1 Есдрас
3:1 А када се Дарије зацари, приреди велику гозбу свим својим поданицима,
и свом дому његовом и свим кнезовима медијским и
Персија,
3:2 И свим намесницима и капетанима и поручницима који су били под
него, од Индије до Етиопије, од сто двадесет и седам провинција.
3:3 И кад су јели и пили, и наситивши се, отишли су кући,
затим цар Дарије уђе у своју спаваћу собу и заспа, а убрзо потом
пробудио.
3:4 Затим три младића, који су били из страже која је чувала тело царево,
говорили једни другима;
3:5 Нека свако од нас изговори реченицу: ко ће победити и чији
реченица ће изгледати мудрија од осталих, њему ће краљ
Дарије даје велике дарове и велике ствари у знак победе:
3:6 Као да се обучем у пурпур, да пијем у злату и да спавам на злату,
и кола са уздама златним, и покривалом од финог платна, и а
ланац око његовог врата:
3:7 И он ће седети поред Дарија због своје мудрости, и биће
назвао Дарије својим рођаком.
3:8 И тада је свако написао своју казну, запечатио је и положио је под цара
Дарије његов јастук;
3:9 И рекоше да ће му неки дати списе, кад устане цар;
и на чијој ће страни судити краљ и три персијска кнеза
да је његова реченица најмудрија, њему ће се победа дати, као
је именован.
3:10 Први је написао, Вино је најјаче.
3:11 Други је написао: Краљ је најјачи.
3:12 Трећи је написао: Жене су најјаче, али изнад свега је Истина
однесу победу.
3:13 А када је цар устао, узели су своје списе и предали
њих му, и тако их је прочитао:
3:14 И пославши он сазва све кнезове Персије и Медије, и
гувернери, и капетани, и поручници, и начелник
официри;
3:15 И сједе га у краљевску судницу; а списи су били
читај пред њима.
3:16 И рече: Позовите младиће, и они ће прогласити своје
реченице. Тако су били позвани и ушли.
3:17 И рече им: Кажите нам шта мислите о томе
списи. Тада је почео први, који је говорио о јачини вина;
3:18 И рече овако: О људи, како је вино силно јако! то изазива све
људи да погреше што га пију:
3:19 То чини ум краља и детета без оца да буде све
један; робова и слободњака, сиромаха и богаташа:
3:20 Такође сваку мисао претвара у весеље и весеље, тако да човек
не сећа се ни туге ни дуга:
3:21 И чини свако срце богатим, тако да се човек не сећа ниједног краља
ни гувернер; и чини да се све говори талантима:
3:22 И када су у својим шољама, забораве своју љубав према пријатељима
и браћо, и мало затим извуку мачеве:
3:23 Али када су од вина, не сећају се шта су урадили.
3:24 О ви људи, није ли вино најјаче које приморава да се тако чини? И када
тако је говорио, ћутао је.