1 Цхроницлес
17:1 А кад је Давид седео у својој кући, Давид рече
Натане пророка, ево, ја пребивам у кући од кедра, али у ковчегу од
завет Господњи остаје под завесама.
17:2 Тада Натан рече Давиду: Учини све што ти је на срцу; јер Бог је
са тобом.
17:3 И догоди се исте ноћи, да реч Божија дође Натану,
говорећи,
17:4 Иди и реци Давиду слузи моме: Овако вели Господ: Не гради
ја кућа за становање:
17:5 Јер нисам становао у кући од дана када сам подигао Израиља
до данас; него су ишли од шатора до шатора и од једног шатора
ка другом.
17:6 Где год сам ишао са целим Израиљем, рекао сам реч било коме од њих
судије Израиљеве, којима сам заповедио да хране народ мој говорећи: Зашто
нисте ли ми саградили кућу од кедра?
17:7 Сада, дакле, овако реци мом слузи Давиду: Овако каже
Господе над војскама, узео сам те из овчијег коша, чак и из следовања
овце, да будеш владар над мојим народом Израелом.
17:8 И био сам с тобом где год си ишао и посекао
од свих непријатеља твојих испред тебе, и дао сам ти име као
име великана који су на земљи.
17:9 Такође ћу одредити место за свој народ Израел, и посадићу га,
и они ће пребивати на свом месту, и неће се више померати; ни
да ли ће их деца безакоња више трошити као у
почетак,
17:10 И од времена када сам наредио судијама да буду над мојим народом Израелом.
Штавише, покорићу све твоје непријатеље. Штавише, то ти кажем
Господ ће ти саградити дом.
17:11 И десиће се, када ти истекну дани, мораш да одеш у
буди с оцима својим, да ћу подићи семе твоје после тебе, које
биће од синова твојих; и утврдићу његово царство.
17:12 Он ће ми саградити кућу, а ја ћу утврдити његов престо заувек.
17:13 Ја ћу му бити отац, а он ће бити мој син, и ја нећу узети своје
милост од њега, као што сам је узео од онога који беше пре тебе:
17:14 Али ја ћу га уселити у свој дом и у своје царство заувек;
престо ће бити утврђен заувек.
17:15 Према свим овим речима, и према свему овом виђењу, тако је и било
Натан говори Давиду.
17:16 И дође цар Давид и седе пред Господом, и рече: ко сам ја, о
Господе Боже, а шта је моја кућа, да си ме довео до сада?
17:17 А ипак је ово била мала ствар у твојим очима, Боже; јер и ти имаш
говорио о дому слуге твога још дуго и брзо
гледао на мене према стању човека високог степена, Господе Боже.
17:18 Шта Давид може више да ти говори за част твога слуге? за
ти познајеш слугу свога.
17:19 Господе, ради слуге Твога и по свом срцу
учинио си сву ову величину, објављујући све ове велике ствари.
17:20 Господе, нема као ти, нити Бога осим тебе,
према свему што смо чули својим ушима.
17:21 И какав је један народ на земљи као твој народ Израел, коме је Бог
отишао да искупи да буде свој народ, да од тебе учини име величине
и страхоте, протерујући народе испред свог народа, који
искупио си из Египта?
17:22 За свој народ, Израиљ, ти си створио свој народ заувек; и
ти си, ГОСПОДЕ, постао њихов Бог.
17:23 Зато сада, Господе, нека оно што си рекао о свом
слуга и за дом његов учврсти се заувек и чини као ти
рекао је.
17:24 Нека се чак утврди, да се твоје име велича заувек,
говорећи: Господ над војскама је Бог Израиљев, Бог Израелу.
и нека се учврсти пред тобом дом Давида, слуге твога.
17:25 Јер ти си, Боже мој, рекао свом слузи да ћеш му саградити
дом: зато је слуга твој нашао у свом срцу да се пред њим моли
те.
17:26 И сада, Господе, ти си Бог, и обећао си ову доброту својој
слуга:
17:27 Сада, дакле, нека ти буде драго да благословиш кућу свог слуге, то
нека буде пред тобом заувек, јер ти благосиљаш, Господе, и биће
буди благословен у векове.