1 Кингс
1:1 Цар Давид беше стар и у годинама; и покрили су га са
одећу, али није имао топлоту.
1:2 Зато му слуге његове рекоше: Нека се тражи мој господар
цар млада девојка: и нека стоји пред царем и нека
чувај га и нека лежи у твојим недрима, да би мој господар краљ добио
топлота.
1:3 Тако су тражили лепу девојку по свим крајевима Израиљевим,
и нађоше Ависагу из сунамкиње и одведоше је цару.
1:4 А девојка је била веома лепа, и волела је краља и служила му
него: али је цар није познавао.
1:5 Тада се Адонија, син Агитин, узвисио говорећи: Бићу
цара: и припреми му кола и коњанике и педесет људи да трче
пред њим.
1:6 И његов отац му никада не беше негодовао говорећи: Зашто си хтео
јеси ли то урадио? а такође је био веома добар човек; а мајка га је родила
после Авесалома.
1:7 И саветоваше се са Јоавом, сином Серујиним, и са Авијатаром
свештеник: и они који су пратили Адонија помагали су му.
1:8 Али свештеник Садок и Ванаја син Јодајев и Натан
пророк, и Шимеј и Реј, и моћници који су припадали
Давид, нису били са Адонија.
1:9 И Адонија покла овце и волове и говеда дебела код камена
Зохелет, који је код Енрогела, и сву своју браћу назвао је краљевом
синове и све људе Јуде цареве:
1:10 Али Натан пророк, и Бенаја, и моћници, и Соломон његов
брате, није звао.
1:11 Зато Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој, говорећи:
Зар ниси чуо да Адонија, син Хагитин, царује и
Давид наш господар не зна?
1:12 Дакле, дођи, молим те, да ти дам савет да ти
да спасеш живот свој и живот сина твог Соломона.
1:13 Иди и уђи код цара Давида и реци му: зар ниси, мој
Господе, царе, закуни се слушкињи својој говорећи: Заиста Соломон твој
син ће царовати после мене, и он ће седети на мом престолу? зашто онда
Адонијах реигн?
1:14 Гле, док ти још тамо разговараш са царем, и ја ћу ући
после тебе и потврди речи твоје.
1:15 И Витсавеја уђе к цару у одају, и цар беше
Веома стара; а Ависага сунамка служила је цару.
1:16 И Витсавеја се поклони и поклони се цару. А краљ рече,
Шта би ти?
1:17 А она му рече: Господару мој, заклео си се Господом Богом својим да
слушкиња твоја говорећи: Заиста ће после мене царовати син твој Соломон,
и он ће сести на мом престолу.
1:18 И сада, гле, Адонија царује; а сада, мој господару краљу, ти
не знам:
1:19 И заклао је говеда и говеда и овце у изобиљу, и
позва све цареве синове и свештеника Авијатара и Јоав
војсковође, али Соломона твог слугу није позвао.
1:20 А ти, мој господару, царе, очи целог Израиља су упрте у тебе,
ти треба да им кажеш ко ће седети на престолу мог господара краља
после њега.
1:21 Иначе ће се десити, када мој господар краљ буде спавао с њим
очеви његови, да ћемо ја и мој син Соломон бити убројани у преступнике.
1:22 И гле, док је она још разговарала с царем, и Натан пророк
дошао у.
1:23 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. А када он
је ушао пред краља, поклонио се краљу са својим
лицем у земљу.
1:24 А Натан рече: Господару мој, краљу, јеси ли рекао: Адонија ће владати
после мене, и он ће седети на мом престолу?
1:25 Јер данас је отишао и заклао је говеда и дебелу стоку и
оваца у изобиљу и позвао је све цареве синове и
заповедници војске и свештеник Авијатар; и гле, једу и
пиј пред њим и реци: Боже сачувај цара Адоније.
1:26 Али ја, ја твој слуга, и Садок свештеник, и Бенаја син
Јодаја и слуге твога Соломона није позвао.
