1 Кингс
2:1 А приближили су се дани Давидови да умре; и он је наплатио
Соломон, његов син, говорећи:
2:2 Ја идем путем целе земље; буди, дакле, јак и покажи
ти си човек;
2:3 И држи заповед Господа Бога свога, да ходиш путевима његовим, да држиш
његове одредбе и његове заповести, и судови његови, и његови
сведочанства, као што је написано у закону Мојсијевом, да можеш
напредуј у свему што радиш и где год да се окренеш:
2:4 Да би Господ наставио своју реч коју је рекао о мени,
говорећи: Ако твоја деца пазе на свој пут, да уђу испред мене
истина свим својим срцем и свом душом, неће пропасти
ти (рече он) човек на престолу Израиља.
2:5 Штавише, ти такође знаш шта ми је Јоав, син Серуин, учинио, и
шта је учинио двојици војсковођа Израелових, Авениру
сина Неровог и Амасу, сина Јетеровог, кога је убио и пролио
крв ратне у миру, и стави крв ратну на свој појас који је био
о бедрима његовим и у ципелама које су му биле на ногама.
2:6 Поступи, дакле, по својој мудрости, и нека не падне глава његова
у гроб у миру.
2:7 Али покажите милост према синовима Варзилаја Галађанина, и нека
буди од оних који једу за твојом трпезом, јер су тако дошли к мени када сам побегао
због брата твога Авесалома.
2:8 И гле, са собом имаш Шимеја, сина Гериног, Венијамејца из
Бахурим, који ме је проклео тешком клетвом у дану када сам отишао у
Маханаим: али он сиђе да ме дочека на Јордану, и заклех му се
Господ говорећи: Нећу те погубити мачем.
2:9 Зато га немој сматрати невиним, јер ти си мудар човек, и
знаш шта треба да му учиниш; али његову сиву главу донеси ти
доле у гроб крвљу.
2:10 Тако је Давид починуо код својих очева, и био сахрањен у Давидовом граду.
2:11 А дана кад је Давид царовао над Израиљем било је четрдесет година, седам
године царовао у Хеврону, и тридесет и три године царовао
Јерусалим.
2:12 Тада седе Соломон на престо Давида оца свога; и његово царство
је увелико успостављен.
2:13 И Адонија, син Агитин, дође у Витсавеју, мајку Соломону.
А она рече: долазиш ли с миром? А он рече: Мирно.
2:14 Штавише, рекао је: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Реци
на.
2:15 А он рече: Ти знаш да је моје краљевство и да је сав Израиљ
окрену своја лица на мене да царујем; али је царство
окренуо се и постао је брату мом, јер је његово од Господа.
2:16 И сада тражим од тебе једну молбу, не одбијај ме. А она му рече:
Реци даље.
2:17 А он рече: Говори, молим те, цару Соломону, (јер он неће
реци ти не), да ми даде за жену Ависагу Сунамитку.
2:18 А Витсавеја рече: Добро; говорићу за тебе краљу.
2:19 Витсавеја је дакле отишла цару Соломону да разговара с њим
Адонија. И цар јој устаде у сусрет, и поклони јој се,
и сео на престо свој, и поставио стол за царево
мајка; а она му седе на десну руку.
2:20 Затим рече: Желим једну малу молбу од тебе; Молим те, реци ми
не не. А цар јој рече: Питај, мајко моја, јер нећу
реци ти не.
2:21 А она рече: нека се да Ависага Сунамита Адонији твоме.
брат жени.
2:22 А цар Соломон одговори и рече својој мајци: А зашто ти
питати Ависагу Сунамку за Адонију? затражи за њега и царство;
јер је он мој старији брат; чак и за њега и за свештеника Авијатара,
а за Јоава сина Серујиног.
2:23 Тада се цар Соломон заклео Господом говорећи: Бог ми учини тако и више
такође, ако Адонија није рекао ову реч против свог живота.
2:24 Сада, дакле, жив је Господ, који ме је утврдио и поставио
на престолу Давида оца мога, и који ми је начинио кућу као он
обећано, Адонија ће бити убијен овог дана.
