1 Макабејци 2:1 У оне дане устаде Мататија, син Јованов, син Симеонов, свештеник Јоарибових синова, из Јерусалима, и живео је у Модину. 2:2 И имао је пет синова Јоанана, званог Кадис. 2:3 Симон; зове Таси: 2:4 Јуда, који се звао Макабеј: 2:5 Елеазар, звани Аваран, и Јонатан, који се презивао Аф. 2:6 И када је видео хуле које су чињене у Јуди и Јерусалим, 2:7 Он рече: Тешко мени! због чега сам рођен да видим ову своју беду људи, и светог града, и да тамо настањују, када се избави у руке непријатељу, а светиња у руке странци? 2:8 Храм њен постаде као човек без славе. 2:9 Њене славне посуде су однешене у ропство, њена деца су побијени на улицама, њени младићи мачем непријатеља. 2:10 Који народ није имао удела у свом краљевству и није добио њен плен? 2:11 Сви њени украси су одузети; од слободне жене она је постала а бондславе. 2:12 И гле, светиња наша, и лепота наша и слава наша, постављена је отпад, а незнабошци су га оскврнили. 2:13 Због чега ћемо, дакле, више живети? 2:14 Тада Мататија и синови његови раздераху хаљине своје и обукоше се у костријет, и туговао веома болно. 2:15 У међувремену су краљеви официри, као што су приморавали народ да побуне, дошли у град Модин, да их принесу на жртву. 2:16 И кад им дођоше многи из Израиља, Мататија и синови његови дошли заједно. 2:17 Тада одговорише цареви службеници и рекоше Мататији овако: Ти си владар, и частан и велики човек у овом граду, и ојачан синовима и браћом: 2:18 Сада, дакле, дођи први и испуни цареву заповест, као као што су чинили сви незнабошци, да, и људи Јуде такође, и као што су остани у Јерусалиму: тако ћеш ти и твој дом бити у броју цареви пријатељи, а ти и твоја деца биће почашћени сребром и злато, и многе награде. 2:19 Тада Мататија одговори и рече великим гласом: Иако су сви народи који су под краљевом влашћу му се покоравају и отпадају сваки један из вере својих очева, и дају пристанак на његову заповести: 2:20 Ипак ћу ја и моји синови и моја браћа ходити у нашем савезу очеви. 2:21 Не дај Боже да напустимо закон и уредбе. 2:22 Нећемо послушати ни цареве речи, да одступимо од наше вере, на десној или левој руци. 2:23 А кад је отишао да говори ове речи, уђе један од Јевреја поглед свих за жртвовање на олтару који је био у Модину, према на цареву заповест. 2:24 Што је Мататија видео, запалио се ревношћу, и узде су задрхтале, нити је могао одољети да покаже свој гнев према суд: зато је потрчао и убио га на олтару. 2:25 Убио је и краљевог повереника, који је приморао људе на жртву у то време и олтар који је срушио. 2:26 Тако се он ревно понашао према закону Божијем као што је то чинио Финејс Замбри, син Саломов. 2:27 И Мататија повика по граду из свег гласа говорећи: Ко ревнује за закон и држи завет нека прати ме. 2:28 Тако он и његови синови побегоше у планине и оставише све што су икада имао у граду. 2:29 Тада су многи који су тражили правду и суд сишли у пустиња, да тамо пребивам: 2:30 И они, и њихова деца, и њихове жене; и њихова стока; јер су се невоље повећале на њих. 2:31 А кад је то речено царским слугама и војсци која је била код Јерусалим, у Давидовом граду, да су неки људи, који су разбили краљеву заповест, сишли су у тајна места у дивљина, 2:32 Они су гонили за њима велики број, и сустигавши их, они улогорио се против њих и заратио против њих у суботу. 2:33 А они им рекоше: Нека буде довољно што сте до сада чинили; изађите и учините по заповести царевој и ви живеће. 2:34 Али они рекоше: Нећемо изаћи, нити ћемо учинити царево заповест, да се скрнави суботни дан. 2:35 Онда су им дали битку свом брзином. 