1 Кингс
22:1 И они су наставили три године без рата између Сирије и Израела.
22:2 И догоди се треће године Јосафат, цар
Јуда је дошао краљу Израела.
22:3 И рече цар Израиљев својим слугама: Знајте да је Рамот ушао
Гилеад је наш, и ми будимо мирни и не узимамо га из руку његових
краљ Сирије?
22:4 И рече Јосафату: Хоћеш ли са мном у бој
Рамотхгилеад? И рече Јосафат цару Израиљевом: Ја сам као ти
уметност, мој народ као твој народ, моји коњи као твоји коњи.
22:5 И Јосафат рече цару Израиљевом: Питај, молим те, код
реч Господња данас.
22:6 Тада је цар Израела окупио пророке, око четири
стотину људи и рече им: Да идем на Рамот Галад у
битку, или да уздржим? А они рекоше: иди горе; јер ће Господ
предати га у руке цару.
22:7 И Јосафат рече: Нема ли овде још пророка Господњег,
да бисмо га могли распитати?
22:8 И рече цар Израиљев Јосафату: Још је један човек,
Михеја, сина Имлаховог, преко кога можемо питати Господа, али ја мрзим
него; јер он о мени не пророкује добро, него зло. И
Јосафат рече: Нека тако не каже цар.
22:9 Тада је цар Израиљев дозвао службеника и рекао: Пожурите овамо
Михеј, син Имлахов.
22:10 И цар Израиљев и Јосафат, цар Јудеји, седоше сваки на свом
престолу, обувши своје хаљине, на празном месту на улазу у
капија Самарије; и сви пророци су прорицали пред њима.
22:11 И Седекија, син Хенанин, начини му рогове од гвожђа, и рече:
Овако вели Господ: Овим ћеш потиснути Сиријце док не
су их потрошили.
22:12 И сви пророци су тако прорицали говорећи: идите у Рамот Галадски и
напредовати, јер ће га Господ предати у руке цару.
22:13 И рече му гласник који је отишао да позове Михеја говорећи:
Гле сада, речи пророка објављују добро цару с
једна уста: нека твоја реч, молим те, буде као реч једног од њих,
и говори оно што је добро.
22:14 А Михеј рече: Жив је Господ, шта ми Господ каже,
хоћу ли говорити.
22:15 Па дође цару. А цар му рече: Михеј, идемо
против Рамот Гилеада у битку, или да одустанемо? И он је одговорио
него, иди и напредуј, јер ће га Господ предати у руке
краљ.
22:16 А цар му рече: Колико пута ћу те заклињати да
реци ми ништа осим онога што је истинито у име Господње?
22:17 И рече: Видео сам сав Израиљ расут по брдима, као овце које
немају пастира, а Господ рече: ови немају господара, нека
врати свакога у своју кућу у миру.
22:18 И рече цар Израиљев Јосафату: Нисам ли ти рекао да
не би пророковао ништа добро о мени, него зло?
22:19 И рече: Чуј, дакле, реч Господњу: Видео сам Господа
седи на престолу свом, и сва војска небеска стоји крај њега на његовом
десну руку и леву.
22:20 И рече Господ: ко ће наговорити Ахава да оде и падне
у Рамот Гилеаду? И један је рекао овако, а други је рекао оно
манир.
22:21 И изиђе дух, и стаде пред Господом, и рече: Ја
наговориће га.
22:22 А Господ му рече: Чиме? А он рече: Изаћи ћу и
Бићу дух лажов у устима свих његових пророка. и рекао је,
Ти ћеш га убедити, и победићеш: иди и учини тако.
22:23 Сада, дакле, гле, Господ је ставио лажног духа у уста
сви ови твоји пророци, и Господ је говорио зло о теби.
22:24 Али Седекија, син Хенанин, приђе и удари Михеја на
образ, и рече: Којим путем оде Дух Господњи од мене да говори
теби?
22:25 И рече Михеј: Ево, видећеш у онај дан кад ћеш отићи
у унутрашњу одају да се сакријеш.
