1 Кингс
20:1 И Бен-Адад, цар сиријски, скупи сву војску своју, и тамо
с њим беше тридесет и два краља, и коњи и кола; и он
отишао и опседао Самарију, и заратио против ње.
20:2 И посла гласнике Ахаву, цару Израиљевом, у град и рече
њему: Овако каже Бен-Адад:
20:3 Твоје сребро и твоје злато су моје; и твоје жене и твоја деца
најбољи, моји су.
20:4 А цар Израиљев одговори и рече: Господару мој, царе, према
твоја реч: Твој сам и све што имам.
20:5 И опет дођоше гласници и рекоше: Овако говори Бен-Адад говорећи:
Иако сам послао к теби да кажем: избавићеш ме своје
сребро, и злато твоје, и жене твоје, и деца твоја;
20:6 Ипак ћу послати своје слуге к теби сутра отприлике у ово време, и
они ће претражити твој дом и куће твојих слугу; и то
биће, шта год је пријатно у очима твојим, ставиће то
у њихову руку и однети га.
20:7 Тада је цар Израиљев сазвао све старешине земље и рекао:
Марко, молим те, и види како овај тражи зло, јер је послао
мени за моје жене и за моју децу, и за моје сребро и за моје
злато; а ја му нисам одбио.
20:8 И рекоше му све старешине и сав народ: Не слушај
него, нити сагласност.
20:9 Зато је рекао гласницима Бен-Ададовим: Реците мом господару
краљу, све што си најпре послао своме слузи, ја ћу
уради: али ову ствар можда нећу учинити. И гласници су отишли, и
поново му донео реч.
20:10 И Бенадад му је послао и рекао: Богови то чине са мном, и више
такође, ако прах Самарије буде довољан за шаке за све
људи који ме прате.
20:11 А цар Израиљев одговори и рече: Реци му: Не дозволи му то
опасује се, хвали се као онај који га одлаже.
20:12 И догоди се, када је Бен-Адад чуо ову поруку, какав је био
пијући, он и краљеви у павиљонима, што је рекао својим
слуге, Поставите се у ред. И поставили су се у низ
против града.
20:13 И гле, дође пророк Ахаву, цару Израиљевом, говорећи: Овако
говори Господ: јеси ли видео сво ово велико мноштво? ето хоћу
дај га данас у руке своје; и знаћеш да сам ја
ГОСПОДЕ.
20:14 А Ахав рече: Од кога? А он рече: Овако вели Господ
младићи кнезова провинција. Затим рече: Ко ће наредити
битка? А он одговори: Ти.
20:15 Затим је избројао младиће кнезова покрајина, и они
било их је двеста тридесет два; а после њих избројаше све
народа, свих синова Израиљевих, седам хиљада.
20:16 И изашли су у подне. Али Бенхадад је пио пијан
павиљони, он и краљеви, тридесет и два краља који су помогли
него.
20:17 И изиђоше први младићи кнезова покрајина; и
Бен-Адад је послао, а они су му рекли: Изашли су људи
Самариа.
20:18 А он рече: Ако су изашли за мир, ухватите их живе; или
било да изађу у рат, ухватите их живе.
20:19 Тако су ови младићи кнезова провинција изашли из града,
и војска која их је пратила.
20:20 И побише сваки свог човека, а Сиријци побегоше; и Израел
прогонио их је: и Бен-Адад, цар сиријски, побегао је на коњу са
коњаници.
20:21 И изиђе цар Израиљев, и удари коње и кола, и
побио Сиријце великим клањем.
20:22 И дође пророк цару Израиљевом и рече му: Иди!
оснажи се и обележи и види шта радиш, јер на повратку
године изићи ће на тебе цар сиријски.
20:23 И рекоше му слуге цара сиријског: богови су њихови богови.
оф тхе хиллс; стога су они били јачи од нас; али хајде да се боримо
против њих у равници, и сигурно ћемо бити јачи од њих.
