1 Кингс 1:1 Цар Давид беше стар и у годинама; и покрили су га са одећу, али није имао топлоту. 1:2 Зато му слуге његове рекоше: Нека се тражи мој господар цар млада девојка: и нека стоји пред царем и нека чувај га и нека лежи у твојим недрима, да би мој господар краљ добио топлота. 1:3 Тако су тражили лепу девојку по свим крајевима Израиљевим, и нађоше Ависагу из сунамкиње и одведоше је цару. 1:4 А девојка је била веома лепа, и волела је краља и служила му него: али је цар није познавао. 1:5 Тада се Адонија, син Агитин, узвисио говорећи: Бићу цара: и припреми му кола и коњанике и педесет људи да трче пред њим. 1:6 И његов отац му никада не беше негодовао говорећи: Зашто си хтео јеси ли то урадио? а такође је био веома добар човек; а мајка га је родила после Авесалома. 1:7 И саветоваше се са Јоавом, сином Серујиним, и са Авијатаром свештеник: и они који су пратили Адонија помагали су му. 1:8 Али свештеник Садок и Ванаја син Јодајев и Натан пророк, и Шимеј и Реј, и моћници који су припадали Давид, нису били са Адонија. 1:9 И Адонија покла овце и волове и говеда дебела код камена Зохелет, који је код Енрогела, и сву своју браћу назвао је краљевом синове и све људе Јуде цареве: 1:10 Али Натан пророк, и Бенаја, и моћници, и Соломон његов брате, није звао. 1:11 Зато Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој, говорећи: Зар ниси чуо да Адонија, син Хагитин, царује и Давид наш господар не зна? 1:12 Дакле, дођи, молим те, да ти дам савет да ти да спасеш живот свој и живот сина твог Соломона. 1:13 Иди и уђи код цара Давида и реци му: зар ниси, мој Господе, царе, закуни се слушкињи својој говорећи: Заиста Соломон твој син ће царовати после мене, и он ће седети на мом престолу? зашто онда Адонијах реигн? 1:14 Гле, док ти још тамо разговараш са царем, и ја ћу ући после тебе и потврди речи твоје. 1:15 И Витсавеја уђе к цару у одају, и цар беше Веома стара; а Ависага сунамка служила је цару. 1:16 И Витсавеја се поклони и поклони се цару. А краљ рече, Шта би ти? 1:17 А она му рече: Господару мој, заклео си се Господом Богом својим да слушкиња твоја говорећи: Заиста ће после мене царовати син твој Соломон, и он ће сести на мом престолу. 1:18 И сада, гле, Адонија царује; а сада, мој господару краљу, ти не знам: 1:19 И заклао је говеда и говеда и овце у изобиљу, и позва све цареве синове и свештеника Авијатара и Јоав војсковође, али Соломона твог слугу није позвао. 1:20 А ти, мој господару, царе, очи целог Израиља су упрте у тебе, ти треба да им кажеш ко ће седети на престолу мог господара краља после њега. 1:21 Иначе ће се десити, када мој господар краљ буде спавао с њим очеви његови, да ћемо ја и мој син Соломон бити убројани у преступнике. 1:22 И гле, док је она још разговарала с царем, и Натан пророк дошао у. 1:23 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. А када он је ушао пред краља, поклонио се краљу са својим лицем у земљу. 1:24 А Натан рече: Господару мој, краљу, јеси ли рекао: Адонија ће владати после мене, и он ће седети на мом престолу? 1:25 Јер данас је отишао и заклао је говеда и дебелу стоку и оваца у изобиљу и позвао је све цареве синове и заповедници војске и свештеник Авијатар; и гле, једу и пиј пред њим и реци: Боже сачувај цара Адоније. 1:26 Али ја, ја твој слуга, и Садок свештеник, и Бенаја син Јодаја и слуге твога Соломона није позвао. 1:27 Да ли је ово урадио мој господар краљ, а ти то ниси показао слуга твој, ко ће после њега седети на престолу мога господара краља? 1:28 Тада цар Давид одговори и рече: Зовите ме Витсавеја. И она је ушла царево присуство и стадоше пред краља. 1:29 И закле се цар и рече: Жив је Господ, који је откупио моје душа из сваке невоље, 1:30 Као што сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим говорећи: Заиста Соломон, твој син, цароваће после мене, и он ће седети на мом престолу моје место; па ћу то свакако учинити данас. 1:31 Тада се Витсавеја поклони лицем до земље и поклони јој се цара и рече: Нека живи мој господар, цар Давид довека. 1:32 И рече цар Давид: Позовите ме Садока свештеника и Натана пророка, и Бенаја син Јодајев. И дођоше пред краља. 1:33 И цар им рече: Поведите са собом слуге свог господара, и учини да мој син Соломон узјаше моју мазгу и обори га за Гихона: 1:34 И нека га тамо помазу за краља Садок свештеник и Натан пророк над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Боже, чувај цара Соломон. 1:35 Онда идите за њим, да дође и седне на мене трон; јер ће он бити краљ уместо мене, а ја сам га одредио да буде владар над Израелом и над Јудом. 1:36 А Бенаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! ГОСПОД Бог мога господара цара тако и реци. 1:37 Као што је Господ био са мојим господаром царем, тако је и са Соломоном, и учини његов престо већи од престола мог господара цара Давида. 1:38 Тако свештеник Садок и пророк Натан и Бенаја син Јодаја и Керети и Пелети сиђоше и починише Соломон да јаше на мазгу краља Давида и доведе га у Гион. 1:39 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помазани Соломон. И затрубили су у трубу; и сав народ рече: Боже сачувај цара Соломона. 1:40 И сав народ је пошао за њим, и народ је свирао са лулама, и обрадоваше се великом радошћу, тако да се земља раздере од звука њих. 1:41 И Адонија и сви гости који су били с њим чуше то као што су чули завршио са јелом. И када је Јоав чуо звук трубе, он рече: Откуд ова бука у граду која се диже? 1:42 И док је још говорио, гле, Јонатан, син свештеника Авијатара Дошао; и рече му Адонија: Уђи; јер ти си храбар човек, и доноси добре вести. 1:43 А Јонатан одговори и рече Адонији: Заиста наш господар, цар Давид учинио је Соломона царем. 1:44 И цар посла са њим свештеника Садока и Натана пророк и Ванаја, син Јодајев, и Керети, и Пелете, и натерали су га да јаше на краљевој мазги: 1:45 И Садок свештеник и Натан пророк помазаше га за краља Гихон: И оданде су изишли весели, тако да је град зазвонио опет. Ово је бука коју сте чули. 1:46 И такође Соломон седи на престолу царства. 1:47 Штавише, цареве слуге дођоше да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: Бог учини име Соломоново бољим од имена твога и учини његово престо већи од престола твога. И цар се поклони на постељи. 1:48 И тако рече цар: Благословен Господ Бог Израиљев који дао је једнога да седи на мом престолу данас, и моје очи то виде. 1:49 И сви гости који беху код Адоније уплашише се и устадоше и ишао сваки својим путем. 1:50 И Адонија се уплашио Соломона, и устао, отишао и ухватио држи се за рогове олтара. 1:51 И речено је Соломону говорећи: Ето, Адонија се боји цара Соломона. јер гле, ухвати се за рогове олтара говорећи: Нека цар Соломон ми се закуне данас да неће убити свог слугу са мач. 1:52 А Соломон рече: Ако се покаже као достојан човек, неће длака његова паде на земљу, али ако се у њој нађе зло него, он ће умрети. 1:53 Тако је цар Соломон послао, и они су га спустили са олтара. И он дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: Иди твоја кућа.