1 Есдрас 3:1 А када се Дарије зацари, приреди велику гозбу свим својим поданицима, и свом дому његовом и свим кнезовима медијским и Персија, 3:2 И свим намесницима и капетанима и поручницима који су били под него, од Индије до Етиопије, од сто двадесет и седам провинција. 3:3 И кад су јели и пили, и наситивши се, отишли су кући, затим цар Дарије уђе у своју спаваћу собу и заспа, а убрзо потом пробудио. 3:4 Затим три младића, који су били из страже која је чувала тело царево, говорили једни другима; 3:5 Нека свако од нас изговори реченицу: ко ће победити и чији реченица ће изгледати мудрија од осталих, њему ће краљ Дарије даје велике дарове и велике ствари у знак победе: 3:6 Као да се обучем у пурпур, да пијем у злату и да спавам на злату, и кола са уздама златним, и покривалом од финог платна, и а ланац око његовог врата: 3:7 И он ће седети поред Дарија због своје мудрости, и биће назвао Дарије својим рођаком. 3:8 И тада је свако написао своју казну, запечатио је и положио је под цара Дарије његов јастук; 3:9 И рекоше да ће му неки дати списе, кад устане цар; и на чијој ће страни судити краљ и три персијска кнеза да је његова реченица најмудрија, њему ће се победа дати, као је именован. 3:10 Први је написао, Вино је најјаче. 3:11 Други је написао: Краљ је најјачи. 3:12 Трећи је написао: Жене су најјаче, али изнад свега је Истина однесу победу. 3:13 А када је цар устао, узели су своје списе и предали њих му, и тако их је прочитао: 3:14 И пославши он сазва све кнезове Персије и Медије, и гувернери, и капетани, и поручници, и начелник официри; 3:15 И сједе га у краљевску судницу; а списи су били читај пред њима. 3:16 И рече: Позовите младиће, и они ће прогласити своје реченице. Тако су били позвани и ушли. 3:17 И рече им: Кажите нам шта мислите о томе списи. Тада је почео први, који је говорио о јачини вина; 3:18 И рече овако: О људи, како је вино силно јако! то изазива све људи да погреше што га пију: 3:19 То чини ум краља и детета без оца да буде све један; робова и слободњака, сиромаха и богаташа: 3:20 Такође сваку мисао претвара у весеље и весеље, тако да човек не сећа се ни туге ни дуга: 3:21 И чини свако срце богатим, тако да се човек не сећа ниједног краља ни гувернер; и чини да се све говори талантима: 3:22 И када су у својим шољама, забораве своју љубав према пријатељима и браћо, и мало затим извуку мачеве: 3:23 Али када су од вина, не сећају се шта су урадили. 3:24 О ви људи, није ли вино најјаче које приморава да се тако чини? И када тако је говорио, ћутао је.