2:36 Али они им не одговорише, нити бацише камен на њих, нити зауставио места где су лежали сакривени; 2:37 Али је рекао: Умремо сви у својој невиности: небо и земља ће сведочити за нас, да сте нас неправедно погубили. 2:38 Тако су устали против њих у бој у суботу, и они су побили њих, са њиховим женама и децом и њиховом стоком, до броја а хиљада људи. 2:39 А када су Мататија и његови пријатељи схватили ово, туговали су за их боли. 2:40 А један од њих рече другом: Ако сви учинимо као што су браћа наша учинила, и не боре се за наше животе и законе против незнабожаца, они ће сада брзо нас искорени из земље. 2:41 У оно време, дакле, они су одредили говорећи: Ко год дође борићемо се с нама у суботу, борићемо се против њега; нити ћемо сви помријети као наша браћа која су убијена тајна места. 2:42 Тада му је дошла група Асиљана који су били моћни људи Израел, чак и сви они који су добровољно били одани закону. 2:43 И сви који су побегли ради прогона придружили су се њима, и били су им боравак. 2:44 Тако су удружили своје снаге, и ударили грешнике у свом гневу, и зли људи у свом гневу, а остали су побегли у незнабошце у помоћ. 2:45 Тада су Мататија и његови пријатељи обишли и срушили олтари: 2:46 И какву год су децу нашли у границама Израела необрезани, они које су храбро обрезали. 2:47 Такође су јурили за охолим људима, и посао је напредовао у њима руку. 2:48 Тако су извукли закон из руку незнабожаца и из рука краљева, нити су допустили грешнику да тријумфују. 2:49 А када се приближило време да Мататија умре, он рече свом синови, сада су понос и прекор добили снагу, а време је уништење и гнев огорчења: 2:50 Сада, дакле, синови моји, будите ревни за закон и дајте своје животе за завет отаца ваших. 2:51 Позовите на сећање шта су наши оци чинили у своје време; тако ћеш и ти прими велику част и вечно име. 2:52 Није ли Аврам био веран у искушењу, и то му је приписано него за правду? 2:53 Јосиф је у време своје невоље одржао заповест и био је створен господар Египта. 2:54 Финес, наш отац, ревним и горљивим стекао је завет вечно свештенство. 2:55 Исус је због испуњења речи постављен за судију у Израелу. 2:56 Калеб јер је сведочио пре него што је скупштина примила наслеђе земље. 2:57 Давид је био милостив, поседовао је престо вечног краљевства. 2:58 Илија због ревности и ревности за закон је узет у обзир небо. 2:59 Ананија, Азарија и Мисаило, верујући су спасени из пламена. 2:60 Данило је због своје невиности избачен из лављих уста. 2:61 И тако гледајте у све векове, да се нико не узда у своје поверење у њему ће се победити. 2:62 Не бојте се, дакле, речи грешног човека, јер ће његова слава бити гној и црви. 2:63 Данас ће бити подигнут, а сутра се неће наћи, јер је враћен у свој прах и његова мисао долази ништа. 2:64 Зато, синови моји, будите храбри и покажите себи људе у корист закона; јер ћете њиме задобити славу. 2:65 И гле, знам да је твој брат Симон човек од савета, послушај њему у свагда: он ће ти бити отац. 2:66 Што се тиче Јуде Макабејаца, он је био моћан и јак, чак и од његових младости: нека ти буде капетан и води битку народа. 2:67 Узмите и све оне који се придржавају закона, и осветите их погрешно од твог народа. 2:68 Надокнадите у потпуности незнабошцима и пазите на заповести закон. 2:69 Тако их је благословио, и прибрао се к оцима својим. 2:70 И умрије сто четрдесет и шесте године, и сахранише га синови његови у гробовима његових отаца у Модину, и цео Израиљ је постао велики јадиковање за њим.