1 Кингс 2:1 А приближили су се дани Давидови да умре; и он је наплатио Соломон, његов син, говорећи: 2:2 Ја идем путем целе земље; буди, дакле, јак и покажи ти си човек; 2:3 И држи заповед Господа Бога свога, да ходиш путевима његовим, да држиш његове одредбе и његове заповести, и судови његови, и његови сведочанства, као што је написано у закону Мојсијевом, да можеш напредуј у свему што радиш и где год да се окренеш: 2:4 Да би Господ наставио своју реч коју је рекао о мени, говорећи: Ако твоја деца пазе на свој пут, да уђу испред мене истина свим својим срцем и свом душом, неће пропасти ти (рече он) човек на престолу Израиља. 2:5 Штавише, ти такође знаш шта ми је Јоав, син Серуин, учинио, и шта је учинио двојици војсковођа Израелових, Авениру сина Неровог и Амасу, сина Јетеровог, кога је убио и пролио крв ратне у миру, и стави крв ратну на свој појас који је био о бедрима његовим и у ципелама које су му биле на ногама. 2:6 Поступи, дакле, по својој мудрости, и нека не падне глава његова у гроб у миру. 2:7 Али покажите милост према синовима Варзилаја Галађанина, и нека буди од оних који једу за твојом трпезом, јер су тако дошли к мени када сам побегао због брата твога Авесалома. 2:8 И гле, са собом имаш Шимеја, сина Гериног, Венијамејца из Бахурим, који ме је проклео тешком клетвом у дану када сам отишао у Маханаим: али он сиђе да ме дочека на Јордану, и заклех му се Господ говорећи: Нећу те погубити мачем. 2:9 Зато га немој сматрати невиним, јер ти си мудар човек, и знаш шта треба да му учиниш; али његову сиву главу донеси ти доле у гроб крвљу. 2:10 Тако је Давид починуо код својих очева, и био сахрањен у Давидовом граду. 2:11 А дана кад је Давид царовао над Израиљем било је четрдесет година, седам године царовао у Хеврону, и тридесет и три године царовао Јерусалим. 2:12 Тада седе Соломон на престо Давида оца свога; и његово царство је увелико успостављен. 2:13 И Адонија, син Агитин, дође у Витсавеју, мајку Соломону. А она рече: долазиш ли с миром? А он рече: Мирно. 2:14 Штавише, рекао је: Имам нешто да ти кажем. А она рече: Реци на. 2:15 А он рече: Ти знаш да је моје краљевство и да је сав Израиљ окрену своја лица на мене да царујем; али је царство окренуо се и постао је брату мом, јер је његово од Господа. 2:16 И сада тражим од тебе једну молбу, не одбијај ме. А она му рече: Реци даље. 2:17 А он рече: Говори, молим те, цару Соломону, (јер он неће реци ти не), да ми даде за жену Ависагу Сунамитку. 2:18 А Витсавеја рече: Добро; говорићу за тебе краљу. 2:19 Витсавеја је дакле отишла цару Соломону да разговара с њим Адонија. И цар јој устаде у сусрет, и поклони јој се, и сео на престо свој, и поставио стол за царево мајка; а она му седе на десну руку. 2:20 Затим рече: Желим једну малу молбу од тебе; Молим те, реци ми не не. А цар јој рече: Питај, мајко моја, јер нећу реци ти не. 2:21 А она рече: нека се да Ависага Сунамита Адонији твоме. брат жени. 2:22 А цар Соломон одговори и рече својој мајци: А зашто ти питати Ависагу Сунамку за Адонију? затражи за њега и царство; јер је он мој старији брат; чак и за њега и за свештеника Авијатара, а за Јоава сина Серујиног. 2:23 Тада се цар Соломон заклео Господом говорећи: Бог ми учини тако и више такође, ако Адонија није рекао ову реч против свог живота. 