1. Коринћанима 13:1 Иако говорим језицима људским и анђеоским, а нисам милосрђа, постао сам као мјед која зве, или кимвал који звецка. 13:2 И иако имам дар пророштва и разумем све мистерије, и све знање; и премда имам сву веру, да бих могао уклонити планине, а милостиње немам, ја сам ништа. 13:3 И иако дајем сву своју имовину да нахраним сиромашне, и иако дајем своје тело да се спали, а љубави нема, ништа ми не користи. 13:4 Милосрђе дуго трпи и љубазно је; доброчинство не завиди; доброчинство не хвали се, не надима се, 13:5 Не понаша се непристојно, не тражи своје, није лако изазван, не мисли на зло; 13:6 Не радује се безакоњу, него се радује истини; 13:7 Све подноси, свему верује, свему се нада, трпи све ствари. 13:8 Љубав никада не престаје; ако има језика, престаће; да ли има знања, нестаће. 13:9 Јер делимично знамо и делимично пророкујемо. 13:10 Али када дође оно што је савршено, онда ће оно што је делимично доћи бити уклоњен. 13:11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, разумео сам као дете, ја мислио као дете: али кад сам постао човек, одбацио сам детињасте ствари. 13:12 За сада видимо кроз стакло, мрачно; али тада лицем у лице: сада ја знати делимично; али тада ћу знати као што сам познат. 13:13 И сада остају вера, нада, љубав, ово троје; али највећи од ово је доброчинство.