2:25 И посла цар Соломон преко Ванаје, сина Јодајевог; и он
пао на њега да је умро.
2:26 А Авијатару свештеник рече цар: Иди у Анатот,
своја поља; јер си достојан смрти, али ја то нећу
време те погуби, јер си носио ковчег Господа Бога
пред мојим оцем Давидом, и зато што си био у невољи у свему
при чему је мој отац био погођен.
2:27 Тако је Соломон избацио Авијатара из свештеника Господа; да он
да би се испунила реч Господња коју је рекао о дому
од Илија у Силому.
2:28 Тада Јоаву дође вест, јер се Јоав окренуо за Адонијом, иако је
није се окренуо за Авесаломом. И Јоав је побегао у шатор Господњи,
и ухватио се за рогове олтара.
2:29 И речено је краљу Соломону да је Јоав побегао у шатор
Господ; и ево га код олтара. Тада је Соломон послао Венаију
син Јодајев, говорећи: иди, навали на њега.
2:30 И дође Бенаја у шатор Господњи и рече му: Овако
рече цар: Изађи. А он рече: Не; али ја ћу умрети овде. И
Бенаја је поново јавио краљу говорећи: Овако рече Јоав, а тако он
одговори ми.
2:31 И рече му цар: Учини како је рекао, и навали на њега, и
сахрани га; да узмеш крв невину коју Јоав
шупа, од мене и од куће мог оца.
2:32 И Господ ће вратити крв своју на главу његову, који је пао на двоје
људи праведнији и бољи од њега, и побио их мачем, мој
отац Давид не знајући за то, односно Авнер, син Неров, капетан
војске Израелове и Амасу сина Јетеровог, заповедника војске
од Јуде.
2:33 Њихова крв ће се, дакле, вратити на Јоавову главу и на
глава његовог семена заувек, али на Давиду и на семену његовом и на
његов дом и на престолу његовом биће мир довека од
ГОСПОДЕ.
2:34 Тако је Ванаја, син Јодајев, отишао, пао на њега, и убио га.
и сахрањен је у својој кући у пустињи.
2:35 И постави цар Ванају, сина Јодајевог, у његову собу над војском.
а свештеника Садока краљ постави у собу Авијатарову.
2:36 И посла цар и дозва Шимеја и рече му: Сагради се
кућу у Јерусалиму, и остани тамо и нико одатле не излази
куда.
2:37 Јер ће бити, оног дана кад изађеш и пређеш преко
Поток Кидрон, знаћеш сигурно да ћеш сигурно умрети:
крв твоја биће на твојој глави.
2:38 А Шимеј рече цару: добра је реч, као што је мој господар цар
рекао је, тако ће учинити и слуга твој. И Симеј је живео у Јерусалиму многи
дана.
2:39 И догоди се на крају три године да двојица слугу
од Шимеја побегао је Ахишу, сину Махаха, краља Гата. А они
рече Шимеју говорећи: Ево слуге твоје у Гату.
2:40 И устане Шимеј, оседла магарца, и оде у Гат у Ахис да
потражи слуге његове; и Симеј оде и доведе своје слуге из Гата.
2:41 И јави се Соломону да је Шимеј отишао из Јерусалима у Гат, и
је поново дошао.
2:42 И посла цар да дозва Шимеја и рече му: Нисам ли
учини да се закунеш Господом, и протестоваше ти говорећи: Знај
за извесно, оног дана кад изађеш и одеш било
где, да ћеш сигурно умрети? а ти си ми рекао: Реч
што сам чуо је добро.
2:43 Зашто онда ниси одржао заклетву Господњу и заповест
за које сам те задужио?
2:44 И рече цар Симеју: Ти знаш све зло које
твоје срце зна за то што си учинио Давиду мом оцу;
Господ ће вратити зло твоје на главу твоју;
2:45 И цар Соломон ће бити благословен, и престо Давидов биће
утврђени пред Господом заувек.
2:46 Тако је цар заповедио Венаји, сину Јодајином; који је изашао, и
пао на њега, да је умро. И царство се утврди у руци
од Соломона.