2:24 Сада, дакле, жив је Господ, који ме је утврдио и поставио на престолу Давида оца мога, и који ми је начинио кућу као он обећано, Адонија ће бити убијен овог дана. 2:25 И посла цар Соломон преко Ванаје, сина Јодајевог; и он пао на њега да је умро. 2:26 А Авијатару свештеник рече цар: Иди у Анатот, своја поља; јер си достојан смрти, али ја то нећу време те погуби, јер си носио ковчег Господа Бога пред мојим оцем Давидом, и зато што си био у невољи у свему при чему је мој отац био погођен. 2:27 Тако је Соломон избацио Авијатара из свештеника Господа; да он да би се испунила реч Господња коју је рекао о дому од Илија у Силому. 2:28 Тада Јоаву дође вест, јер се Јоав окренуо за Адонијом, иако је није се окренуо за Авесаломом. И Јоав је побегао у шатор Господњи, и ухватио се за рогове олтара. 2:29 И речено је краљу Соломону да је Јоав побегао у шатор Господ; и ево га код олтара. Тада је Соломон послао Венаију син Јодајев, говорећи: иди, навали на њега. 2:30 И дође Бенаја у шатор Господњи и рече му: Овако рече цар: Изађи. А он рече: Не; али ја ћу умрети овде. И Бенаја је поново јавио краљу говорећи: Овако рече Јоав, а тако он одговори ми. 2:31 И рече му цар: Учини како је рекао, и навали на њега, и сахрани га; да узмеш крв невину коју Јоав шупа, од мене и од куће мог оца. 2:32 И Господ ће вратити крв своју на главу његову, који је пао на двоје људи праведнији и бољи од њега, и побио их мачем, мој отац Давид не знајући за то, односно Авнер, син Неров, капетан војске Израелове и Амасу сина Јетеровог, заповедника војске од Јуде. 2:33 Њихова крв ће се, дакле, вратити на Јоавову главу и на глава његовог семена заувек, али на Давиду и на семену његовом и на његов дом и на престолу његовом биће мир довека од ГОСПОДЕ. 2:34 Тако је Ванаја, син Јодајев, отишао, пао на њега, и убио га. и сахрањен је у својој кући у пустињи. 2:35 И постави цар Ванају, сина Јодајевог, у његову собу над војском. а свештеника Садока краљ постави у собу Авијатарову. 2:36 И посла цар и дозва Шимеја и рече му: Сагради се кућу у Јерусалиму, и остани тамо и нико одатле не излази куда. 2:37 Јер ће бити, оног дана кад изађеш и пређеш преко Поток Кидрон, знаћеш сигурно да ћеш сигурно умрети: крв твоја биће на твојој глави. 2:38 А Шимеј рече цару: добра је реч, као што је мој господар цар рекао је, тако ће учинити и слуга твој. И Симеј је живео у Јерусалиму многи дана. 2:39 И догоди се на крају три године да двојица слугу од Шимеја побегао је Ахишу, сину Махаха, краља Гата. А они рече Шимеју говорећи: Ево слуге твоје у Гату. 2:40 И устане Шимеј, оседла магарца, и оде у Гат у Ахис да потражи слуге његове; и Симеј оде и доведе своје слуге из Гата. 2:41 И јави се Соломону да је Шимеј отишао из Јерусалима у Гат, и је поново дошао. 2:42 И посла цар да дозва Шимеја и рече му: Нисам ли учини да се закунеш Господом, и протестоваше ти говорећи: Знај за извесно, оног дана кад изађеш и одеш било где, да ћеш сигурно умрети? а ти си ми рекао: Реч што сам чуо је добро. 2:43 Зашто онда ниси одржао заклетву Господњу и заповест за које сам те задужио? 2:44 И рече цар Симеју: Ти знаш све зло које твоје срце зна за то што си учинио Давиду мом оцу; Господ ће вратити зло твоје на главу твоју; 2:45 И цар Соломон ће бити благословен, и престо Давидов биће утврђени пред Господом заувек. 2:46 Тако је цар заповедио Венаји, сину Јодајином; који је изашао, и пао на њега, да је умро. И царство се утврди у руци од Соломона.