1 Кингс 17:1 И Илија Тишбејин, који беше од становника Галада, рече: Ахаве, живи Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, биће не росе ни кише ових година, него по мојој речи. 17:2 И дође му реч Господња говорећи: 17:3 Одлази одавде и окрени се на исток и сакри се крај потока Цхеритх, то је пре Јордана. 17:4 И биће, да ћеш пити из потока; и ја имам заповеди гавранима да те тамо хране. 17:5 Тако је отишао и учинио по речи Господњој, јер је отишао и живео код потока Керита, који је испред Јордана. 17:6 И гаврани су му ујутро доносили хлеб и месо, и хлеб и месо увече; и пио је из потока. 17:7 И догоди се после неког времена да поток пресуши, јер није било кише у земљи. 17:8 И дође му реч Господња говорећи: 17:9 Устани, иди у Сарепту, која припада Сидону, и остани тамо; ето, наредио сам жени удовици да те издржава. 17:10 Тако је устао и отишао у Сарепту. А кад дође до капије од град, гле, жена удовица скупља штапове; и он позвао је и рекао: Донеси ми, молим те, мало воде у а посуда, да могу пити. 17:11 И док је хтела да га донесе, он ју је позвао и рекао: Донеси ми, Молим те, залогај хлеба у твојој руци. 17:12 А она рече: Жив је Господ Бог твој, ја немам колач, него шака брашна у бурету, и мало уља у лонцу: и гле, ја скупљам два штапа, да уђем и обучем га себи и својима сине, да га поједемо и умремо. 17:13 А Илија јој рече: Не бој се; иди и учини како си рекао: али направи ми прво од тога мали колач и донеси ми га, па после учини за тебе и за твога сина. 17:14 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: буре брашна неће отпад, нити ће посуда уља нестати до дана када Господ шаље кишу на земљу. 17:15 И она оде и учини по речи Илијиној, и она и он, и њена кућа јела много дана. 17:16 И буре брашна не пропада, ни лонац уља не пропада, по речи Господњој коју је рекао преко Илије. 17:17 И догоди се после ових ствари, да син жене, господарица куће, разболела се; а његова болест је била тако болна, да у њему није остало даха. 17:18 А она рече Илији: шта ја имам с тобом, ти човече Бог? јеси ли дошао к мени да се сетиш греха мој и да убијеш мој сине? 17:19 А он јој рече: дај ми свог сина. И извади га из њених недара, и однео га на таван, где је он боравио, и положио га на своје сопствени кревет. 17:20 И повика Господу и рече: Господе Боже мој, да ли и ти нанео зло на удовицу с којом боравим, убивши њеног сина? 17:21 И испружи се на дете три пута, и повика на Господе, и рече: Господе Боже мој, молим те, пусти душу овог детета поново у њега. 17:22 И Господ чу глас Илијин; и дође душа детета поново у њега, и он је оживео. 17:23 И Илија узе дете и изведе га из одаје у кућу, и предаде га мајци његовој син жив. 17:24 А жена рече Илији: По овоме знам да си ти човек Боже, и да је реч Господња у твојим устима истина.