1 Цхроницлес 17:1 А кад је Давид седео у својој кући, Давид рече Натане пророка, ево, ја пребивам у кући од кедра, али у ковчегу од завет Господњи остаје под завесама. 17:2 Тада Натан рече Давиду: Учини све што ти је на срцу; јер Бог је са тобом. 17:3 И догоди се исте ноћи, да реч Божија дође Натану, говорећи, 17:4 Иди и реци Давиду слузи моме: Овако вели Господ: Не гради ја кућа за становање: 17:5 Јер нисам становао у кући од дана када сам подигао Израиља до данас; него су ишли од шатора до шатора и од једног шатора ка другом. 17:6 Где год сам ишао са целим Израиљем, рекао сам реч било коме од њих судије Израиљеве, којима сам заповедио да хране народ мој говорећи: Зашто нисте ли ми саградили кућу од кедра? 17:7 Сада, дакле, овако реци мом слузи Давиду: Овако каже Господе над војскама, узео сам те из овчијег коша, чак и из следовања овце, да будеш владар над мојим народом Израелом. 17:8 И био сам с тобом где год си ишао и посекао од свих непријатеља твојих испред тебе, и дао сам ти име као име великана који су на земљи. 17:9 Такође ћу одредити место за свој народ Израел, и посадићу га, и они ће пребивати на свом месту, и неће се више померати; ни да ли ће их деца безакоња више трошити као у почетак, 17:10 И од времена када сам наредио судијама да буду над мојим народом Израелом. Штавише, покорићу све твоје непријатеље. Штавише, то ти кажем Господ ће ти саградити дом. 17:11 И десиће се, када ти истекну дани, мораш да одеш у буди с оцима својим, да ћу подићи семе твоје после тебе, које биће од синова твојих; и утврдићу његово царство. 17:12 Он ће ми саградити кућу, а ја ћу утврдити његов престо заувек. 17:13 Ја ћу му бити отац, а он ће бити мој син, и ја нећу узети своје милост од њега, као што сам је узео од онога који беше пре тебе: 17:14 Али ја ћу га уселити у свој дом и у своје царство заувек; престо ће бити утврђен заувек. 17:15 Према свим овим речима, и према свему овом виђењу, тако је и било Натан говори Давиду. 17:16 И дође цар Давид и седе пред Господом, и рече: ко сам ја, о Господе Боже, а шта је моја кућа, да си ме довео до сада? 17:17 А ипак је ово била мала ствар у твојим очима, Боже; јер и ти имаш говорио о дому слуге твога још дуго и брзо гледао на мене према стању човека високог степена, Господе Боже. 17:18 Шта Давид може више да ти говори за част твога слуге? за ти познајеш слугу свога. 17:19 Господе, ради слуге Твога и по свом срцу учинио си сву ову величину, објављујући све ове велике ствари. 17:20 Господе, нема као ти, нити Бога осим тебе, према свему што смо чули својим ушима. 17:21 И какав је један народ на земљи као твој народ Израел, коме је Бог отишао да искупи да буде свој народ, да од тебе учини име величине и страхоте, протерујући народе испред свог народа, који искупио си из Египта? 17:22 За свој народ, Израиљ, ти си створио свој народ заувек; и ти си, ГОСПОДЕ, постао њихов Бог. 17:23 Зато сада, Господе, нека оно што си рекао о свом слуга и за дом његов учврсти се заувек и чини као ти рекао је. 17:24 Нека се чак утврди, да се твоје име велича заувек, говорећи: Господ над војскама је Бог Израиљев, Бог Израелу. и нека се учврсти пред тобом дом Давида, слуге твога. 17:25 Јер ти си, Боже мој, рекао свом слузи да ћеш му саградити дом: зато је слуга твој нашао у свом срцу да се пред њим моли те. 17:26 И сада, Господе, ти си Бог, и обећао си ову доброту својој слуга: 17:27 Сада, дакле, нека ти буде драго да благословиш кућу свог слуге, то нека буде пред тобом заувек, јер ти благосиљаш, Господе, и биће буди благословен у векове.