1:27 Да ли је ово урадио мој господар краљ, а ти то ниси показао
слуга твој, ко ће после њега седети на престолу мога господара краља?
1:28 Тада цар Давид одговори и рече: Зовите ме Витсавеја. И она је ушла
царево присуство и стадоше пред краља.
1:29 И закле се цар и рече: Жив је Господ, који је откупио моје
душа из сваке невоље,
1:30 Као што сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим говорећи: Заиста
Соломон, твој син, цароваће после мене, и он ће седети на мом престолу
моје место; па ћу то свакако учинити данас.
1:31 Тада се Витсавеја поклони лицем до земље и поклони јој се
цара и рече: Нека живи мој господар, цар Давид довека.
1:32 И рече цар Давид: Позовите ме Садока свештеника и Натана пророка,
и Бенаја син Јодајев. И дођоше пред краља.
1:33 И цар им рече: Поведите са собом слуге свог господара,
и учини да мој син Соломон узјаше моју мазгу и обори га
за Гихона:
1:34 И нека га тамо помазу за краља Садок свештеник и Натан пророк
над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Боже, чувај цара
Соломон.
1:35 Онда идите за њим, да дође и седне на мене
трон; јер ће он бити краљ уместо мене, а ја сам га одредио да буде
владар над Израелом и над Јудом.
1:36 А Бенаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин!
ГОСПОД Бог мога господара цара тако и реци.
1:37 Као што је Господ био са мојим господаром царем, тако је и са Соломоном,
и учини његов престо већи од престола мог господара цара Давида.
1:38 Тако свештеник Садок и пророк Натан и Бенаја син
Јодаја и Керети и Пелети сиђоше и починише
Соломон да јаше на мазгу краља Давида и доведе га у Гион.
1:39 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и
помазани Соломон. И затрубили су у трубу; и сав народ рече:
Боже сачувај цара Соломона.
1:40 И сав народ је пошао за њим, и народ је свирао са лулама,
и обрадоваше се великом радошћу, тако да се земља раздере од звука
њих.
1:41 И Адонија и сви гости који су били с њим чуше то као што су чули
завршио са јелом. И када је Јоав чуо звук трубе, он
рече: Откуд ова бука у граду која се диже?
1:42 И док је још говорио, гле, Јонатан, син свештеника Авијатара
Дошао; и рече му Адонија: Уђи; јер ти си храбар човек,
и доноси добре вести.
1:43 А Јонатан одговори и рече Адонији: Заиста наш господар, цар Давид
учинио је Соломона царем.
1:44 И цар посла са њим свештеника Садока и Натана
пророк и Ванаја, син Јодајев, и Керети, и
Пелете, и натерали су га да јаше на краљевој мазги:
1:45 И Садок свештеник и Натан пророк помазаше га за краља
Гихон: И оданде су изишли весели, тако да је град зазвонио
опет. Ово је бука коју сте чули.
1:46 И такође Соломон седи на престолу царства.
1:47 Штавише, цареве слуге дођоше да благослове нашег господара, цара Давида,
говорећи: Бог учини име Соломоново бољим од имена твога и учини његово
престо већи од престола твога. И цар се поклони на постељи.
1:48 И тако рече цар: Благословен Господ Бог Израиљев који
дао је једнога да седи на мом престолу данас, и моје очи то виде.
1:49 И сви гости који беху код Адоније уплашише се и устадоше и
ишао сваки својим путем.
1:50 И Адонија се уплашио Соломона, и устао, отишао и ухватио
држи се за рогове олтара.
1:51 И речено је Соломону говорећи: Ето, Адонија се боји цара Соломона.
јер гле, ухвати се за рогове олтара говорећи: Нека цар
Соломон ми се закуне данас да неће убити свог слугу са
мач.
1:52 А Соломон рече: Ако се покаже као достојан човек, неће
длака његова паде на земљу, али ако се у њој нађе зло
него, он ће умрети.
1:53 Тако је цар Соломон послао, и они су га спустили са олтара. И он
дође и поклони се цару Соломону, а Соломон му рече: Иди
твоја кућа.