегоше у планине и оставише све што су икада
имао у граду.
2:29 Тада су многи који су тражили правду и суд сишли у
пустиња, да тамо пребивам:
2:30 И они, и њихова деца, и њихове жене; и њихова стока;
јер су се невоље повећале на њих.
2:31 А кад је то речено царским слугама и војсци која је била код
Јерусалим, у Давидовом граду, да су неки људи, који су разбили
краљеву заповест, сишли су у тајна места у
дивљина,
2:32 Они су гонили за њима велики број, и сустигавши их, они
улогорио се против њих и заратио против њих у суботу.
2:33 А они им рекоше: Нека буде довољно што сте до сада чинили;
изађите и учините по заповести царевој и ви
живеће.
2:34 Али они рекоше: Нећемо изаћи, нити ћемо учинити царево
заповест, да се скрнави суботни дан.
2:35 Онда су им дали битку свом брзином.
2:36 Али они им не одговорише, нити бацише камен на њих, нити
зауставио места где су лежали сакривени;
2:37 Али је рекао: Умремо сви у својој невиности: небо и земља ће сведочити
за нас, да сте нас неправедно погубили.
2:38 Тако су устали против њих у бој у суботу, и они су побили
њих, са њиховим женама и децом и њиховом стоком, до броја а
хиљада људи.
2:39 А када су Мататија и његови пријатељи схватили ово, туговали су за
их боли.
2:40 А један од њих рече другом: Ако сви учинимо као што су браћа наша учинила,
и не боре се за наше животе и законе против незнабожаца, они ће сада
брзо нас искорени из земље.
2:41 У оно време, дакле, они су одредили говорећи: Ко год дође
борићемо се с нама у суботу, борићемо се против њега;
нити ћемо сви помријети као наша браћа која су убијена
тајна места.
2:42 Тада му је дошла група Асиљана који су били моћни људи
Израел, чак и сви они који су добровољно били одани закону.
2:43 И сви који су побегли ради прогона придружили су се њима, и
били су им боравак.
2:44 Тако су удружили своје снаге, и ударили грешнике у свом гневу, и
зли људи у свом гневу, а остали су побегли у незнабошце у помоћ.
2:45 Тада су Мататија и његови пријатељи обишли и срушили
олтари:
2:46 И какву год су децу нашли у границама Израела
необрезани, они које су храбро обрезали.
2:47 Такође су јурили за охолим људима, и посао је напредовао у њима
руку.
2:48 Тако су извукли закон из руку незнабожаца и из
рука краљева, нити су допустили грешнику да тријумфују.
2:49 А када се приближило време да Мататија умре, он рече свом
синови, сада су понос и прекор добили снагу, а време је
уништење и гнев огорчења:
2:50 Сада, дакле, синови моји, будите ревни за закон и дајте своје животе
за завет отаца ваших.
2:51 Позовите на сећање шта су наши оци чинили у своје време; тако ћеш и ти
прими велику част и вечно име.
2:52 Није ли Аврам био веран у искушењу, и то му је приписано
него за правду?
2:53 Јосиф је у време своје невоље одржао заповест и био је створен
господар Египта.
2:54 Финес, наш отац, ревним и горљивим стекао је завет
вечно свештенство.
2:55 Исус је због испуњења речи постављен за судију у Израелу.
2:56 Калеб јер је сведочио пре него што је скупштина примила наслеђе
земље.
2:57 Давид је био милостив, поседовао је престо вечног краљевства.
2:58 Илија због ревности и ревности за закон је узет у обзир
небо.
2:59 Ананија, Азарија и Мисаило, верујући су спасени из пламена.
2:60 Данило је због своје невиности избачен из лављих уста.
2:61 И тако гледајте у све векове, да се нико не узда у своје поверење
у њему ће се победити.
2:62 Не бојте се, дакле, речи грешног човека, јер ће његова слава бити гној и
црви.
2:63 Данас ће бити подигнут, а сутра се неће наћи,
јер је враћен у свој прах и његова мисао долази
ништа.
2:64 Зато, синови моји, будите храбри и покажите себи људе у корист
закона; јер ћете њиме задобити славу.
2:65 И гле, знам да је твој брат Симон човек од савета, послушај
њему у свагда: он ће ти бити отац.
2:66 Што се тиче Јуде Макабејаца, он је био моћан и јак, чак и од његових
младости: нека ти буде капетан и води битку народа.
2:67 Узмите и све оне који се придржавају закона, и осветите их
погрешно од твог народа.
2:68 Надокнадите у потпуности незнабошцима и пазите на заповести
закон.
2:69 Тако их је благословио, и прибрао се к оцима својим.
2:70 И умрије сто четрдесет и шесте године, и сахранише га синови његови
у гробовима његових отаца у Модину, и цео Израиљ је постао велики
јадиковање за њим.