20:24 И урадите ово: Уклоните краљеве, свакога са свог места, и
ставите капетане у њихове собе:
20:25 И наброји војску, као војску коју си изгубио, коњ за
коњ, и кола за кочију: и борићемо се против њих у
једноставно, и сигурно ћемо бити јачи од њих. И он је послушао
њихов глас, и то је учинио.
20:26 И догоди се када се година вратила, да је Бен-Адад избројао
Сиријцима, и попеше се у Афек да се боре против Израиља.
20:27 И синови Израиљеви су били избројани, и сви су били присутни, и отишли
против њих, и синови Израиљеви утаборише се пред њима као двојица
мала јата јаради; али су Сиријци испунили земљу.
20:28 И дође човек Божији, и рече цару Израиљевом, и
рече: Овако вели Господ јер су Сиријци рекли: Господ је
Бог брда, али он није Бог долина, зато ћу ја
предај све ово велико мноштво у руке своје, и то ћеш знати
Ја сам ГОСПОД.
20:29 И таборише се један против другог седам дана. И тако је било,
да се седмог дана битка придружила: и деца од
Израел је побио од Сиријаца сто хиљада пешака у једном дану.
20:30 А остали су побегли у Афек, у град; и ту је пао зид
двадесет и седам хиљада људи који су остали. А Бенхадад је побегао,
и уђе у град, у унутрашњу одају.
20:31 И рекоше му слуге његове: Гле, чусмо да су цареви
од дома Израиљева су милостиви цареви: хајде да ставимо
костријет на бедра наша и конопце на главе, и изађи цару
Израела: можда ће он спасити твој живот.
20:32 Тако су опасали костријет на бедра своја, и ставили конопце на своје главе,
и дође цару Израиљевом и рече: Твој слуга Вен-Адад каже: Ја
молим те, пусти ме да живим. А он рече: да ли је још жив? он је мој брат.
20:33 Људи су пажљиво посматрали да ли ће нешто доћи
и брзо га ухватише, и рекоше: брат твој Вен-Адад. Онда
рече: идите, доведите га. Тада му изађе Бен-Адад; и он
натерао га да се попне на кола.
20:34 А Бен-Адад му рече: Градови које је мој отац узео од твога
оче, вратићу; и направићеш улице за себе у
Дамаск, какав је мој отац направио у Самарији. Тада рече Ахав: послаћу те
далеко са овим заветом. Па склопи савез с њим и посла га
далеко.
20:35 И један човек од синова пророчких рече свом суседу у
реч Господња: Удари ме, молим те. А човек је то одбио
удари га.
20:36 Тада му рече: Зато што ниси послушао глас
ГОСПОДЕ, гле, чим одеш од мене, лав ће убити
те. И чим оде од њега, нађе га лав, и
убио га.
20:37 Онда је нашао другог човека и рекао: Удари ме, молим те. И човек
ударио га, тако да га је у удару ранио.
20:38 Тако пророк отиде, и сачекао цара успут, и
прерушио се пепелом на лицу.
20:39 И док је цар пролазио, повикао је цару и рекао је: Твој
слуга је изашао усред битке; и гле, човек се окрену
у страну, и доведоше ми човека и рече: Чувај овог човека
значи да је нестао, онда ће твој живот бити за његов живот, или ти
платиће таленат сребра.
20:40 И пошто је твој слуга био заузет ту и тамо, отишао је. И краљ од
Израиљ му рече: Такав ће бити суд твој; ти си то одлучио.
20:41 И пожури и узе пепео са лица свога; и краљ од
Израиљ га је разабрао да је од пророка.
20:42 И рече му: Овако вели Господ, јер си пустио
из твоје руке човек кога сам одредио за потпуно уништење, дакле твој
живот ће ићи за његов живот, а твој народ за његов народ.
20:43 И цар Израиљев је отишао својој кући тежак и незадовољан, и дошао
у Самарију.