1 Кингс
17:1 И Илија Тишбејин, који беше од становника Галада, рече:
Ахаве, живи Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, биће
не росе ни кише ових година, него по мојој речи.
17:2 И дође му реч Господња говорећи:
17:3 Одлази одавде и окрени се на исток и сакри се крај потока
Цхеритх, то је пре Јордана.
17:4 И биће, да ћеш пити из потока; и ја имам
заповеди гавранима да те тамо хране.
17:5 Тако је отишао и учинио по речи Господњој, јер је отишао и
живео код потока Керита, који је испред Јордана.
17:6 И гаврани су му ујутро доносили хлеб и месо, и хлеб и
месо увече; и пио је из потока.
17:7 И догоди се после неког времена да поток пресуши, јер
није било кише у земљи.
17:8 И дође му реч Господња говорећи:
17:9 Устани, иди у Сарепту, која припада Сидону, и остани тамо;
ето, наредио сам жени удовици да те издржава.
17:10 Тако је устао и отишао у Сарепту. А кад дође до капије од
град, гле, жена удовица скупља штапове; и он
позвао је и рекао: Донеси ми, молим те, мало воде у а
посуда, да могу пити.
17:11 И док је хтела да га донесе, он ју је позвао и рекао: Донеси ми,
Молим те, залогај хлеба у твојој руци.
17:12 А она рече: Жив је Господ Бог твој, ја немам колач, него
шака брашна у бурету, и мало уља у лонцу: и гле, ја
скупљам два штапа, да уђем и обучем га себи и својима
сине, да га поједемо и умремо.
17:13 А Илија јој рече: Не бој се; иди и учини како си рекао: али
направи ми прво од тога мали колач и донеси ми га, па после
учини за тебе и за твога сина.
17:14 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: буре брашна неће
отпад, нити ће посуда уља нестати до дана када Господ
шаље кишу на земљу.
17:15 И она оде и учини по речи Илијиној, и она и он,
и њена кућа јела много дана.
17:16 И буре брашна не пропада, ни лонац уља не пропада,
по речи Господњој коју је рекао преко Илије.
17:17 И догоди се после ових ствари, да син жене,
господарица куће, разболела се; а његова болест је била тако болна, да
у њему није остало даха.
17:18 А она рече Илији: шта ја имам с тобом, ти човече
Бог? јеси ли дошао к мени да се сетиш греха мој и да убијеш мој
сине?
17:19 А он јој рече: дај ми свог сина. И извади га из њених недара,
и однео га на таван, где је он боравио, и положио га на своје
сопствени кревет.
17:20 И повика Господу и рече: Господе Боже мој, да ли и ти
нанео зло на удовицу с којом боравим, убивши њеног сина?
17:21 И испружи се на дете три пута, и повика на
Господе, и рече: Господе Боже мој, молим те, пусти душу овог детета
поново у њега.
17:22 И Господ чу глас Илијин; и дође душа детета
поново у њега, и он је оживео.
17:23 И Илија узе дете и изведе га из одаје у
кућу, и предаде га мајци његовој
син жив.
17:24 А жена рече Илији: По овоме знам да си ти човек
Боже, и да је реч Господња у твојим устима истина.