1 Кингс 22:1 И они су наставили три године без рата између Сирије и Израела. 22:2 И догоди се треће године Јосафат, цар Јуда је дошао краљу Израела. 22:3 И рече цар Израиљев својим слугама: Знајте да је Рамот ушао Гилеад је наш, и ми будимо мирни и не узимамо га из руку његових краљ Сирије? 22:4 И рече Јосафату: Хоћеш ли са мном у бој Рамотхгилеад? И рече Јосафат цару Израиљевом: Ја сам као ти уметност, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи. 22:5 И Јосафат рече цару Израиљевом: Питај, молим те, код реч Господња данас. 22:6 Тада је цар Израела окупио пророке, око четири стотину људи и рече им: Да идем на Рамот Галад у битку, или да уздржим? А они рекоше: иди горе; јер ће Господ предати га у руке цару. 22:7 И Јосафат рече: Нема ли овде још пророка Господњег, да бисмо га могли распитати? 22:8 И рече цар Израиљев Јосафату: Још је један човек, Михеја, сина Имлаховог, преко кога можемо питати Господа, али ја мрзим него; јер он о мени не пророкује добро, него зло. И Јосафат рече: Нека тако не каже цар. 22:9 Тада је цар Израиљев дозвао службеника и рекао: Пожурите овамо Михеј, син Имлахов. 22:10 И цар Израиљев и Јосафат, цар Јудеји, седоше сваки на свом престолу, обувши своје хаљине, на празном месту на улазу у капија Самарије; и сви пророци су прорицали пред њима. 22:11 И Седекија, син Хенанин, начини му рогове од гвожђа, и рече: Овако вели Господ: Овим ћеш потиснути Сиријце док не су их потрошили. 22:12 И сви пророци су тако прорицали говорећи: идите у Рамот Галадски и напредовати, јер ће га Господ предати у руке цару. 22:13 И рече му гласник који је отишао да позове Михеја говорећи: Гле сада, речи пророка објављују добро цару с једна уста: нека твоја реч, молим те, буде као реч једног од њих, и говори оно што је добро. 22:14 А Михеј рече: Жив је Господ, шта ми Господ каже, хоћу ли говорити. 22:15 Па дође цару. А цар му рече: Михеј, идемо против Рамот Гилеада у битку, или да одустанемо? И он је одговорио него, иди и напредуј, јер ће га Господ предати у руке краљ. 22:16 А цар му рече: Колико пута ћу те заклињати да реци ми ништа осим онога што је истинито у име Господње? 22:17 И рече: Видео сам сав Израиљ расут по брдима, као овце које немају пастира, а Господ рече: ови немају господара, нека врати свакога у своју кућу у миру. 22:18 И рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да не би пророковао ништа добро о мени, него зло? 22:19 И рече: Чуј, дакле, реч Господњу: Видео сам Господа седи на престолу свом, и сва војска небеска стоји крај њега на његовом десну руку и леву. 22:20 И рече Господ: ко ће наговорити Ахава да оде и падне у Рамот Гилеаду? И један је рекао овако, а други је рекао оно манир. 22:21 И изиђе дух, и стаде пред Господом, и рече: Ја наговориће га. 22:22 А Господ му рече: Чиме? А он рече: Изаћи ћу и Бићу дух лажов у устима свих његових пророка. и рекао је, Ти ћеш га убедити, и победићеш: иди и учини тако. 22:23 Сада, дакле, гле, Господ је ставио лажног духа у уста сви ови твоји пророци, и Господ је говорио зло о теби. 22:24 Али Седекија, син Хенанин, приђе и удари Михеја на образ, и рече: Којим путем оде Дух Господњи од мене да говори теби? 22:25 И рече Михеј: Ево, видећеш у онај дан кад ћеш отићи у унутрашњу одају да се сакријеш. 22:26 И рече цар Израиљев: Узми Михеја и однеси га назад у Амон управитељу града и Јоасу, сину царевом; 22:27 И реци: Овако вели цар: Ставите овог човека у тамницу и нахраните њега са хлебом невоље и водом невоље док не дођем у миру. 22:28 И Михеј рече: Ако се уопште вратиш у миру, Господ није изговорено од мене. И рече: Чујте, људи, свако од вас. 22:29 Тако су цар Израиља и Јосафат, краљ Јуде, попели до Рамотхгилеад. 22:30 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се прерушити, и ући у битку; али ти обуци своје хаљине. И краљ од Израиљ се прерушио и кренуо у битку. 22:31 Али краљ Сирије заповеди својим тридесет и два капетана који су имали владај његовим колима говорећи: не бори се ни с малим ни с великима, спаси само код цара Израиља. 22:32 И догоди се, кад заповедници кола видеше Јосафата, да су рекли: Заиста је то цар Израиљев. И окренуше се да се бори против њега: и Јосафат повика. 22:33 И догоди се, када су заповедници бојних кола приметили да је није био краљ Израела, да су се одвратили од гоњења за њим. 22:34 И неки човек натегне лук и удари цара Израиља између зглобова ремена: због чега рече возачу од његова кола, окрени руку своју и изнеси ме из војске; јер ја јесам рањени. 22:35 И битка се тога дана повећала, и цар је остао у свом кола против Сиријаца, и умро увече, и крви понестане рану усред кола. 22:36 И прошла је објава по читавој армији о силажењу сунца говорећи: Сваки своме граду и сваки своме земља. 22:37 Тако је цар умро и доведен у Самарију; и сахранише краља у Самарији. 22:38 И један је опрао кола у језерцу Самаријском; а пси лизали до његове крви; и опрали су му оклоп; према речи о ГОСПОД који је говорио. 22:39 Сада остала дела Ахавова, и све што је учинио, и слонова кост кућа коју је начинио и сви градови које је саградио нису ли записано у књизи летописа царева Израелових? 22:40 Тако је Ахав починуо са оцима својим; а његов син Охозија зацари у његовом стеад. 22:41 И Јосафат, син Асин, зацари се над Јудом у четвртом године Ахава, краља Израела. 22:42 Јосафат је имао тридесет и пет година када се зацарио; и он царовао двадесет и пет година у Јерусалиму. А његова мајка се звала Азуба, ћерка Силхијева. 22:43 И ишао је свим путевима Асе оца свога; није скренуо у страну од тога, чинећи оно што је право у очима Господњим; ипак висока места нису одузета; за понуђене људе и кадио још на узвишицама. 22:44 И Јосафат склопи мир са царем Израиљевим. 22:45 Остала дела Јосафатова и његова моћ коју је показао, и како је ратовао, зар нису записане у књизи летописа о краљеви Јуде? 22:46 И остатак содомита који су остали у данима његовим отац Аса, извео је из земље. 22:47 Тада није било краља у Едому: намесник је био краљ. 22:48 Јосафат је направио бродове од Таршиша да иду у Офир по злато, али они отишао није; јер су бродови били разбијени код Еционгебера. 22:49 Тада рече Охозија, син Ахавов, Јосафату: Пусти моје слуге. са слугама твојим у лађама. Али Јосафат није хтео. 22:50 И Јосафат почину са оцима својим, и сахрањен је са оцима својим у граду Давида оца свога, а Јорам син његов зацари се у његовом стеад. 22:51 Ахозија, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији седамнаесте године Јосафата, цара Јудиног, и царовао две године над Израелом. 22:52 И чинио је зло у очима Господњим, и ишао је путем оца и на пут мајке његове и на пут сина Јеровоама од Небата, који је увео Израел у грех: 22:53 Јер је служио Валу, и клањао му се, и раздраживао Господа Бог Израиљев, према свему што је учинио његов отац.