22:26 И рече цар Израиљев: Узми Михеја и однеси га назад у Амон
управитељу града и Јоасу, сину царевом;
22:27 И реци: Овако вели цар: Ставите овог човека у тамницу и нахраните
њега са хлебом невоље и водом невоље док не дођем
у миру.
22:28 И Михеј рече: Ако се уопште вратиш у миру, Господ није
изговорено од мене. И рече: Чујте, људи, свако од вас.
22:29 Тако су цар Израиља и Јосафат, краљ Јуде, попели до
Рамотхгилеад.
22:30 И рече цар Израиљев Јосафату: Ја ћу се прерушити,
и ући у битку; али ти обуци своје хаљине. И краљ од
Израиљ се прерушио и кренуо у битку.
22:31 Али краљ Сирије заповеди својим тридесет и два капетана који су имали
владај његовим колима говорећи: не бори се ни с малим ни с великима, спаси
само код цара Израиља.
22:32 И догоди се, кад заповедници кола видеше Јосафата,
да су рекли: Заиста је то цар Израиљев. И окренуше се
да се бори против њега: и Јосафат повика.
22:33 И догоди се, када су заповедници бојних кола приметили да је
није био краљ Израела, да су се одвратили од гоњења за њим.
22:34 И неки човек натегне лук и удари цара Израиља
између зглобова ремена: због чега рече возачу од
његова кола, окрени руку своју и изнеси ме из војске; јер ја јесам
рањени.
22:35 И битка се тога дана повећала, и цар је остао у свом
кола против Сиријаца, и умро увече, и крви понестане
рану усред кола.
22:36 И прошла је објава по читавој армији о силажењу
сунца говорећи: Сваки своме граду и сваки своме
земља.
22:37 Тако је цар умро и доведен у Самарију; и сахранише краља
у Самарији.
22:38 И један је опрао кола у језерцу Самаријском; а пси лизали
до његове крви; и опрали су му оклоп; према речи о
ГОСПОД који је говорио.
22:39 Сада остала дела Ахавова, и све што је учинио, и слонова кост
кућа коју је начинио и сви градови које је саградио нису ли
записано у књизи летописа царева Израелових?
22:40 Тако је Ахав починуо са оцима својим; а његов син Охозија зацари у његовом
стеад.
22:41 И Јосафат, син Асин, зацари се над Јудом у четвртом
године Ахава, краља Израела.
22:42 Јосафат је имао тридесет и пет година када се зацарио; и он
царовао двадесет и пет година у Јерусалиму. А његова мајка се звала
Азуба, ћерка Силхијева.
22:43 И ишао је свим путевима Асе оца свога; није скренуо у страну
од тога, чинећи оно што је право у очима Господњим;
ипак висока места нису одузета; за понуђене људе
и кадио још на узвишицама.
22:44 И Јосафат склопи мир са царем Израиљевим.
22:45 Остала дела Јосафатова и његова моћ коју је показао,
и како је ратовао, зар нису записане у књизи летописа о
краљеви Јуде?
22:46 И остатак содомита који су остали у данима његовим
отац Аса, извео је из земље.
22:47 Тада није било краља у Едому: намесник је био краљ.
22:48 Јосафат је направио бродове од Таршиша да иду у Офир по злато, али они
отишао није; јер су бродови били разбијени код Еционгебера.
22:49 Тада рече Охозија, син Ахавов, Јосафату: Пусти моје слуге.
са слугама твојим у лађама. Али Јосафат није хтео.
22:50 И Јосафат почину са оцима својим, и сахрањен је са оцима својим
у граду Давида оца свога, а Јорам син његов зацари се у његовом
стеад.
22:51 Ахозија, син Ахавов, зацари се над Израиљем у Самарији
седамнаесте године Јосафата, цара Јудиног, и царовао две године
над Израелом.
22:52 И чинио је зло у очима Господњим, и ишао је путем
оца и на пут мајке његове и на пут сина Јеровоама
од Небата, који је увео Израел у грех:
22:53 Јер је служио Валу, и клањао му се, и раздраживао Господа
Бог Израиљев, према свему што је учинио његов отац.